OVO SU BILI POSLEDNJI TRENUCI SADAMA HUSEINA: Navršilo se 16 godina od njegovog POGUBLJENJA! (VIDEO)

Navršilo se 16 godina od pogubljenja nekadašnjeg iračkog predsednika Sadama Huseina.

Sadam Husein je šest meseci izbegavao hapšenje nakon što su 2003. godine SAD izvršile invaziju na Irak, pod izgovorom da u toj zemlji postoji oružje za masovno uništenje.

U decembru te godine, Husein je pronađen u podzemnom bunkeru nadomak rodnog grada Tikrita.

Operacija "Crvena zora" je pokrenuta kada su američki vojnici dobili dojavu da se Husein krije na jednoj farmi. Otkriven je kada je vojnik podigao jedan tepih i uočio rupu u zemlji. Rupa je vodila do podzemnog bunkera koji je bio dovoljno velik za samo jednu osobu, a cev je omogućavala dotok vazduha.

- Dame i gospodo, imamo ga - rekao je vojnik.

Nakon što je promilio iz rupe, irački lider je rekao: "Ja sam Sadam Husein. Ja sam predsednik Iraka i spreman sam da pregovaram."

- Predsednik Buš šalje svoje pozdrave - odgovorio je vojnik.

Kako su tada naveli američki zvaničnici, bio je dobrog zdravlja.

General-major Rej Odijerno, koji je učestvovao u njegovom hvatanju, kazao je da je Sadam bio zbunjen i dezorijentisan.

Husein je vladao Irakom 24 godine, a bio je odgovoran za mnoge smrti koje su se dogodile tokom njegove vladavine.

Pred iračkim sudom je 2006. godine proglašen krivim za zločine protiv čovečnosti, a 30. decembra je obešen.

Poslednji trenuci

Specijalac Stiv Hačinson bio je jedan od zaduženih za čuvanje Sadama do izvršenja kazne. O tom zadatku nije smeo da govori svojoj porodici, a ni on ni njegove kolege nisu smeli da koriste mobilne telefone, da vode dnevnik, i sva njihova komunikacija sa spoljnim svetom bila je pod strogim nadzorom.

Jednog dana je nadzirao Sadama dok je u njegovom društvu bio njegov bivši poručnik, koji mu je služio kao prevodilac za Amerikance. Iako je bio osuđen, Amerikanci su mu davali kubanske cigare i omogućavali neke slobode.

- Jedne večeri sam čuo kako Sadam i njegov prevodilac mumlaju i pevuše neku molitvu. Kad me je Sadam primetio, rekao je nešto svom poručniku. On se tada okrenuo prema meni i pitao me odakle sam. To je zanimalo Huseina. Rekao sam da sam Amerikanac. A pre toga? - pitao me, valjda zbunjen mojom tamnom bojom kože. Rekao sam kako sam delom Indijanac. Tada je stavio jedan prst iza svoje glave da glumi pero, a ruku ispred usta, pa je počeo da imitira indijanski vojni poklič. Ja sam počeo da se smejem - prisetio se Hačinson.

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Muvafak al Rubaj nadgledao je vešanje i otkrio nekoliko detalja.

- Da li je bio zločinac? Jeste. Ubica? Jeste. Krvnik? Jeste. Ali je ostao snažan do kraja - kazao je Rubaj.

On se seća kako je Sadam sam ušao u zatvorsku prostoriju gde je pogubljenje izvršeno pre 12 godina, da je nosio sako i belu košulju, ponašao se normalno i opušteno, ne pokazavši ni trunku straha.

- Naravno, neki ljudi su tražili od mene da kažem kako se onesvestio ili da je bio drogiran - napominje Rubaj, i ističe: - Nisam od njega čuo ni reč o pokajanju, nije se pomolio Bogu za milost, niti je tražio oproštaj, kao što bi, svakako, učinio neko ko će umreti za koji minut.

Rubaj je, kaže, potom odveo Sadama, koji je imao lisice na rukama i držao Kuran, kod sudije koji mu je pročitao optužnicu, a Sadam je ponovio: “Smrt Americi! Smrt Izraelu! Živela Palestina! Smrt persijskim sveštenicima!”

Nakon toga, Rubaj je odveo Sadama u prostoriju sa vešalima.

- Zastao je, pogledao u vešala, zatim u mene, pa spustio pogled... i rekao: "Doktore, ovo je za muškarce" - prepričao je Rubaj. Kada je došao trenutak da se popne na vešala, noge su mu bile još vezane, pa su morali da ga odvuku do stepenica.

Neposredno pre vešanja, svedoci su mu dobacili podrugljivo: "Živeo Muhamed Bakr al Sadr!" i "Moktada, Moktada!", što se odnosilo na Sadamovog protivnika koji je ubijen za vreme njegove vladavine i na njegovog rođaka, koji je došao na čelo moćne policije posle 2003.

Sadam je odgovorio: "Zar su to muškarci?", i pre nego što je povučena poluga, počeo je da recituje stihove iz Kurana, koje nije uspeo da izgovori do kraja: "Potvrđujem da nema drugog Boga osim Alaha, a Muhamed...", i to su bile njegove poslednje reči.

Sadam se svađao sa stražarima pre smrti

Sadam Husein je pokazivao otpor i prkos do smrti, pa se neposredno pred smrt raspravljao sa stražarima, otkrio je tada jedan svedok.

Tri maskirana stražara su ga uvela u prostoriju za pogubljenje. Husein je bio u crnom kaputu.

Prema rečima iračkog sudije Munira Hadada, jedan od dželata je Huseinu poručio da je uništio Irak, što je dovelo do rasprave u koju se uključilo nekoliko vladinih zvaničnika koji su bili u prostoriji. Dok su mu stezali omču oko vrata, jedan od stražara je viknuo: "Živeo Muktada al Sadr", misleći na moćnog antiameričkog šiitskog verskog vođu.

Husein, inače sunit, rugajućim tonom je izgovorio ime Muktada al Sadra.

Sudiji se činilo da je Husein potpuno nesvestan svega što mu se događa.

- Bio sam veoma iznenađen. Nije se plašio smrti - rekao je.

Međutim, savetnik za nacionalnu bezbednost Movafak al Rubaj je rekao da je Husein bio slomljen.

- Bio je uplašen. Moglo se to videti na njegovom licu - rekao je.

Husein je odbio da mu stave vreću na glavu.

- Mračno poglavlje se završilo. Sadam je otišao. Danas je Irak za sve Iračane i svi Iračani gledaju napred. Huseinova era se zauvek završila - poručio je tada Al Rubaj.

Oružje za masovno uništenje

Čitavo svrgavanje Huseina odigralo se pod sumnjom da je Irak razvio oružje za masovno uništenje i da, stoga, predstavlja pretnju celom svetu.

Međutim, danas se otvoreno govori da je to, zapravo, bila laž.

Prebeg koji je ubedio Belu kuću da Irak ima tajno biološko oružje, zbog čega je Amerika pokrenula invaziju na tu zemlju 2003, nekoliko godina kasnije je priznao da je lagao.

Rafid Ahmed Alvan al Džanabi, kodnog naziva "Curveball", 2011. godine je "Gardijanu" rekao da je izmislio priče o kamionima koji su nosili biološko oružje i fabrikama gde se ono proizvodilo jer je pokušao da svrgne tadašnjeg predsednika Sadama Huseina sa vlasti. Džanabi je iz Iraka pobegao 1995. godine i bio je ljut na Sadamov režim.

- Možda sam bio u pravu, možda nisam. Ovo mi je pružilo šansu. Imao sam priliku da fabrikujem nešto što bi srušilo režim. Moji sinovi i ja ponosni smo na to, i ponosni smo što smo stajali iza toga da se u Iraku pojave naznake demokratije - naveo je tada.

Podsetimo, tadašnji američki državni sekretar Kolin Pauel je pred Savetom bezbednosti UN 5. februara 2003. godine održao govor od 76 minuta kojim je pokušao da opravda želju Bušove administracije za okupacijom Iraka.

U govoru se Pauel dosta oslonio na Džanabijeve navode, za koje se ispostavilo da nisu bili tačni.

Pauel je godinu dana nakon govora napustio administraciju predsednika Džordža Buša, ali mu se nikada nije usprotivio.

- Nisam imao izbora. Koji sam izbor imao, on je predsednik? - rekao je Pauel jednom prilikom.

(Espreso/24sedam)