KAKO ALBANCI SA PLATOM OD 350 EVRA PLAĆAJU KIRIJU 400 EVRA MESEČNO? Marsi za Espreso otkriva kako se živi u Tirani!

Cene u prodavnicama rastu iz dana u dan, te ljudi pribegavaju različitim načinima da pribave potrebne namernice. Ti načini ponekad nisu legalni, te su se "pametni" poslodavci dosetili da određene proizvode na rafovima zaključaju da "nemoralni" građani ne bi uzeli ono što "nije njihovo".

O cenama nekretnina skoro kao pokvarena ploča ponavljamo - kirije su skočile, cene kvadrata i stanova su ogromne. Iznenađenje i bes kod građanki i građana Srbije izostaje jer posle toliko poskupljenja ostaje samo gorčina.

Kao i u prethodnim tekstovima novinarka Espresa odlučila je da ispita kako se cene hrane, nekretnina i zabavnog života kreću u drugim državama Evrope i sveta.

Ovog puta razgovarale smo sa Marsi M. (28), radnicom u ugostiteljstvu iz Tirane, o tome koliko je potrebno izdvojiti za neke osnovne stvari koje mladoj ženi trebaju na mesečnom nivou.

Prvo, novinarku je zanimalo kolika je prosečna plata u Tirani. Sagovornica se na to nasmejala i rekla da radije ne bi govorila o takozvanom proseku već o najčeščoj plati koju građanke i građani glavnog grada Albanije imaju.

Hajde da je tako nazovemo - normalna plata u Albaniji, dakle i u Tirani, jeste između 250 i 350 evra, navela je Marsi.

Pitanje koje se odmah nametnulo jeste kako se kotira ta "normalna plata" u odnosu na standard života u Tirani. Kroz svoje iskustvo sagovornica je zaključila da strancima i strankinjama Tirana predstavlja jeftin grad zabave, ali da je građankama i građanima koji žive tu Tirana itekako skupa.

To se posebno ogleda kroz visinu kirije. Naime, dvosoban stan u centru mesečno staje 350-400 evra, dok u drugim delovima Tirane za te novce moguće je iznajmiti trosoban stan, navela je Marsi.

Dakle, ukoliko je uobičajena plata u Albaniji 250-350 evra a mesečna kirija do 400 evra logično je da retko ko može da priušti sebi da živi bez cimera/cimerke u Tirani. Marsi je potvrdila ovu logiku i istakla da ljudi koji rade dva posla ili rade za strane kompanije ili imaju neku ušteđevinu mogu da žive sami, ali da radnice i radnici u albanskim preduzećima/firmama/agencijama to sebi ne mogu da priušte.

To dalje implicira da većina mladih ljudi u Tirani kuva kod kuće, pravi žurke u stanovima, pa potom odlazi napolje u provod - a sve u cilju da prođu jeftinije. No, kad već moraju da izađu, pitanje je koliko treba da izdvoje za kafu, ručak, alkohol.

Espreso u Tirani košta između 80 centi i jednog evra. Kod nas je navika da imamo branč (brunch) koji u restoranima staje od pet do devet evra. Ručak je od 15 do 30 evra, a alkoholna pića noću koštaju između pet i osam evra, istakla je Marsi.

Dakle, uz zajednički život sa cimerima ili cimerkama, kalkulisanje oko hrane i izlazaka moguće je "rasporediti" platu od 250-350 evra na mesečnom nivou. No, većina Albanki i Albanaca odlazi na sezonske poslove ili, kao i u Srbiji, oslanja se na pomoć rodbine iz inostranstva. Marsi se složila sa tim, ali istakla je da, bez obzira na ušteđevine ili pomoć, kada vam je plata tako niska, a standar okrenut ka turistima i turistkinjama, nemoguće je uštedeti.

Pojam štednje na mesečnom nivou za mlade ljude ostaje tako van mogućnosti Balkana, složile su se novinarka i sagovornica.

(Espreso/ Verica Arsić)