NAUČNICI OTKRILI ZAŠTO SU ANTIČKE GRAĐEVINE DUGOVEČNE: Jedan materijal je KLJUČAN, a svi ga KORISTIMO (VIDEO)

Razmatrajući dugovečnost antičkih građevina, naučnici u timu istraživača sa MIT-a, Univerziteta Harvard i laboratorije u Italiji i Švajcarskoj došli su do otkrića o samoizlečivom betonu.

Naime, Koloseum ili Panteon su građevine koje odolevaju vremenu. Naučnici su se zapitali koja materija omogućava betonu da izdrži različite promene vremena, da ima male pukotine koje ne dovode do potpunog uništenja betona.

Odgovor je u inžinjeringu starih Rimljana. Želeći da naprave ne samo estetski prelepe građevine, već i izdrživlje koje će služiti i narednim generacijama, ako ne večno, Rimljani su posebnu pažnju posvetili materijalu koji može da omogući betonu, kako je savremenim istraživanjima dokazano (prema navodima u časopisu Science Advances), sposobnost samoizlečenja.

Taj materijal, kako se navodi u tekstu (Scientists may have found magic ingredient behind ancient Rome’s self-healing concrete) jesu u stvari sitni klasovi kreča. Da, Rimljani su koristili kreč kao sponu koja omogućava betonu da odoleva vremenu, to jest milimetarski klasovi kreča jesu karakteristika koja dovodi do sposobnosti samoizlečenja.

Klasovi kreča, prema istraživanju, jesu stvoreni od različitih oblika kalcijum karbonata i nastali su pod uticajem ekstemnih temperatura. Poput živog kreča, kako je navedeno, uz vruće mešanje stvara se komponenta koja omogućava samoizlečivost betona.

Da bi ispitali ovu tvrdnju, prema navodima, naučnici su napravili eksperiment u kome su između pukotina koje su namerno napravili na betonu - kako drevnim metodama napravljenom, tako i modernim - sipali vodu da bi videli reakciju betona. Tokom nekoliko nedelja beton je "zaceljen", a voda nije mogla da prolazi kroz pukotine.

Profesor Admir Mašić iz MIT-a naveo je da bi živi kreč trebalo da se koristi u savremenoj građevini, prvo zbog njegove sposobnosti omogućavanja samoizlečenja betona, dakle izdrživosti, potom zbog njegove jeftinoće u odnosu na druge materijale i na kraju zbog njegovog značaja za održivost zdravog života jer ne poseduje štetnost kakvu ima cement - osam odsto emisije gasova staklene bašte čini proizvodnja cementa.

(Espreso)