PROTESTI U PARIZU, SINDIKATI UDRUŽENI PROTIV MAKRONA: Jedan potez izazvao HAOS!

Program reformi franuskog predsednika Emanuela Makrona mogao bi da padne u vodu zbog štrajkova sindikata koji su u četvrtak organizovali masovne proteste protiv njegovih planova da pomeri starosnu granicu za penzionisanje.

Novi zakon koji treba da prođe u parlamentu povećao bi zvaničnu starosnu dob u kojoj ljudi mogu da prestanu da rade sa 62 na 64 godine.

Usluge međugradskih i prigradskih vozova su ozbiljno poremećene, mnoge škole i druge javne službe su zatvorene. Na aerodromu Orli u Parizu otkazan je svaki peti let, dok u pariskom metrou samo dve linije bez vozača rade normalno.

Očekuju se velike demonstracije na desetine hiljada ljudi u Parizu i drugim gradovima, koje će nadgledati policija u slučaju nasilja ultralevičarskih infiltratora iz „crnog bloka".

Prema predlozima koje je ranije ovog meseca iznela premijerka Elizabet Born, od 2027. godine ljudi će morati da rade 43 godine da bi se kvalifikovali za punu penziju, za razliku od sadašnje 42 godine.

Reforma koju je vlada pozdravila kao vitalnu meru za očuvanje francuskog sistema penzija veoma je nepopularna u javnosti - 68 odsto ispitanika reklo je da joj se protivi, prema anketi IFOP-a ove nedelje.

Svi sindikati u zemlji, uključujući takozvane "reformističke" sindikate za koje se vlada nadala da će pridobiti na svoju stranu, osudili su tu meru, kao i levičarske i krajnje desničarske stranke u Narodnoj skupštini.

- U četvrtak zidovi Jelisejske palate moraju da podrhtavaju - rekao je u utorak lider Komunističke partije Fabijen Rusel.

Pošto njegova Renesansna stranka nema većinu u Skupštini, francuski predsednik Emanuel Makron biće prinuđen da se osloni na podršku 60-ak poslanika konzervativne republikanske partije. Iako su u principu za penzijsku reformu, čak su i neki od njih upozorili da bi mogli glasati protiv nje.

S obzirom na to da se očekuje da parlamentarni proces potraje nekoliko nedelja, Makron se suočava sa aktivnom kampanjom opozicije. Najgori ishod za vladu bi bili stalni štrajkovi u transportu, bolnicama i skladištima goriva - što bi efektivno dovelo zemlju do zastoja.

Politički analitičari su se složili da je raspoloženje u zemlji teško proceniti, pa je bilo nemoguće predvideti da li će obim pokreta biti dovoljan da primora predsednika da se povuče. Ako bi se to desilo, to bi moglo označiti kraj bilo kakvih ozbiljnih reformi u njegovom drugom mandatu.

S jedne strane, inflacija, energetska kriza i stalni izveštaji o zapuštenim javnim službama uznemirili su i razdražili mnoge ljude. Loš imidž predsednika Makrona van prosperitetnih gradova doprineo je pobuni „žutih prsluka“ pre četiri godine, do koje bi moglo ponovo da dođe.

Vlada tvrdi da penzioni sistem ide ka katastrofi jer se odnos između onih koji rade i onih koji su u penziji brzo menja. Sa četiri radnika po penzioneru pre 50 godina, broj je pao na oko 1,7 po penzioneru, a u narednim godinama će pasti još više.

Skoro sve druge evropske zemlje preduzele su korake za podizanje zvanične starosne granice za odlazak u penziju. Italija i Nemačka postavile su donju granicu na 67 godina, a Španija na 65.

(Espreso/24sedam)