EVO ŠTA ĆE SE DESITI KADA NESTANE KISEONIKA U PODMORNICI, OVO JE KOŠMAR SVAKOG RONIOCA: Jedan problem je NAJVEĆI

Spasilački timovi pretražuju Atlantski okean kako bi pronašli podmornicu Titan koja je nestala u nedelju na putu ka olupini Titanika.

Stručnjaci strahuju da je električna energija možda već nestala u plovilu već nakon prvih nekoliko desetina metara. To znači da su vitalni "skraberi", dizajnirani da filtriraju toksične nivoe CO2 u skučenim prostorima, možda već isključeni.

Кako nivo kiseonika opada, udeo ugljen-dioksida koji se izdiše će porasti.

Dr Кen Ledez, specijalista za hiperbaričnu medicinu na Univerzitetu Memorijal u Sent Džonsu, Njufaundlend, rekao je: "Ugljen-dioksid postaje sedativ, postaje kao anestetički gas i od kojeg zaspite."

Trovanje CO2 može biti smrtonosno. Može da izazove gušenje ili hiperkapniju, kada previše gasa preplavi krvotok.

Međutim, drugi rizik sa kojim se suočavaju putnici u podmornici Titan mogao bi da im pomogne da prežive dovoljno da budu spašeni, tvrde stručnjaci.

Hipotermija — potencijalna pretnja zbog niskih temperatura u dubinama okeana — mogla bi da dovede do toga da posada izgubi svest i "preživi" mučno čekanje.

Podvodni brodovi koriste proces koji se zove "CO2 čišćenje". To se radi hemijski korišćenjem natrijum-kreča koji hvata i uklanja ugljen-dioksid iz vazduha, osiguravajući da se održava bezbedna atmosfera za disanje.

CO2 je bezbojan i bez mirisa. Nivoi pronađeni u životnoj sredini ne predstavljaju neposrednu opasnost za ljude. Ali, u skučenim prostorima, mogu. Simptomi trovanja CO2 uključuju glavobolje i pospanost. Viši nivoi mogu dovesti do dezorijentacije, konfuzije, ubrzanog disanja i napadaja.

Na kraju nivoi postaju opasni po život, a žrtve padaju u nesvest pre nego što umru od gušenja usled nedostatka kiseonika.

Trovanje ugljen-dioksidom

Udisanje vazduha osiromašenog kiseonikom uzrokovano ekstremnim koncentracijama CO2 može dovesti do smrti usled gušenja, upozorava američko Ministarstvo poljoprivrede. Veruje se da ljudi mogu da prežive oko 15 minuta bez kiseonika.

Bivši kapetan podmornice Кraljevske mornarice rekao je da je "najveći problem od svih" to što nije mogao da uoči bilo kakav znak čistača dok je gledao video snimke koji su prethodno snimljeni na Titanu.

Ranije ove nedelje, bivši direktor za podvodnu medicinu i zdravlje radijacije za američku mornaricu rekao je da mnogi ljudi pretpostavljaju da je nedostatak kiseonika najveća briga kada su ljudi zatvoreni u hermetički zatvorenom prostoru.

Ali dr Dejl Mol je rekao da najveći rizik zapravo predstavlja ugljen-dioksid.

- Ako su izgubili struju, onda taj sistem pročišćavanja više ne funkcioniše. Oni su izdisali ugljen-dioksid koji mora da se ukloni jer u suprotnom postane toksičan - rekao je on.

Slično tome, bivši ronilac Кraljevske mornarice i veteran Foklandskih ostrva Rej Sinkler takođe je upozorio da je pet putnika moglo već da podlegne ovim toksičnim nivoima ugljen-dioksida.

Sinkler je bio u dubokom moru u Severnom moru 1984. godine u maloj podmornici koja se odvaja od glavnog broda, poput nestalog broda Titan.

- Ove podmornice imaju baterije koje imaju ograničen vek trajanja, i imaju prečistače CO2. Ako one prestanu da rade, ljudi bi mogli da se uguše pre nego što kiseonik uopšte nestane jer im otrovni gas ispunjava pluća. Nagomilavanje gasa bi ih veoma brzo učinilo pospanim i od toga bi se onesvestili. Brinem se da se ovo možda već dogodilo. To je apsolutni scenario iz noćne more, najgore što bilo koji ronilac može da zamisli - rekao je.

Opasnost od hipotermije

Ali čak i bez ovih faktora, pet turista bi takođe moralo da se suoči sa mogućnošću brzog pojavljivanja hipotermije.

Duboki okean prima malo ili nimalo svetlosti, a temperature na 3.800 - dubina na kojoj je Titanik - su oko 2°C.

Ako je plovilo zaglavljeno na morskom dnu, temperatura vode takođe može biti oko 0°C.

Кod ljudi, hipotermija se može javiti u vodi koja je hladna i do 4°C, pri čemu telesni sistemi počinju da se gase dok ljudi postaju umorni i zbunjeni.

Bez električne energije, plovilo ne proizvodi energiju ili toplotu. Ali hipotermija bi "mogla biti njihov prijatelj", upozorio je i dr Ledez.

- Postoji mogućnost da ako se dovoljno ohlade i izgube svest da to prežive – to znaju spasioci. Telo će automatski pokušati da se prilagodi da preživi. Ali, ako su u nesvesti, neće moći mnogo da učine da sebi pomognu - rekao je on.

Dr Mol je rekao da drhtanje takođe može da potroši više kiseonika.

Zaglavljeni u sve stresnijoj situaciji, putnici podmornice će se takođe verovatno uspaničiti.

Putnici mogu da počnu da dišu ubrzano i duboko, što samo po sebi može da ubrza upotrebu kiseonika.

Rizik od implozije

Ali dr Nikolaj Roterman, dubokomorski ekolog i predavač morske biologije na Univerzitetu u Portsmutu, takođe je upozorio da kiseonik koji se nalazi u brodu takođe može povećati rizik od implozije.

- Druga podjednako neprijatna mogućnost je požar. Vazduh u dubokomorskim podmornicama može biti obogaćen kiseonikom, što bi moglo da poveća rizik i intenzitet požara. Često su šminka na bazi nafte i kreme za kožu zabranjeni u dubokom moru zbog opasnosti od požara. Čak i bez obogaćivanja kiseonikom, svaki požar bi brzo onesposobio sputnike u tako skučenom prostoru - rekao je.

(Espreso/Blic)