NAJŠOKANTNIJA PRETNJA IZ TURSKE "Treba baciti bombu na Pensilvaniju i UBITI NEPRIJATELJA" (VIDEO)

Tezkan je rekao da je Pensilvanija, gde Gulen ima luksuzno imanje, mora biti bombardovana kao planine Kandil u severnom Iraku, gde se nalaze skloništa pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK).

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

- On (Gulen) bi morao da bude pogubljen tamo gde živi. Ne samo Fetulah Gulen, već i njegovi saradnici. Ako je potrebna lista njegovih saradnika, ja ću je rado dostaviti, mada je relevantne vlasti već poseduju, a na njoj je 20-30 ljudi - rekao je Tezkan u video-poruci koju je objavio proteklog vikenda na društvenim mrežama.

Tezkan važi za ultraradikalnog govornika, i njegovi stavovi svakako ne odražavaju stav turske vlade. Tezkan snažno podržava Erdogana, ali njegove ideje i predlozi neretko prelaze granicu zdravog razuma, poput ovog.

Tezkan je dodao da na svetu postoji oko 200 zemalja, a da nijedna ne sme da bude sigurno utočište za Fetulaha Gulena, nekadašnjeg najbližeg Erdoganovog saradnika, koji je optužen za glavnog organizatora neuspelog puča koji se desio prošle godine, piše portal "Turkish minute".

Turska vlada smatra da je Gulen na čelu organizacije "Feto", koju zvanična Ankara smatra terorističkom. Gulen živi u samovoljnom egzilu od 1999. godine, kada se odselio u Pensilvaniju.

Gulen je svojevremeno bio saveznik premijera Erdogana, ali je u međuvremenu postao njegov ogorčeni protivnik. Naime, Gulenov pokret bio je glavna podrška Stranci pravde i razvoja (AKP), koja ima islamističke korene, kada je prvi put došla na vlast 2002. godine.

Oni su se udružili da bi smanjili uticaj nekada moćne turske vojske koja je od 1960. godine izvršila tri puča kao čuvar sekularne države.

Savez Gulen-Erdogan raspao se posle policijske operacije u decembru u kojoj je privedeno nekoliko desetina ključnih Erdoganovih poslovnih i političkih saveznika zbog optužbi za korupciju u građevinskim projektima, švercovanje zlata i nedozvoljenu trgovinu sa Iranom.

Erdogan je više navrata optuživao "guleniste" u policiji i pravosuđu da stoje iza istrage o korupciji.

Sud u Turskoj u decembru 2014. godine objavio je nalog za hapšenje Gulena, koji živi u egzilu u SAD od 1999. godine. Sveštenik je optužen da je predvodnik kriminalne grupe.

On je veliku popularnost Zapada stekao zbog pomirljivih tonova, osude terorizma i dobrih odnosa s predstavnicima drugih verskih zajednica.

Ugledni američki magazine "Time" uvrstio ga je 2013. godine među 100 najuticajnijih intelektualaca na svetu.

Ko je Fetlulah Gulen?

Rođen je 1941. godine u selu Korucuk pored Erzuruma, od malih nogu je bio uključen u versko obrazovanje, što je bilo i logično s obzirom da mu je otac bio imam, dok mu je majka držala časove Kurana u selu uprkos tadašnjoj zabrani veronauke.

Krajem sedamdesetih godina u Turskoj je počeo da osniva privatne obrazovne institucije. Kada je vojska 1980. godine izvela novi vojni udar s ciljem zaštite sekularnih tekovina Kemala Ataturka, Gulen je pozdravio taj vojni udar izveden od iste one vojske koja je njega samog hapsila devet godina ranije.

Odlazak u SAD

Nesmetano je radio sve do 1995. godine kada na vlast dolazi islamistička partija predvođena Necmetinom Erbakanom, koji se zalagao da žene u javnosti nose marame.

Ubrzo su usledili novi vojni udari, pa je Gulen 1999. godine napustio Tursku i otišao u SAD.

Godinu dana nakon odlaska u Ameriku, Turska je podigla optužnicu protiv njega za podrivanje ustavnog poretka, ali je dolaskom na vlast Erdoganove AKP partije Gulen oslobođen svih optužbi.

Gulenova škola

Škole u njegovom vlasništvu u Turskoj smatraju se za najbolje. Učenici već od prvog razreda uče engleski jezik uporedo s turskim, dok sam Gulen smatra da studiranje prirodnih nauka poput matematike, fizike i hemije predstavlja služenje Bogu.

Veruje se da pokret do danas broji tri miliona pristalica u Turskoj, Americi ali i u ostatku sveta. Gulenova zamisao je bila da masovnim obrazovanjem anadolijske niže i srednje klase, prožetim moralnim vrednostima islama formira novu tursku elitu koja će iskoreniti kemalistički laicizam iz turskog društva i državnih institucija i zameniti ga islamskim vrednostima.

Do 23. marta ove godine, u turskim zatvorima nalazi se 94.982 ljudi pod optužbom da su na neki način učestvovali u puču, kao i 47.128 ljudi koji su u predistražnom procesu, takođe u pritvoru. Proterano je 7.317 akademika, dok je 4.272 sudija ostalo bez posla, navodi portal.

(Espreso.co.rs / Blic)