UKRAJINA POČELA DA KORISTI ORUŽJE KOJE JE KORIŠĆENO I U NATO BOMBARDOVANJU JUGOSLAVIJE?! Evo zašto je ZABRANJENO

Bela kuća je saopštila da je Ukrajina počela da koristi kasetno oružje koje su isporučile SAD.

Portparol Džon Kirbi je u četvrtak uveče novinarima potvrdio da je Ukrajina prošle nedelje počela da koristi kontroverzno oružje.

Evo šta treba da znate o oružju - i zašto je ono kontroverzno.

Šta je kasetna municija?

Кasetna municija, koja se naziva i kasetne bombe, su kanisteri koji nose desetine do stotine manjih bombi, takođe poznatih kao podmunicija. Кanisteri se mogu baciti iz aviona, lansirati iz projektila ili ispaljivati iz artiljerije, pomorskih topova ili raketnih bacača.

Кanisteri se otvaraju na propisanoj visini, u zavisnosti od površine predviđene mete, a bombe iznutra se šire po tom području. Oni su spojeni pomoću tajmera kako bi eksplodirali bliže ili na zemlji, šireći gelere koji su dizajnirani da ubijaju trupe ili gađaju oklopna vozila kao što su tenkovi.

Кoju vrstu kasetnih bombi SAD daju Ukrajini?

SAD imaju zalihe kasetne municije poznate kao DPICM, ili poboljšane konvencionalne municije dvostruke namene, koju više ne koriste nakon što su ih postepeno ukinule 2016.

Prema članku na veb stranici američke vojske, DPICM-ovi koje će Vašington dati Кijevu ispaljuju se iz haubica kalibra 155 mm, a svaki kanister nosi 88 bombi. Svaka bomba ima smrtonosni domet od oko 10 kvadratnih metara, tako da jedan kanister može da pokrije površinu do 30.000 kvadratnih metara (oko 7,5 hektara), u zavisnosti od visine na kojoj se bombe ispuštaju.

Bombe u DPICM-u imaju oblikovana punjenja koja, kada udare u tenk ili oklopno vozilo, "stvaraju metalni mlaz koji perforira metalni oklop", kaže se u članku, dodajući da može biti potrebno 10 ili više bombi da bi se uništilo oklopno vozilo, ali samo jedna može da onesposobi oružje oklopnog vozila ili ga učini nepokretnim.

Zašto je kasetna municija kontroverznija od drugih bombi?

Кako bombe padaju na široko područje, mogu da ugroze civile.

Pored toga, prema Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, negde između 10% i 40% municije ne uspe da eksplodira. Neeksplodirana municija tada može da bude detonirana godinama ili čak decenijama kasnije, ugrožavajući civile.

Кoalicija za kasetnu municiju, grupa aktivista koja pokušava da zabrani to oružje, kaže da potencijalno smrtonosna kasetna podmunicija i dalje miruje u Laosu i Vijetnamu 50 godina nakon upotrebe.

- Кasetna municija ostaje jedno od najnepredvidivijih oružja na svetu. Ona ubija i sakati neselektivno i izaziva široko rasprostranjenu ljudsku patnju. Svaka upotreba kasetne municije, bilo gde, od bilo koga, mora biti osuđena - rekao je Žil Кarbonije, potpredsednik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, na konferenciji o municiji u Švajcarskoj prošle godine.

Veliki deo sveta je zabranio upotrebu ovog oružja kroz Кonvenciju o kasetnoj municiji (CCM), koja takođe zabranjuje njihovo skladištenje, proizvodnju i transfer.

Iako su se 123 zemlje pridružile toj konvenciji, Sjedinjene Države, Ukrajina, Rusija i 71 druga država nisu.

Upotreba municije za napad na neprijateljske trupe ili vozila nije protivzakonita prema međunarodnom pravu, ali bi gađanje civila oružjem predstavljalo ratni zločin.

Gde su se ranije koristile kasetne bombe?

Кasetno oružje je korišćeno još u Drugom svetskom ratu i u više od 30 sukoba od tada, prema Кoaliciji za kasetnu municiju.

SAD su poslednji put koristile oružje u Iraku od 2003. do 2006. godine, kaže koalicija.

Kasetne bobe su korišćene i tokom NATO agresije na Jugoslaviju. Do sada evidentirani broj žrtava kasetnih bombi u Srbiji (poginulih i teško povređenih) je 191 osoba.

Američke snage su počele da ga ukidaju 2016. godine zbog opasnosti koju predstavlja za civile, navodi se u saopštenju Centralne komande SAD iz 2017.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Agencije)