NAUČNICI SU PREDVIĐALI OVAJ SCENARIO NAKON PUCANJA BRANE U HERSONU: Ispostavilo se da je stvarnost još gora

Posledice probijanja velike brane u Ukrajini u utorak verovatno su gore nego kako je to predstavljeno u naširoko deljenom modelu katastrofe napravljenom prošle godine, kažu inženjeri.

Ogromna brana iz sovjetske ere na reci Dnjepar, koja razdvaja ruske i ukrajinske snage na jugu Ukrajine, oštećena je u utorak što je oslobodilo poplavne vode širom ratne zone.

Brana visoka 30 metara a duga 3,2 kilometara izgrađena je 1956. na reci Dnjepar u okviru hidroelektrane Kahovka. Rezervoar takođe snabdeva vodom Krimsko poluostrvo, koje je Rusija anektirala 2014, kao i nuklearnu elektranu Zaporožje, koja je takođe pod ruskom kontrolom.

Proruski zvaničnici su rekli da je u riziku od poplava 22.000 ljudi u 14 naselja u južnoj ukrajinskoj oblasti Herson i naložili evakuaciju, dok je ukrajinski premijer Denis Šmigal je rekao da je 80 naselja u riziku od poplava.

Nakon što su se pojavili snimci vode kako probija iz brane i plavi okolno područje – uključujući Novu Kahovku kod koje se nalazi i obližnji grad Herson – društvenim mrežama počele su da ponovo cirkulišu animirane mape koje su prošlog oktobra napravili švedski inženjeri iz kompanije “Damningsverket”.

Inicijalno opisan scenario već je bio težak. U tom slučaju predviđalo se da će talas visok do pet metara doći do grada Hersona - najvećeg naselja na svom putu oko 30 kilometara zapadno – za 19 sati, prema modelu “Damningsverketa”, piše "Insajder".

Ruski zvaničnik Zaporoškog regiona Vladimir Rogov rekao je u utorak da vodostaj rezervoara Kahovka ubrzano opada nakon eksplozije na brani i da sada iznosi 35 centimetra na sat. On je dodao da vodostaj opao za 2,5 metara, a da se očekuje da će pasti i do sedam metara, što je posledica eksplozije na hidroelektani Kahovka, prenosi Rojters.

Dodatna mapa prikazivala je modelovanje u slučaju tri različite razmere proboja, od kojih je svako označeno različitom bojom:

Henrik Olander Hjalmarson iz “Damningsverketa”, koji je napravio model, rekao je da je to bio “grub” pokušaj koji se sada pokazao netačnim i da će stvarna situacija sada biti gora.

- Pravi proboj brane izgleda gore od scenarija koji sam ja modelovao zbog višeg nivoa vode u rezervoaru od onog koji sam očekivao – rekao je on “Insajderu”.

Prema “Njujork tajmsu”, nivoi vode u rezervoaru dosegli su 30-godišnji maksimum i voda je počela da se penje preko vrha brane, što je izazvalo zabrinutost od poplava nedeljama pre nego što je brana uništena u utorak. List je dodao da su kapije koje kontrolišu protok vode kroz branu pod ruskom kontrolom.

Ukrajina je rekla da je branu uništila Rusija, dok je Kremlj optužio Kijev za sabotažu.

Hjalmarson je rekao da je ono što se dogodilo ogromna katastrofa.

- Duboko sam ožalošćen što su Rusi to uradili. Pretpostavke koje sam modelovao su potcenjujuće – rekao je on.

Sem poplave okolnih područja, najmanje 150 metričkih tona nafte iscurilo je u vode Dnjepra kao rezultat eksplozije brane HE Kahovka, saopšteno je iz Kijeva.

Članovi Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine izjavili su da se najmanje 150 metričkih tona motornog ulja izlilo u Dnjepar i da postoji rizik od daljeg curenja više od 300 metričkih tona. Ukrajina je Moskvu optužila za “ekocid”.

Brana se nalazi na reci Dnjepar u okviru hidroelektrane Kahovka u Hersonskoj oblasti. Istoimena prestonica regiona, grad Herson u blizini Crnog mora severozapadno od poluostrva Krim, smatra se strateškim jer pruža deo kopnene veze između Krima i separatističkih entiteta u Donbasu.

Ukrajina je pozvala na hitan sastanak Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojem bi se razgovaralo o ''ruskom terorističkom napadu'' na branu Kahovka na jugu Ukrajine.

(Espreso/Blic)