VIDELI MORSKO ČUDOVIŠTE DUGO PREKO 9 METARA, BILO VEĆE OD PODMORNICE U KOJOJ SU BILI: Šta je, bre OVO? (VIDEO)

U plavoj i sjajnoj vodi, ogromna talasasta masa je jurila prema njima. Duga preko 9 m, sa četiri pipka koji se izvijaju i glavom u obliku kupole. Stvorenje je prevazilazilo dimenzije podmornice u kojoj su se nalazili turisti.

Ovaj zapanjujući prizor dogodio se na dubini od nekoliko stotina metara, u blizini obale antarktičkog ostrva Rone, januara 2022. godine.

Kada su se vratili na brod Viking Expeditions i pokazali fotografije Danijelu M. Muru, morskom biologu sa Univerziteta Ekseter u Velikoj Britaniji, on je odmah znao da su se susreli sa "nečim neverovatno retkim".

Kako se ispostavilo, ovi putnici se nalaze među nekolicinom koji su uspeli da vide džinovsku fantomsku meduzu ili Stygiomedusa gigantea. Do tog trenutka, ovo morsko čudovište je bilo prethodno uočeno samo 126 puta od trenutka kada je vrsta prvi put opisana 1910. godine. Čak su se i naučnici sa Instituta za istraživanje akvarijuma u ​​zalivu Monterei - koji su proveli na hiljade sati pod vodom - susreli sa njom samo devet puta.

Međutim, samo nedelju dana kasnije tj. krajem januara 2022. godine, druga grupa turista je takođe videla fantomsku meduzu, a potom još jednu, sredinom marta. Da bi pred kraj turističke sezone, između oktobra 2022. i januara 2023. godine, turistička podmornica zabeležeila još sedam ili osam viđanja.

- Jedan od razloga čestih susreta je taj što turističke ekspedicije na Antarktiku sve više nude privatne podmornice gostima - objašnjava Mur, glavni naučnik kompanije Viking Cruises, koja vodi ekspedicije na Antarktiku.

Arktičke vode na dubinama ispod 50 m još uvek nisu dobro istražene jer je do njih teško doći. Sada, sa privatnim podmornicama koje se spuštaju na oko 300 m, vrlo lako možete postati "prvi čovek koji je ikada video određeni deo morskog dna", dodaje on.

Dubokomorska enigma

Naučnici još uvek ne znaju mnogo o ovim džinovskim beskičmenjacima, koji žive u tamnoj i hladnoj zoni polarnih okeana i uz pomoć svojih talasastih pipaka nalik vrpci hvataju planktone i male ribe.

Jedna stvar koja je sigurna, jeste da - često imaju društvo, malu ribu, latinskog imena Thalassobathia pelagica. Pretopstavka je da u ovom obostrano korisnom odnosu, riba dobija utočište i zaštitu u zamenu za brigu o zdravlju meduze, tako što će jede sve parazite koji se nalaze na njoj.

Mur nagađa da su upravo paraziti jedan od razloga zašto je moguće videti ove velike meduze u plitkim vodama oko Antarktika, jer je jadan od efikasnih načina za njihovo "odstranjivanje" upravo izranjanje na površinu i izlaganje sunčevim zracima.

Pobeda za nauku

Privante podmornice su vozila u kojima može da se smseti pilot i šest gostiju. Opremljene su sondama i sofisticiranim kamerama, što omogućava gostima da snime fotografije i video zapise.

Paris Stefanoudis, morski biolog sa Univerziteta u Oksfordu, objašnjava da je prednost ovih podmornica ta što omogućavaju ljudima da "iz prve ruke vide okruženje, umesto da samo gledaju na ekran".

Ali ovakve vrste istraživanje imaju i jedan očigledan nedostatak - cenu. Takve ekspedicije koštaju na desetine hiljada dolara po osobi, što ih čini dostupnim vrlo maloj grupi pojedinaca, kaže Stefanoudis, koji nije bio uključen u istraživanje.

Ipak, on se slaže da bi privatne podmornice mogle da pruže naučnicima više podataka o malo viđenim okeanskim stvorenjima. Konkretno, on je zainteresovan da sazna više o geografskoj distribuciji fantomske meduze i o njihovom životu u dubokim vodama.

Uključivanje javnosti u ovakve projekte takođe ima svoje prednosti, jer ljudi na taj način postaju svesni koliko su ekosistemi ugroženi i samim tim dobijaju potrebu da ih zaštite. Sve u svemu, kako zaključuje - "to je pobeda nauke".

(Espreso/Nportal/Nacionalna geografija)