NEVEROVATNO OTKRIĆE U SVEMIRU, NA OVOM MESTU BI STVARNO MOGLO BITI ŽIVOTA?! Evo šta je PRONAĐENO, ovo je OGROMNO

U vanzemaljskom okeanu Saturnovog meseca Enkelada su prvi put otkriveni fosfati, što povećava verovatnost da se na tom tajanstvenom nebeskom telu razvio život. Međunarodni tim stručnjaka, predvođen planetarnim naučnikom Frankom Postbergom sa "Freie Universitat Berlin" u Nemačkoj, pronašao je u pari koja je šikljala iz Enkelada veze koji sadrže fosfor.

Pronađene količine ukazuju na to da bi tih veza moglo biti 100 puta više nego što ih ima na Zemlji. A budući da je fosfor jedan od šest elemenata koji se smatraju ključnim za razvoj života kakav poznajemo, ovo otkriće značajno povećava šanse za postojanje "malih zelenih" (najverovatnije jednostavnih organizama) na Enkeladu.

"Fosfor je bitan za razvoj života na planetima, ali smo ga do sada pronašli samo u okeanima na Zemlji. U ovom istraživanju predstavljamo CDA masene spektre ledenih čestica E-prstena koji pokazuju prisutnost natrijum fosfata", navode naučnici u studiji, a prenosi Science Alert.

Mesec koji skriva okean

Saturnov mesec Enkelad, telo u Sunčevom sistemu as najvećim odnosom tekuće vode spram svoje mase, možda ne izgleda kao nešto posebno. Ali ova malena zamrznuta kugla, manja i od našeg Meseca, verovatno ispod svoje ledene površine skriva ogroman okean.

Naime, ovaj Saturnov mesec redovno u svemir izbacuje mlazove. Kada je letelica Cassini-Huygens 2015. godine projurila kroz njih, otkrila je nešto neočekivano: hemijske spojeve koji ukazuju na postojanje hidrotermalnih izvora.

Mlazovi su stizali iz relativno toplih pukotina u Enkeladovoj ledenoj kori, koje naučnici neformalno nazivaju "tigrovim prugama". Oko mlazova se nalazio oblak plina u kojem su bili vodena para, ugljen dioksid, metan i možda nešto amonijaka. Pronađeni su i soli i silicijev dioksid. Gustoća organskih materijala u oblaku bila je oko 20 puta veća nego što su naučnici očekivali.

Poznato je da smo na Zemlji pronašli život u vrlo tamnim, hladnim područjima dubokog mora, gde ne prodiru sunčevi zraci. Slična priča bi mogla biti i sa Enkeladom. Možda će se neko zapitati: "Pa u čemu je onda problem, zašto ne pošaljemo mašinu na Enkelad i probijemo zaleđenu površinu? Koliko to teško može biti? Bili smo na Mesecu pre više decenija i već smo poslali veći broj rovera na Mars."

No planetarna istraživanja nisu tako jednostavna. Na primer, uz sva naša tehnološka dostignuća, još nismo uspeli izbušiti nešto dublju rupu na Marsu. Jedna od misija NASA-inog landera InSight bila je bušenje rupe od nekoliko metara kako bi se izmerila temperatura unutrašnjosti Crvene planete.

No nakon samo nekoliko centimetara dubine došlo je do poteškoća. Bušilica je zapela i nije mogla dalje te je taj deo misije obustavljen. A ledena kora Enkelada je dosta debela, nekih 20 kilometara, tako da ćemo morati još neko vreme da pričekamo prve rezultate direktnog istraživanja skrivenog okeana na ovome telu.

Analiza E-prstena

Srećom po nas, Enkelad je dosta živahan. Ima stalno aktivne gejzire koji zapravo stvaraju Saturnov E-prsten. Letelica Cassini je pre završetka svoje misije i dramatičnog rušenja u Saturnove oblake krajem 2017. analizirala E-prsten, odnosno svetlost koja se odbijala s čestica leda.

Elementi i veze apsorbiraju određene talasaste dužine, a emitiraju druge. Stoga naučnici mogu analizom istih odrediti prisutnost veza i elemenata, odnosno pronaći nešto poput hemijskog otiska prsta. To su napravili Postberg i njegovi kolege, uzeli su podatke sa Cassinijevog instrumenta "Cosmic Dust Analyzer" i analizirali 345 čestica.

Kod devet su pronašli spektralne karakteristike jedinstvene za natrijev fosfat – vezu natrijuma i fosfora. U emisijama sa Enkelada već je detektovano pet od šest ključnih elemenata za razvoj života– ugljenik, vodonik, azot, kiseonik i sumpor (iako je detekcija sumpora privremena). Dakle, sada se uistinu povećala verovatnost da ovaj zamrznuti mesec osim okeana skriva i - život.

Istraživanje naziva "Detection of phosphates originating from Enceladus’s ocean" objavljeno je u časopisu Nature.

Bonus video:

(Espreso/ Index.hr)