SUTRA SE NAVRŠAVA GODINU DANA OD POČETKA SUKOBA U UKRAJINI: Ovih 5 događaja su bili poseban TRN U PUTINOVOM OKU

Sutra, 24. februara, navršava se godinu dana od početka sukoba u Ukrajini.

Ruski vojnici koji su tog dana prvi stigli u Ukrajinu, navodno su sa sobom poneli i paradnu uniformu, koju su planirali da obuku tokom svečanog marša, nakon ubedljive pobede. Godinu dana kasnije, oni ove uniforme još uvek nisu obukli, zahvaljujući ukrajinskim trupama koje i dalje uspevaju da pruže otpor, uglavnom zbog stranih donacija u vidu naoružanja, ali i neorganizovanosti protivnika.

Iako je Rusija sada stabilizovala svoje trupe u istočnom delu Ukrajine, gde su ostvarili značajne pobede u poslednje vreme, čini se da su još uvek daleko od ostvarivanja svog cilja.

Bez obzira na sve navedeno, čini se da protekla godina u Ukrajini nije bila ni malo laka ni za Ruse, ni za njihovog predsednika Vladimira Putina.

Ovo su pet ključnih događaja, u proteklih godinu dana, koji su sigurno razbesneli Putina:

Neuspeh u osvajanju Kijeva

Kada je Rusija započela "specijalnu vojnu operaciju" njihove trupe su brzo napredovale u dva pravca - na jugu u okolini Hersona i severositoku blizu Harkova. U to vreme u Ukrajini, ali i većem delu sveta zavladao je strah, jer su se mnogi bojali da će za kratko vreme zauzeti zemlju i zarobiti njenog predsednika Volodimira Zelenskog.

"Ako se vratimo na period u prvih mesec dana rata, da su Rusi zauzeli glavni grad Kijev, sada bismo bili u vrlo nezgodnom položaju", kaže za Newsweek izvršni direktor kompanije "Global Guardian" Dejl Bukner.

Dok su ruske trupe formirale konvoj dugačak 60 kilometara duž auto-puta severno od Kijeva, ukrajinske trupe su zauzele odbrambene položaje na mostovima na ulascima u grad. Oni su na ovim mestima postavili protivtenkovske barikade, a u odbranu su se uključili i obični građani koji su pravili molotovljeve koktele.

Nakon otpora Ukrajinaca, Rusi su uspeli da stignu samo do Buče i Irpina. U ovim gradovima su nakon povlačenja, ukrajinski tužioci dokaze o navodnim zločinima koje su počinili vojnici tokom okupacije.

Međutim, ruski konvoj je tu zastao, a ukrajinska prestonica nikada nije pala jer su vojnici uspeli da prekinu ruske linije snabdevanja, a takođe su uništili brojna oklopna vozila.

Bio je to uvod u žestok otpor ruskoj vojsci, koji je podigao moral vojsci i koji traje i danas.

Potonuće krstarice "Moskva"

Cena vodećeg broda ruske Crnomorske flote "Moskva" iznosila je 750 miliona dolara, međutim čini se da je njegovo potonuće zadalo mnogo veći udarac reputaciji ruske vojske.

Kada je 13. aprila u Crnom moru izbio požar na čuvenoj krstarici "Moskva", Ukrajinci su tvrdili da su uspeli da je pogode raketom, dok je ruska strana saopštila da je buknula vatra u magacinu za municiju.

Tog kobnog dana, brod je bio stacioniran u moru, 120 kilometrara udaljen od obale. U to vreme Ukrajina nije imala radare iznad Crnog mora, a konvencionalni radar nije mogao da pokaže mete na tolikoj udaljenosti. Rusi su za to znali, pa su mislili da je čuvena krstarica zbog toga bezbedna.

Međutim, 13. aprila u 16 časova, radar je na tolikoj udaljenosti navodno uspeo da locira veliku metu. Znali su da bi to mogla da bude samo krstarica "Moskva". Ukrajinci su kasnije tvrdili da su im osim radara posao olakšale i vremenske prilike.

Pošto su se tog dana nad morem nadvili gusti oblaci, signal sa radara se od njih odbijao na površinu vode, kao i iz vode nazad na oblake, pa je signal, kako tvrde Ukrajinci, tako uspeo da dođe do krstarice "Moskva" i otkrije je.

Rusi su navodno očigledno bili toliko sigurni da su daleko od ukrajinskih radara, da čak u tom delu nisu ni aktivirali PVO sisteme. Mada, stručnjaci sumnjaju da bi čak i PVO raketa mogla da pomogne, jer je raketa "letela" tik iznad vode.

Kruzer od 12.490 tona je najveći ruski ratni brod koji je potonuo tokom akcije od Drugog svetskog rata, a drugo veliko plovilo koje je Rusija izgubila od početka rata u Ukrajini.

Eksplozija na Krimskom mostu

Eksplozija na mostu preko Kerčkog moreuza, najvećem simbolu ruske aneksije poluostrva Krim, bila je zapanjujuća.

Ova eksplozija usledila je nakon napada na ruske trupe na Krimu, a tom prilikom je granatirana i ruska vojna baza Saki.

Tog 8. oktobra, samo dan nakon proslave Putinovog 70. rođendana i objave o anaksiji četiri ukrajinske oblasti, deo mosta je bio u plamenu. Istog dana pojavile su se dramatične fotografije na kojima se videlo kako dim kulja iz zapaljenog voza i urušenih delova mosta.

Obe zaraćene strane nisu preuzele odgovornost za napad. Ukrajinski predsednik je rekao da Kijev nije naredio pomenuti napad, dok su ruske službe bezbednosti saopštile da je osam osoba, među kojima pet Rusa uhapšeno zbog umešanosti u ovaj slučaj.

"Oba slučaja i potonuće krstarice i eksplozija na mostu su potez Ukrajinaca kojim su oni želeli da stave rusima do znanja da se nalaze na njihovoj teritoriji, kao i da su vrlo sposobni. Međutim, ono jasno je da nijedan od ova dva događaja nisu u velikoj meri promenili tok rata u Ukrajini", kaže Bukner.

Veliki gubici u ljudstvu

Procene koje je Kijev izneo ranije ovog meseca pokazuju da je navodno u Ukrajini izgubio više vojnika nego u bilo kom periodu u proteklih godinu dana. Tri puta ovog meseca Kijev je saopštio da je navodno u jednom danu poginulo više od 1.000 Rusa.

Ovi podaci dolaze u trenutku kada se oko grada Bahmuta u Donjecku vode žustre borbe.

Rusija je tokom rata izgubila i veliki broj visokih vojnih zvaničnika. Procenjuje se da nje nacodno ubijeno 20 generala.

Da sa ruskom vojskom navodno nešto nije u redu pokazuje i činjenica da je Putin u poslednjih godinu dana četiri puta menjao glavnog komandanta za borbe u Ukrajini.

"Na strateškom nivou, najveći gubitak za Putina su ogromne žrtve koje su podneli Rusi. Na ruske snage u velikoj meri uticala je i slabost koju su pokazali glavni komandanti, ali i njihov nedostatak obuke, posebno kopnenih snaga", rekao je Robert Maret, zamenik direktora Instituta za bezbednosnu politiku Univerziteta u Sirakruzi.

On je takođe dodao da ovaj neuspeh ruske vojek u velikoj meri olakšava Ukrajincima da pravovremeno deluju.

"Rukovodstvo ukrajinske vojske, ali u odnos ukrajinskog predsednika i ministra odbrane je mnogo efikasnije. Sa druge strane Rusiji fali taktičko i operativno vođstvo koje su imali u drugim operacijama u svetu", objasnio je Maret.

Povlačenje iz Hersona

Kada su Ukrajinci krajem prošle godine započeli veliku kontraofanzivu, ruske snage su bile primorane da se povuku iz jedine regionalne prestonice koju su uspeli da zauzmu od početka sukoba.

Tadašnji glavni ruski general u Ukrajini Sergej Surovikin, rekao je da više nisu u mogućnosti da nastave snabdevanje grada i da će se povući sa zapadne obale reke Dnjepar.

Ovaj potez bio je ključni dokaz, smatraju stručnjaci, koji je pokazao sa kakvim se poteškoćama suočava ruska vojska, jer nisu bile u stanju da zadrže teritoriju koju su ranije zauzeli.

"Da su mogli da se snabdevaju hranom, vodnom, oružjem, municijom i gorivom mogli su još uvek da drže taj deo zemlje. Kada su se povukli izgubili su nešto što im je bio glavni dobitak u prva tri meseca rata", tvrdi Bakner.

Sa dolaskom zime, Putinova nada u laku pobedu je odavno nestala. stručnjaci kažu dfa su glavni razlozi za to neuspeh njegove vojske, ukrajinska otpornost, ali i njegova oholost.

(Espreso/Telegraf)