EVROPA ĆE OVE GODINE IMATI GREJANJE, ALI ŠTA ĆE BITI SLEDEĆE? Sve zavisi od KLJUČNOG FAKTORA, tmurna PROGNOZA

Evropa će verovatno prebroditi ovu zimu bez redukcija plina uprkos smanjenom snabdevanju iz Rusije, ali čak ni navikavanje na hladnije domove i više račune za grejanje možda neće biti dovoljno u godinama koje dolaze, smatraju analitičari.

"Kao u stakleniku, moram priznati... Zaista sam trošila puno plina", rekla je Sofie de Rous, koja je sve do ove godine grejala svoj dom na belgijskoj obali na ugodan 21 stepen Celzijusa.

Ipak, kao i milioni drugih Evropljana, ta 41-godišnja radnica arhitektonske kompanije morala je da snizi temperaturu na termostatu pošto su cene energije skočile nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru ove godine.

Postupno smanjenje dotoka ruskog plina u Evropu izazvalo je trgovinski rat za LNG, zbog čega su njegove cene jako porasle.

Premda su neke zemlje, poput Francuske i Španse, zamrznule cene za potrošače, druge, poput Belgije, dopustile su da snabdevači više ili manje prenesu više troškove na svoje kupce.

"U početku sam se malo uspaničila", rekla je De Rous, kojoj je račun za plin za kuću od 90 metara kvadratnih u Ostduinkerkeu skočio sa mesečnih 120 evra na 330 evra.

Spustila je temperaturu na termostatu na 18 stepeni i planira postaviti prozore sa dvostrukim staklima i solarnu ploču.

Nebriga za potrošnju energije cele jedne generacije Evroppljana naglo je prekinuta 2022. i svi sada paze na koliko im je stepeni postavljen termostat.

Plina je pre bilo u izobilju i bio je jeftin, a sada ga je malo i skup je.

Evropska referentna veleprodajna cena obično je malo fluktuirala, krećući se oko 20 evra po MWh. Ove godine skočila je na čak 300 evra, da bi potom pala na oko 100.

"Ovo je najhaotičnije vreme koje sam doživeo svih ovih godina", rekao je AFP-u Graham Freedman, analitičar evropskog tržišta plina pri energetskoj konzultantskoj kući "Wood Mackenzie".

Velik pad u potrošnji

Rekordno visoke cene energije prisilile su mnoge fabrike, posebno u Nemačkom hemijskom sektoru, koji jako zavisi o jeftinom ruskom plinu, da obustave proizvodnju.

Ipak, evropske nacije uspele su da napune skladišta plina i još niko nije ostao bez njega.

"Ideja o Evropi bez ruske energije do februara je bila nemoguća", rekao je Simone Tagliapietra, naučnik instituta Bruegel u Briselu.

Topla jesen omogućila je mnogim potrošačima da odlože početak grejanja i pomogla Europi da u boljoj poziciji dočeka zimu.

Evropski potrošači i industrija smanjili su potrošnju oko 25 posto u oktobru u odnosu na isti mesec u razdoblju od 2019. do 2021., po procenama Bruegela.

U Nemačkoj, gde se polovina domaćinstava greje na plin, podaci pokazuju da je potrošnja pala 20 do 35 posto zavisno o nedelji.

"To je puno više nego što je bilo ko očekivao", rekao je Lion Hirth, profesor energetske politike u Hertie školi u Berlinu.

"A to je sasvim suprotno onome što su govorili proroci smaka sveta- da ljudi jednostavno ne reaguju, da se jednostavno nastave grejati, ne menjaju ponašanje i ne reaguju na cene."

U roku od nekoliko meseci Rusija je izgubila svog glavnog kupca plina, Evropu, koja je 2019. kupila 191 milijardu metara prostora ruskog plina, a ove godine 90 milijardi.

Wood Mackenzie prognozira da će isporuke plina iz Rusije sledeće godine pasti na 38 milijardi metara.

EU je uspela uvesti velike količine LNG-a, ali samo tako što je ponudila platiti više od južnoazijskih zemalja kao što su Pakistan i Indija.

Te su zemlje zbog toga morale povećati svoju zavisnost o ugljenu, što ima negativne posledice za globalnu borbu protiv klimatskih promena.

Što će biti 2023.?

Sposobnost Evrope da uvozi LNG ograničava manjak infrastrukture.

Francuska i Španija imale su na početku rata u Ukrajini po nekoliko terminala za prijem LNG tankera, a Nemačka nijedan.

Premda se grade novi LNG terminali, sledeće će se godine, suprotno od ove, Evropa uglavnom morati snaći bez ruskog plina da bi napunila skladišta.

To bi moglo izazvati još žešći trgovinski rat između evropskih i azijskih nacija za plin.

"Ključni faktor će sigurno biti kakvo će biti vreme ove zime", rekla je Laura Page, analitičarka za plin pri analitičkoj kompaniji Kpleru.

"Bude li zima u Aziji i Evropi hladna... ta će se bitka intenzivirati."

Problem je u tome što su zalihe LNG-a ograničene.

"Nema dovoljno plina na svetu u ovome trenutku da bi se nadoknadio gubitak snabdevanja iz Rusije", rekao je Freedman iz Wood Mackenzieja.

Novi LNG terminali neće proraditi pre 2025., što znači da će se Evropljani morati naviknuti da žive u domovima zagrejanim na samo 18 stepeni.

(Espreso/Hina)