NAJVEĆI KRAH AMERIČKE BANKE OD EKONOMSKE KRIZE 2008. GODINE: Preduzeti do sada NEVIĐENI koraci, drama na BERZAMA

Vlade Ujedinjenog kraljevstva u SAD preduzele su do sada neviđene korake kako bi sprečile potencijalnu bankarsku krizu koja preti zbog kolapsa banke Silicijumske doline.

Američke vlasti počele su u petak da oduzimaju imovinu banke Silicijumske doline nakon njenog kraha - najvećeg jedne finansijske institucije od propasti štedno-kreditnog udruženja Vašington mjučal na vrhuncu finansijske krize pre više od 10 godina. Banka, 16. po veličini u Americi, doživela je krah nakon što su njeni klijenti - većinom zaposleni u tehnološkim kompanijama - povukli novac ove nedelje zbog straha u pogledu finansijskog stanja u toj instituciji.

Britansko ministarstvo finansija i centralna banka objavili su da su učestvovali u prodaji britanske banke Silicijumske doline najvećoj evropskoj banci HSBC, i tako osigurali novac građana u vrednosti od 8,1 milijarde dolara.

Kolaps kalifornijske banke, koja je poslovala i u Britaniji, je drugi najveći u američkoj istoriji.

Reč je o drugom najvećem krahu jedne banke u istoriji, posle Vašington mjučuala.

Banka se uglavnom oslanjala na tehnološku industriju i male su šanse da će se njen neuspeh proširiti na ostatak bankarskog sektora, kao što se to dogodilo u mesecima uoči Velike recesije pre više od jedne decenije. Najveće banke - one kod kojih postoji najveća vjerovatnoća da izazovu sistemski ekonomski problem - imaju zdrav bilans i puno kapitala, prenosi agencija Asošijeted pres, aprenosi Glas Amerike.

Kriza 2008. godine

Najveća finansijska kriza od Velike depresije je 2007. godine pogodila svetsku ekonomiju nakon kraha hipotekarnih hartija od vrednosti povezanih sa lošim stambenim kreditima. Panika na Volstritu je tada dovela do kolapsa banke Liman braders, osnovane 1847. Zbog povezanosti banaka, to je dovelo do poremećaja u globalnom finansijskom sistemu, a milioni su ostali bez posla. Kolaps banke Silicijumske doline doveo je do pada vrednosti akcija gotovo svih finansijskih institucija u petak, nakon što su već zabeležile dvocifreni pad od ponedeljka. Krah banke dogodio se neverovatno brzo - pojedini analitičari su još u petak tvrdili da je reč o dobroj kompaniji i pametnoj investiciji. Direktori banke su ranije tokom dana pokušavali da prikupe kapital i pronađu dodatne investitore. Međutim, trgovina akcijama banke zaustavljena je pre otvaranja berze zbog ogromne nestabilnosti.

Nešto pre podneva, Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) zatvorila je banku, umesto da čeka do kraja radnog dana, kao što je to uobičajeno kada se privodi kraju poslovanje jedne finansijske institucije. FDIC nije mogla odmah da pronađe kupca za imovinu banke, što pokazuje koliko su su brzo ulagači povukli novac. U vreme kraha, vrednost imovine banke iznosila je 209 milijardi dolara, saopšteno je iz FDIC. Nije poznato koliko je depozita bilo iznad limita kojeg pokriva osiguranje od 250.000 dolara. Prema prethodnim izveštajima, veliki deo depozita banke je nadmašio taj limit.

Gubitak od skoro dve milijarde evra

Banka je predstavljala jedan od vodećih finansijskih posrednika između tehnološkog sektora, njegovih osnivača i startapova, kao i zaposlenih u tom sektoru. Kapital stotina kompanija je bio u banci.

Međutim, veze banke sa tehnološkim sektorom su brzo postale problem. Akcije tehnoloških kompanija su teško pogođene poslednjih 18 meseci nakon ogromnog rasta tokom pandemije, a dat je i veliki broj otkaza u toj industriji. Istovremeno, banka je teško bila pogođena i odlukom Federalnih rezervi da agresivno podiže kamatnu stopu da bi suzbila inflaciju. Kako je rasla osnovna kamatna stopa, padala je vrednost obveznica koje banke nekada prodaju pre nego što dospeju na naplatu, da bi pokrile povlačenje depozita.

To se upravo dogodilo sa bankom Silicijumska dolina koja je morala da proda veoma likvidna sredstva u iznosu od 21 milijardu dolara da bi pokrila odliv depozita. Zbog toga je izgubila 1,8 milijardi dolara.

(Espreso/Glas Amerike/Modno)