ALBERTA AJNŠTAJNA ZALUDELA FATALNA RUSKINJA: Iza LJUBAVNOG ZAPLETA krila se MRAČNA TAJNA (FOTO)

Albert Ajnštajn je posle prvog braka sa Milevom Marić i drugog sa jevrejskom rođakom Elzom, "dospeo u šake" zanosnoj Ruskinji Margariti Konjenkovoj, koja je, igrom slučaja ili sticajem okolnosti, bila sovjetska špijunka. I sve to u vreme kada su SAD uveliko pravile atomsku bombu.

Margarita Konjenkova (1895 – 1980), žena poznatog vajara osvojila je srca mnogih muškaraca u Rusiji i inostranstvu, uključujući i Alberta Ajnštajna. Konjenkova je bila poslednja ljubav velikog naučnika, ali je bila odana sovjetskoj obaveštajnoj službi i koristila je svoju bliskost sa Ajnštajnom da pomogne Moskvi, piše portal "Russia beyond".

"Nedavno sam oprao kosu bez ičije pomoći, ali nisam baš najbolje to uradio. Ja nisam baš tako pažljiv kao ti... Ovde me sve podseća na tebe... svaka sitnica u mojoj otšelničkoj keliji" pisao je Albert Ajnštajn Ruskinji Margariti Konjenkovoj koju je voleo, i koja se u to vreme (1945) vratila u SSSR.

U Ajnštajnovim pismima pronađenim krajem 1990-ih pre nego što ih je jedan od naslednika prodao preko aukcijske kuće "Sotbis", ima dosta tuge za Konjenkovom, ali ima i dosta drugih podataka. U pismu od 11. novembra 1945. on pominje susret sa konzulom "po programu", a taj konzul je bio glavni sovjetski obaveštajac u SAD.

Ko je bila Konjenkova i kako je ona udesila susret između uticajnog naučnika nemačkog porekla i sovjetskog špijuna samo nekoliko meseci nakon toga što je Amerika stvorila prvo nuklearno oružje?

Margarita je rođena u udaljenoj ruskoj provinciji, kasnije se preselila u Moskvu, gde je odmah uzburkala mnoge strasti.

Pričalo se da su sa njom u intimnoj vezi bile zvezde poput poznatog pevača Fjodora Šaljapina i slavnog kompozitora Sergeja Rahmanjinova, a na kraju se udala za Sergeja Konjenkova, talentovanog vajara za koga se govorilo da je „ruski Roden“.

- Ona je bila toliko lepa da mi je izgledala kao delo velikog umetnika - sećao se kasnije Konjenkov.

Bračni par se 1923. godine preselio u SAD. Margarita je postala prava zvezda među ruskim doseljenicima. Posećivala je mnogobrojne balove i manifestacije, a Konjenkov je nastavio da stvara. Univerzitet u Prinstonu je 1935. godine zamolio Konjenkova da izvaja malu Ajnštajnovu bistu, i upravo tada se njegova žena upoznala sa ovim naučnikom.

Zaljubljeni Ajnštajn

"Ajnštajn je bio neobično skroman čovek. Šalio se da je on poznat samo po svojoj bujnoj kosi", napisala je u svojim uspomenama Konjenkova i ujedno pomenula kako je fizičar voleo da priča o svojoj teoriji relativnosti. Margarita nije u potpunosti mogla da shvati suštinu teorije, ali je svakako imala razumevanja za njenog autora. Kada je 1936. godine umrla druga Ajnštajnova žena Elza, njegovi odnosi sa Konjenkovom su prerasli u nešto veće od običnog prijateljstva. On je 1939. zamolio lekara da joj posavetuje boravak u "zdravoj klimi jezera Saranak, Njujork", gde je živeo Ajnštajn.

Margarita je svake godine provodila po nekoliko meseci sa Ajnštajnom blizu Saranaka, dok je njen muž Sergej radio u Čikagu. Vajar je čak i smislio naziv za zaljubljeni par. Zvao ih je: "Almar" (Albert-Margarita). Kako se navodi u Ajnštajnovim pismima, njemu su bili toliko dragi trenuci provedeni sa Margaritom da je bio spreman da sve učini za nju.

Oleg Odnokoljenko, novinar lista "Nezavisimaja gazeta" koji se bavio vezom između Ajnštajna i Konjenkove, izjavio je u intervjuu da je još uvek teško reći da li je ona zaista gajila iskrena osećanja prema naučniku ili je samo bila na zadatku, ali je svakako izvesno da je radila za obaveštajnu službu.

Po rečima Pavla Sudoplatova, generala obaveštajne službe Staljinovog perioda, Konjenkova je bila nezamenljivi agent u špijuniranju američkog nuklearnog programa, takozvanog "Projekta Menhetn". "U Prinstonu se ona zbližila sa uticajnim fizičarima, Ajnštajnom i [Robertom] Openhajmerom... Ona je nagovarala Openhajmera da angažuje ljude poznate po svojim levičarskim shvatanjima. Naši agenti su bili spremni da rade sa njima", napisao je Sudoplatov u svojoj knjizi "Specijalni zadaci".

Za razliku od Openhajmera, Ajnštajn nije bio neposredno uključen u "Projekat Menhetn", ali istraživači smatraju da je on mogao saznati mnogo toga o nuklearnom programu SAD preko svojih bivših studenata i kolega koji su na tom programu radili. Sovjetskom Savezu su, prirodno, te informacije bile potrebne.

Čitava priča još uvek ima dosta tamnih mrlja, istakao je Oleg Odnokoljenko, ali su pojedine stvari izvesne. Odmah po završetku Drugog svetskog rata, čim je Hladni rat počeo da se zahuktava, Konjenkova i njen muž su bili prinuđeni da napuste SAD i vrate se u SSSR. U isto vreme se Konjenkova potrudila da se Ajnštajn sastane sa sovjetskim konzulom Pavlom Mihajlovom, koji je radio za Glavnu upravu sovjetske obaveštajne službe.

Kako je istakao Odnokoljenko, Ajnštajn je to učinio radi Margarite, znajući da od tog susreta zavisi njena budućnost u SSSR-u i više puta se sastao sa Mihajlovom.

Ostaje nejasno, navodi portal "Russia beyond". o čemu su oni u tim susretima razgovarali i da li je naučnik dao ruskom obaveštajcu neke važne podatke. Margariti je on napisao da je učinio sve što je mogao. Kada se bračni par Konjenkov vratio u Moskvu 1946. godine vlasti su ih materijalno zbrinule, što znači da je po Staljinovom mišljenju Margaritin rad bio uspešan.

Pa ipak, i ruska i američka obaveštajna služba još uvek drže u tajnosti pitanja vezana za ovaj slučaj, i zato nije moguće saznati šta se zapravo dešavalo u Ajnštajnovim kontaktima sa sovjetskim agentima pre više od 70 godina.

Bonus video:

(Espreso/ Srbija Danas)