UPOZORENJE POZNATOG SEIZMOLOGA: Lekić otkrio koj je područje posebno AKTIVNO, pomenuo DELOVE BIVŠE JUGOSLAVIJE

Dr Vedran Lekić je svetski poznati seizmolog i profesor na Univerzitetu Merilend u Koledž Parku u SAD.

"Seizmolozi ne mogu predvideti zemljotrese, ali baš kao što u vremenskoj prognozi meteorolozi procenjuju, na primer, verovatnoću kiše sledećeg dana, seizmolozi mogu proceniti verovatnoću da će region pogoditi zemljotres određene minimalne jačine ne sledećeg dana ili u narednih sedam dana, ali u periodu od nekoliko decenija", kaže dr Vedran Lekić, svetski poznati seizmolog i profesor na Univerzitetu Merilend u Koledž Parku.

Prema njegovim rečima, dugi vremenski periodi povezani sa prognozama zemljotresa ne dozvoljavaju seizmolozima da vrše evakuacije, ali mogu da daju informacije o tome kako da se gradi i koje planove spasavanja sprovesti kada se zemljotres eventualno dogodi.

“Postoje različite metode pomoću kojih seizmolozi prave prognoze. Jedna metoda koja je primenjena na ovaj region u Turskoj i Siriji uzima u obzir lokacije i magnitude istorijski zabeleženih zemljotresa, izračunava koliko su oni povećali ili smanjili pritisak na različitim rasedima u regionu, a zatim identifikuje delove raseda gde je stres je posebno visoka. 2002. godine izvršena je takva analiza kojom je konstatovano da je upravo ovaj deo raseda koji je pukao u zemljotresu 6. februara i procenjeno da bi zemljotres na tom delu raseda najverovatnije bio jači od 7,3 stepena Rihterove skale”, rekao je Lekić, a prenosi Al Džazira.

On dodaje da je područje Turske i Sirije na kojem su se dogodili razorni zemljotresi krhko područje i da će se prateći zemljotresi i dalje dešavati na tom području.

„Da li ćemo to nazvati 'pratećim' ili ne, stvar je semantike, a ne seizmologije. Bilo kako bilo, taj prateći zemljotres snažno je uzdrmao zgrade koje su već bile oštećene prvim, jačim zemljotresom. To je jedan od razloga za ogromna razaranja i tragičan broj žrtava. Potresi će se javljati još mnogo dana, ali će se javljati sve ređe”, rekao je Lekić.

On navodi da je seizmologija zrela nauka sa dugom istorijom koja datira još od 19. veka i da je veoma napredovala u poslednjih 50 godina.

„Sada imamo mogućnost da precizno izmerimo kretanje tektonskih ploča, da mapiramo preciznu distribuciju naglih pomeranja do kojih dolazi u rasedima tokom zemljotresa, da izračunamo kako se pritisak unutar Zemlje menja posle zemljotresa i da prikažemo unutrašnjost naše planeta u neviđenim detaljima. Takođe možemo da uradimo veoma precizne simulacije širenja talasa koje nam omogućavaju da kvantifikujemo intenzitet podrhtavanja tla. Čak smo donedavno snimali zemljotrese na Marsu pomoću sonde InSight američke svemirske agencije (NASA) i saznali nešto o unutrašnjosti te planete i njenim zemljotresima“, objašnjava Lekić.

On tvrdi da je Balkansko poluostrvo seizmički aktivno i prilično složeno područje i da je u Bosni i Hercegovini najveći instrumentalno zabeležen zemljotres bio razorni zemljotres magnitude 6,4 koji je pogodio Banjaluku 1969. godine.

“U Bosni i Hercegovini dominantan tektonski proces je spora konvergencija između Jadranske mikroploče i Evroazijske ploče, što je rezultat pomeranja Afričke ploče prema severu, odnosno prema Evroazijskoj ploči. Pomeranje ovih ploča jedna prema drugoj dovodi do pomeranja tektonskih blokova na rasedima širom regiona koji se prostiru oko 300 kilometara od jadranske obale. Banjalučki zemljotres se može shvatiti u ovom kontekstu jer je uzrokovan naglim pomeranjem blokova jedan prema drugom“, precizira Lekić.

Naglašava da postoje i drugi rasedi koji se prostiru širom Bosne i Hercegovine, koji omogućavaju horizontalno klizanje blokova jedan do drugog, te je zbog toga česta pojava horizontalnih raseda.

„Uopšteno govoreći, upravo je južna obala Jadrana, od Dalmacije preko Dubrovačkog kraja do primorske Crne Gore, seizmički najaktivnija, barem u novijoj istoriji. Najveći zemljotres u regionu bio je zemljotres jačine 7 stepeni Rihterove skale koji je 1979. godine pogodio jug Crne Gore, razorio Budvu i naneo štetu širom regiona“, rekao je Lekić.

(Espreso/MONDO)