OVO JE PRVI GEJ PREDSEDNIK U EVROPSKOJ UNIJI: Danas je položio zakletvu!

Edgars Rinkevičs, dugogodišnji ministar spoljnih poslova Letonije, prvi je gej predsednik države članice Evropske unije, piše BBC.

BBC na srpskom prenosi da je Rinkevičs, koji je bio šef diplomatije ove baltičke zemlje od 2011, položio zakletvu kao predsednik Letonije danas u Rigi.

Navodi se da, iako je pozicija predsednika u Letoniji uglavnom ceremonijalna, on može da staviti veto na zakone i raspiše referendum o nekom pitanju.

BBC na srpskom navodi da je u vladama zemalja EU i do sada bilo homoseksualaca na visokim pozicijima, poput sadašnjeg luksemburškog premijera Gzavijea Betela, ali nikada nije bilo gej predsednika. Funkciju predsednika i premijera u mnogim zemljama obavljaju različiti ljudi.

Bivši belgijski premijer Elio di Rupo bio je prvi premijer u EU koji se otvoreno deklarisao kao gej osoba. Rinkevičs je javno objavio da je gej 2014. godine i od tada je glasni pobornik LGBT prava.

Gej brakovi su nezakoniti u Letoniji, iako je ustavni sud zemlje prošle godine priznao istopolne zajednice. U maju je letonski parlament u trećem krugu glasanja izabrao Rinkevičsa za novog predsednika zemlje.

On je u današnjem inauguracionom govoru obećao da će nastaviti da podržava Ukrajinu u ratu protiv Rusije. Rinkevičs je rekao i da spoljna politika Letonije nema vremena za greške, dodavši da će delovati brzo, odlučno i mudro.

Novi predsednik je ohrabrio mlade Letonce da "razbiju stakleni plafon" i nejednakost nazvao "značajnim problemom".

- Socijalni jaz u našem društvu je prevelik. Tokom mog predsedavanja, zalagaću se za stvaranje moderne i jake Letonije, biću za legalnu i pravednu Letoniju, za dobrobit ljudi, za inkluzivno i uvaženo društvo. I moguće je da svi zajedno to postignemo - rekao je letonski predsednik.

Rinkevičs je preuzeo dužnost od Egilsa Levitsa koji je bio predsednik četiri godine i predstavljaće Letoniju na samitu NATO naredne nedelje u litvanskoj prestonici Vilnjusu.

Letonija je jedna od tri baltičke države, uz Litvaniju i Estoniju, koje su se pridružile EU 2004, a nezavisnost su dobile posle raspada Sovjetskog Saveza početkom 90-ih prošlog veka.

(Espreso/BBC/Telegraf.rs)