OVA RASA JE MIRNA, DOBROĆUDNA I JEDNA OD NAJVEĆIH: Privrženi su VLASNIKU i nisu NEPOVERLJIVI prema LJUDIMA!

Njufaundlender spada u jednu od najvećih, ujedno i malobrojnih rasa pasa koje vode poreklo iz Severne Amerike. Rasa je nastala i razvila se na teritoriji današnje Kanade, na obalama Njufaundlenda, po čemu je i dobila ime.

NEJASNO POREKLO

Tačno poreklo rase je nejasno i dan-danas. Smatra se da potiču od tibetanskih mastifa preko pirinejskog planinskog psa. Godine 1662, prvi doseljenici i kolonosti formirali su stalne naseobine u Kanadi, a doveli su i prve pirinejske planinske pse i oni su ukršteni sa tamošnjim crnim retriverima, koji su živeli sa starosedeocima engleskim naseljenicima. Pretpostavlje se i da su ukrštani i sa lokalnim psima za vuču sanki. Krajnji rezultat je bio veliki pas, crne ili crno-bele boje, koji je rado ulazio u vodu i bio otporan na hladne klimatske uslove.

Njihova namena isprva je bila višestruka. Korišćeni su za vuču tereta na kopnu i ribarskih mreža u vodi, ali i kao spasioci. Prvi psi ove rase u Evropi dovedeni su u Englesku, gde je nastavljen njen dalji razvoj, a tu su po prvi put i prikazani na izložbi. Sve do Drugog svetskog rata vodeća zemlja po broju pasa i popularnosti rase i kvalitetu odgojenih primeraka bila je Engleska. U tom periodu veliki broj pasa je izvezen iz Engleske u SAD, gde je rasa dalje razvijana.

SNAŽAN I OKRETAN

Reč je o proporcionalno građenom psu koji impresionira snagom i velikom okretnošću. Masivnog je kostura, ali ne odaje utisak težine ili neaktivnosti. Deluje aristokratski, veličanstvenog je izgleda i veoma je snažan. Srednja visina je 71 centimetar kod mužjaka i 66 cm kod ženke, a srednja težina je od 64 do 69 kilograma, kod mužjaka 50 do 54 kilograma kod ženke.

Glava je široka i masivna, sa dobro razvijenim ispupčenjem na potiljku. Njuška je kratka, jasno oblikovana i više četvrtasta, i pokrivena kratkom i finom dlakom. Oči su male, tamnobraon boje, dobro usađene u očne duplje, bez vidljive dužice i pomalo razmaknute. Uši su male i postavljene dosta unazad, priležu uz lobanju i prekrivene su kratkom dlakom bez resa. Njufaundlender ima jake zube koji su u potpunosti prekriveni usnama. Daje se prednost zagrizu u obliku makaza, ali se tolerišu i sekutići u obliku klešta.

Vrat je jak i dobro usađen na ramena. Leđa su široka i ravne gornje linije. Slabine su jake i mišićave. Grudni koš je snažan i dobro razvijen, grudi su duboke najmanje do lakatnog zgloba. Rebra su dobro oformljena i zaobljena.

NEPOŽELjAN UVEZAN REP

Prednje noge su snažne, sa jakim masivnim kostima i spreda gledano su paralelne. Lopatica je dobro ukošena, kao i nadlaktica, a podlaktice su potpuno vertikalne, snažne i mišićave. Laktovi su priljubljeni uz telo. Zadnje noge su snažne sa dobro razvijenom muskulaturom. Butina je jaka i duga. Skočni zglob je snažan i dobro spušten do zemlje. Nepoželjno je prisustvo zaperaka na zadnjim nogama. Šape su velike, stisnutih prstiju sa razvijenim plovnim kožicama između njih. Hod je hitar, sa snažnim potiskom i dobrim iskorakom. Prilikom kretanja dozvoljeno je blagi njihanje leđne linije, kao i šapa koje lagano okreću u polje.

Rep je umerene dužine, malo prelazi prevoj kolena i dopire najdalje do skočnog zgloba. Dobre je debljine, pokriven je dlakom bez obrazovanja zastavica i padajućih resa. Kada pas stoji, rep pada formirajući blagu krivinu na kraju, a u pokretu je malo uzdignut. Kada je pas razdražen, rep je ravan, samo sa malom krivinom na kraju. Uvezani rep ili zakrivljen ka leđima veoma je nepoželjan.

Dlaka je ravna i gusta, na dodir je hrapava, prirodno masna i nepromočiva. Ako se četka u kontrasmeru, dlaka se sama vraća na svoje mesto. Na prednjem delu tela dlaka obrazuje puno resa, dok ih na zadnjem delu ima malo. Dozvoljene boje dlake su: crna - ugljenocrna mat boja koja može imati bronzani odsjaj, a dozvoljene su bele prskane dlake na grudima, prstima i na kraju repa. Braon obojenost je u boji čokolade ili bronze. Izuzev braon boje, u svemu su indentični crnoobojenim. Dozvoljene su i prskano bele dlake na grudima, prstima i kraju repa. Kod belo i crno obojene jedinke (tip britansko-američkog landsira) dozvoljene su samo bela i crna. Daje se prednost crnoj glavi sa uskom belom trakom, krsta su crna i ta boja se proteže do repa. Mrlje ili pege se smatraju greškom.

TEMPERAMENT

Njufaundlender je veoma miran i poslušan pas, bez znakova agresije. Dobro se slaže sa drugim psima i životinjama, privržen je vlasnikui i nije preterano nepoverljiv prema ljudima.

OSETLjIVO ZDRAVLjE

Životni vek im je od 8 do 10 godina. Kao češći zdravstveni problemi ove rase opisani su: subaortna stenoza, stenoza plućne arterije, displazija kukova i laktova, koronarna arterijska bolest, torzija želuca, entropija, ektropija, Vonvilebrandova bolest, katarakta.

AKTIVNOSTI I NEGA

Ovim psima je potrebna svakodnevna fizička aktivnost kako bi ostali u formi. Njufaundlenderi vole da plivaju i da vuku stvari, posebno kad je hladno vreme. Ne vole toplotu i ukoliko žive napolju, trebalo bi da borave samo u podnebljima sa umerenim do hladnim klimatskim uslovima. Najbolje bi bilo da im se dopusti pojednako korišćenje kuće i dvorišta, ali će im u kući biti potrebno dosta prostora.

FCI STANDARD

Prema FCI klasifikaciji, njufaundlender spada u rase 2. grupe (pinčeri, šnauceri, molosi i švajcarski pastirski psi), sekcija 2 (molosi), podsekcija 2.2 (tip planinskih pasa). Standard pod brojem 50 poslednji put je revidiran 1996. godine. Ne podleže ispitu u radu.

Bonus video:

(Espreso / Novosti online, Dr Darko Drobnjak)