"GLEDAO SAM KAKO GA BAGEROM NOSE U MRTVAČNICU": Tuga u Turskoj prerasla u BES I OČAJ, ljudi prepušteni SAMI SEBI

Nakon što su zemljotresi pogodili Tursku i Siriju, mnogi ljudi su ostavljeni na milost i nemilost zimi, ali i sveopštem haosu.

Mnogi stanovnici gradova razorenih u zemljotresima u Turskoj nemaju drugog izbora nego da sami sebe spasavaju, zbog nedovoljnog broja spasilaca.

Bariš Japar (27) je 60 sati pokušavao da iskopa tela svojih dede i bake ispod ruševina njihove kuće. On je sa svojim roditeljima Habipom i Sevdžan uzalud pokušavao da izvuče tela. Bio je to očajnički posao. Bila su potrebna dva puna dana nakon razornog zemljotresa u ponedeljak pre nego što je turska zvanična agencija za pomoć u katastrofama stigla do grada Samandag blizu sirijske granice; kada su konačno stigli, stigli su u malom broju.

Japarovi su posmatrali kako spasioci izvlače ljude ispod smrskanog betona.

Bariš je video telo svog druga iz detinjstva.

- Nije bilo više automobila da ga odvezu u mrtvačnicu. Mislim, toliko ljudi je već prevozilo tela svojim kolima. Dakle, jedino vozilo koje je ostalo je bio kopač. Gledao sam kako mog druga iz detinjstva stavljaju ispred kopača da ga odnese u mrtvačnicu. Slomio sam se kad sam to video. Pitao sam se, zar nemamo ni dostojanstva da odnesemo tela kako treba u mrtvačnicu? – rekao je on.

Na kraju su Japarima u pomoć pritekli spasioci iz istanbulske opštine – ali čak i tada su im nedostajali resursi.

- Pogledali su i rekli: “Nemamo alate da ih izvučemo”. Moj tata je građevinski inženjer i on im je u suštini rekao: “Vidite, ja imam alat; samo uradite to. Samo ih izvadite jer ne možemo sami da rizikujemo”. Mislim, on je inženjer – on nije spasilac. Pa su doneli generator i mi smo im dali sve potrebne alate da to urade. I onda nam je konačno uspelo za 60 sati – opisao je on izvlačenje tela njegovih babe i dede.

Samandag, do prošle nedelje grad sa oko 120.000 ljudi, uništen je. Bolnica je bila prinuđena da se zatvori na nekoliko dana nakon što je drugi zemljotres potresao područje nekoliko sati nakon prvog, ali je ponovo otvorena sa improvizovanom operacionom salom u prizemlju.

Kao i mnogi stanovnici, Bariš i njegovi roditelji sada spavaju u svojim kolima, plašeći se da uđu u svoju kuću iz straha da bi mogla da se sruši. Spasioci pokušavaju da utišaju buku automobila da vide da li ispod ruševina mogu pronaći znake života, ali tih znakova je malo.

Uprkos razaranju, prisustvo vlade je malo – tu su bezbednosni zvaničnici sa tek po nekoliko radnika hitne pomoći i mali tim koji pokušava da pronađe tela koja su dugo zarobljena ispod njihovih domova. Mnoge od onih koji su stigli da pomognu u distribuciji hrane, lekova i pomoći poslala je istanbulska opština povezana sa najvećom opozicionom strankom u zemlji.

Samandag je grad koji je ostavljen da se sam spasava, a oni koji su ostali živi rade da spasu svoje prijatelje i komšije iz ruševina. Oni strahuju da je zemljotres doveo do kraja njihove zajednice. Stanovnici su rekli da je centralna vlada u Ankari dugo zanemarivala provinciju Hataj, plodnu i zelenu oblast prepunu maslinjaka i stabala citrusa omeđenu sirijskom provincijom Idlib s jedne strane i Sredozemnim morem s druge.

Posledice zemljotresa, kako su rekli, jednostavno su pokazale koliko je vladi malo stalo da sačuva ono što je ostalo od pokrajine i ljudi različitih religija koji su milenijumima živeli jedni pored drugih među drevnim sinagogama, crkvama, džamijama, …

Pokrajina i njena bogata istorija preživeli su mnoge zemljotrese, uključujući zemljotres u Antiohiji koji se dogodio 115. godine nove ere i za koji se procenjuje da je bio slične jačine kao smrtonosni zemljotres koji je pogodio Tursku u ponedeljak.

Ali oni koji su ostali u Samandagu rekli su da se plaše da je uništenje izazvano najnovijim zemljotresom smrtonosno za njihovu zajednicu, rasipajući Jermene, Alavite, hrišćane i Turke koji govore arapski širom zemlje u druge turske gradove jer su ostali bez domova.

U međuvremenu i tamo gde su stigli međunarodni spasioci, situacija je dramatična i haotična.

Spasioci pauzirali zbog sukoba

Nemački spasioci i austrijska vojska pauzirali su u subotu operacije potrage, navodeći kao razlog borbe između neidentifikovanih grupa.

Portparol austrijske vojske rekao je da su sukobi između grupa u provinciji Hataj doveli do toga da je desetine pripadnika Jedinice za pomoć u katastrofama austrijskih snaga potražile sklonište u baznom kampu sa drugim međunarodnim organizacijama, preneo je Bi-Bi-Si.

- Postoji sve veća agresija među frakcijama u Turskoj – rekao je potporučnik Pjer Kugelvajs.

Austrija je nastavila svoju operaciju spasavanja nakon što je turska vojska uskočila da joj pruži zaštitu, saopštilo je Ministarstvo odbrane zemlje.

Nemački ogranak grupe za potragu i spasavanje Isar i Nemačka Federalna agencija za tehničku pomoć (TSV) takođe su obustavili operacije, navodeći bezbednosne zabrinutosti.

- Sve je više izveštaja o sukobima između različitih frakcija, ispaljeni su i pucnji – rekao je portparol Isara Štefan Hajne.

Stiven Bajer, operativni menadžer Isara, rekao je da očekuje da će se bezbednost pogoršati kako zalihe hrane i vode budu sve oskudnije.

- Veoma pažljivo pratimo bezbednosnu situaciju kako se ona razvija – rekao je on.

Nemački spasilački timovi rekli su da će nastaviti sa radom čim turske vlasti procene da je situacija bezbedna, preneo je Rojters.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan tek treba da komentariše prijavljene nemire u Hataju, ali je ponovio da će vlada preduzeti mere protiv onih koji su umešani u zločine u regionu.

- Proglasili smo vanredno stanje. To znači da od sada ljudi koji su uključeni u pljačku ili otmicu treba da znaju da je čvrsta ruka države na njihovim leđima – rekao je Erdogan.

Nakon dekreta od subote, osumnjičeni optuženi za pljačku sada mogu da budu u pritvoru sedam dana umesto četiri, pod vanrednim stanjem koje je stupilo na snagu i trajalo tri meseca.

(Espreso/Blic)