JEDINA MUSLIMANKA SA HIDŽABOM U BELOJ KUĆI: Evo zašto sam pobegla od Trampa posle samo 8 DANA!

Zvaničnica američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Rumana Ahmed bila je jedina muslimanka s hidžabom u Beloj kući kada se u nju uselio novi predsednik Donald Tramp. Izdržala je samo osam dana. U kolumni za magazin "The Atlantic" opisala je svoje iskustvo rada u administraciji novog američkog predsednika.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Tekst prenosimo u celosti:

Zaposlili su me u Beloj kući čim sam završila fakultet. Moj posao bio je da promovišem i zaštitim ono najbolje što moja država predstavlja. Bila sam jedina žena s hidžabom u Zapadnom krilu i u Obaminoj administraciji sam se uvek osećala dobrodošlo i uključeno.

Snajperista slučajno pucao: Ranjene dve osobe tokom govora predsednika Francuske! (VIDEO)

Kao većina mojih sunarodnika muslimanske veroispovesti, provela sam veći deo 2016. gledajući sa zgražavanjem kako Donald Tramp ocrnjuje našu zajednicu.

Uprkos tome - ili baš zbog toga - odlučila sam da ostanem među osobljem Saveta za nacionalnu bezbednost u vreme Trampove vladavine, kako bih pružila novom predsedniku i njegovim pomoćnicima nijansiraniji pogled na Islam i na američke muslimane. Izdržala sam osam dana.

Kada je Tramp izdao naredbu kojom se zabranjuje ulazak putnicima iz sedam muslimanskih zemalja i svim izbeglicama iz Sirije, znala sam da više ne mogu da ostanem i radim za administraciju koja je mene i ljude poput mene videla ne kao sugrađane, već kao pretnju, prenosi Jutranji.hr.

Te večeri pre nego što sam otišla, pozdravila sam se s kolegama od kojih su mnogi takođe već otišli, obavestila sam Trampovog višeg savetnika za komunikacije u Veću, Majkla Antona, s kojim sam delila kancelariju, da odlazim. Njegovo iznenađenje kada je pitao odlazim li iz vlade u potpunosti pratila je samo ćutnja - kao iz opreza, bez pitanja zašto. Svejedno sam mu rekla.

Rekla sam mu da moram da odem, jer je za mene bila uvreda da uđem u istorijski najznačajniju građevinu svaki dan, pod vladom koja radi protiv i osuđuje sve za šta se ja zalažem i kao Amerikanka i kao muslimanka. Rekla sam mu da administracija napada osnovne temelje demokratije. Rekla sam mu da se nadam da su oni i svi u Kongresu spremni da preuzmu odgovornost za sve posledice koje će uslediti nakon njihovih odluka.

Pogledao me i nije rekao ništa.

Tek sam kasnije saznala da je pod pseudonimom napisao esej u kojem je hvalio vrline totalitarizma i napadao raznolikost kao 'slabost', a islam kao nešto 'nespojivo s modernim Zapadom'.

Moja je porodica stigla je u SAD iz Bangladeša 1978. i trudili su se da stvore prilike za svoju decu, koja su rođena u Americi. Moja majka je radila kao blagajnica, kasnije je pokrenula svoj vrtić. Moj otac je po ceo dan radio za "Bank of America", i na kraju je unapređen u pomoćnika zamenika direktora.

Živeli smo američki san, roštiljali smo kao porodica, putovali u Diznilend, pomagali smo u zajednici. Moj otac počeo da se školuje za doktorat, ali je 1995. poginuo u saobraćajnoj nesreći.

Počela sam da nosim hidžab sa 12 godina. Porodica me je podržavala, ali to je od početka bio moj izbor. Bilo je to za mene pitanje vere, identiteta i izdržljivosti.

Nakon 11. septembra, sve se promenilo. Pred osećaja šoka i užasa, morala sam da se nosim i sa strahom koji su neka deca počela da osećaju od mene. Gledali su me prekorno, psovali me i pljuvali i u javnosti i u školi. Ljudi bi me zvali 'teroristom' i govorili mi da 'se vratim u svoju zemlju'.

Nisam nameravala da radim za vladu. Bila sam među onima koji su pretpostavljali da je vlada sama po sebi korumpirana i neefikasna. Rad u Obaminoj Beloj kući mi je dokazao da sam nisam u pravu. Ne možete znati ni razumeti nešto čega niste bili deo.

Atmosfera je 2016. bila vrlo nalik onoj nakon 11. septembra. Ono što je činilo sve još gorim je što su strah i mržnja dolazili od Amerikanaca koji su govorili sa pozicije vladajućih.

Deca iz petih razreda u verskoj školi gde sam volontirala pričala su priče o tome kako ih maltretiraju druga deca i učitelji, kako se ne osećaju više da pripadaju ovde i pitala su me hoće li ih izbaciti iz zemlje ako Tramp pobedi. Mene je jedan belac skoro pregazio autom na parkingu ispred prodavnice i smejo se, a u drugoj prilici me muškarac pratio iz podzemne i vikao prostote: 'J**i se! J***š islam! Tramp će te poslati nazad!'