Zverski ste bombardovali Jugoslaviju, nedužna sela i gradove! Zamislite se! DIRLJIV GOVOR RUSA U OEBS!

Povodom nedavnog obeležavanja 18 godina od bombardovanja SRJ, stalni predstavnik Rusije u OEBS-u Aleksandar Lukaševič na sednici Stalnog saveta održao je upečatljiv govor.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Lukaševič je podsetio na agresiju NATO alijanse na zemlju za čije bombardovanje nije postojala dozvola UN. "Ruska reč" prenosi govor u celosti:

PAŽNJA, PAŽNJA, VAZDUŠNA OPASNOST ZA BEOGRAD: Ovim rečima je najavljen NATO pakao! (AUDIO) (VIDEO)

Poštovani gospodine predsedavajući,

24. marta 1999. godine grupa država-članica OEBS-a, ujedinjenih u Severnoatlantsku alijansu, počela je varvarsko bombardovanje suverene države – Savezne Republike Jugoslavije. Tim činom agresije grubo je prekršena Povelja UN, grubo su prekršene odredbe Završnog akta iz Helsinkija, opšteprihvaćene norme međunarodnog prava i rezolucije Saveta bezbednosti UN vezane za rešavanje kosovske krize. Obračun sa Jugoslavijom je demonstracija nekažnjivosti NATO-a i demonstracija sile primenjene protiv susedne balkanske države koja nije predstavljala nikakvu vojnu opasnost. Varvarsko bombardovanje mirnih gradova i sela suverene evropske države trajalo je 78 dana.

Kao povod za agresiju je poslužila brzopleta izjava šefa Misije OEBS-a na Kosovu Vilijema Vokera u januaru 1999. godine povodom događaja u Račku, koji je on okarakterisao kao „genocid“.

Kasnija istraga finskih eksperata po narudžbini Evropske unije potvrdila je da su tvrdnje američkog diplomate bile lažne. U Račku su pronađena tela ljudi koji uopšte nisu bili civili nego pripadnici oružanih odreda. Danas se pouzdano zna da je to bila namerna provokacija.

Kao glavni motiv svojih dejstava NATO je naveo težnju da se zaštite kosovski Albanci od „ugnjetavanja“ srpskih vlasti i da se spreči „humanitarna katastrofa“. Međutim, stvarni cilj operacije je bilo podrivanje političkog i ekonomskog potencijala Jugoslavije, koja je vodila samostalnu politiku u regionu, a zatim i podela zemlje na nekoliko država.

Vazdušni napadi su planirani nezavisno od rezultata međunarodnih pregovora vezanih za kosovski problem. Karakteristično je da je najviše izbeglica sa Kosova krenulo upravo posle početka bombardovanja.

Po najskromnijim proračunima, za 78 dana bombardovanja snage NATO-a su na Jugoslaviju bacile ukupno 2.300 raketa i 14.000 bombi. U vazdušnim napadima je poginulo oko 2.000 civila, uključujući i decu, a više hiljada osoba je ranjeno i nestalo.

Kasnije će žrtve među civilnim stanovništvom NATO cinično okrakterisati kao „kolateralnu štetu“. Svoja ognjišta na Kosovu napustilo je preko 200.000 Srba koji još uvek ne mogu da se vrate.

Pored odbrambenih objekata i vojnoindustrijskih preduzeća, na meti „humanitarnog bombardovanja“ NATO su se našli i objekti civilne infrastrukture – preko 1.500 naselja, fabrike, 60 mostova, saobraćajni čvorovi, elektrane i dalekovodi, 30% svih škola i oko 100 spomenika. Materijalna šteta agresije, prema ocenama srpskih eksperata, iznosi od 60 do 100 milijardi dolara, što je veliki teret za ekonomiju zemlje.

U bombardovanju su primenjene bojeve glave sa osiromašenim uranijumom, i to je glavni razlog onkoloških bolesti na bombardovanim područjima, tako da i danas zbog toga umiru potpuno nevini ljudi.

„Humanitarna intervencija“ NATO-a u Jugoslaviji je vrlo snažan udarac za osnovne principe međunarodnih odnosa, koji je naneo veliku štetu poverenju između država i izazvao povratak na avanscenu vojnih aspekata bezbednosti, kako u evroatlantskom regionu, tako i izvan njega.

Nažalost, još uvek nisu izvučene prave pouke iz onoga što se dogodilo pre 18 godina. I dalje postoji praksa primene „dvostrukih standarda“ i jednostranog i selektivnog tumačenja normi međunarodnog prava. Nastavljaju se pokušaji brutalnog mešanja u unutrašnje stvari drugih država sa ciljem da im se nametne sopstvena volja, sve do smene nepoželjnih legitimnih vlasti i otvorene primene sile.

Pozivamo naše partnere da se na godišnjicu tragičnih događaja iz marta 1999. godine još jednom zamislimo nad simboličnim značenjem ovog datuma. Neophodno je vratiti se izgradnji pouzdanog sistema evropske bezbednosti na osnovu principa njene nedeljivosti, ravnopravnosti i uzajamnog poštovanja interesa druge strane, i isključiti mogućnost dalje degradacije sistema međunarodnog mira i bezbednosti, koji je poljuljan jednostranim agresivnim dejstvima grupe država prema Jugoslaviji.

Hvala na pažnji.

(Espreso.co.rs / Blic)