PIKNIK NA GROBLJU, NAKIT OD KOSE I PRIČANJE SA MRTVIMA: Hobiji koji su više nego BIZARNI, a nekad su bili NORMALNI

Viktorijanci su bili izuzetno kreativni u pronalaženju načina da provedu svoje slobodno vreme.

Sa hobijima koji se graniče sa okultnim, morbidnim i prosto čudnim, nije ni čudo što smo do danas fascinirani životom u viktorijanskoj eri, više od jednog veka kasnije.

Piknik na groblju

Tokom viktorijanskog doba, groblja su predstavljala najbližu stvar koja je ljudima tog vremena bila na raspolaganju za piknik. U danima pre nego što je gradsko planiranje stavljalo naglasak na zelene površine kakve danas poznajemo, mesta za odmor u vidu groblja su bila zgodna zog prostranstva, travnjaka, pejzaža.

Na vrhuncu pokreta za piknik na groblju, posetioci su hrlili na najpopularnija i najživopisnija groblja, od Midlendsa do Jorkšira. U Sjedinjenim Državama, njujorško groblje Green-Vood je do sredine 19. veka privlačilo pola miliona posetilaca godišnje. Ovi brojevi su ga učinili drugom najpopularnijom destinacijom u državi.

Koliko god zvučalo morbidno, važno je zapamtiti da su viktorijanci na smrt gledali bitno drugačije nego mi danas.

Pravili su nakit od ljudske kose

Nakon tragične smrti princa Alberta 1861. godine, njegova supruga kraljica Viktorija se nikada nije preudala, za nju je bilo nemoguće da nastavi dalje. Često je nosila ogrlicu sa Albertovim pramenovima kose.

U viktorijansko doba ljudi su ovu umetničku formu podigli na nove visine, praveći od kose kreativne detalje. To je uključivalo sve, od minđuša i narukvica do broševa. Trend je počeo u Evropi pre nego što je napravio skok preko Atlantika tokom američkog građanskog rata kada su stotine hiljada porodica oplakivale izgubljene voljene.

Proricali su sudbinu

Ljudi su od davnina nastojali da znaju i kontrolišu svoju budućnost. Tokom milenijuma, aspekti okultnog opstali su u evropskoj kulturi, uključujući gledanje u ogledalo ili kristal, hiromantiju, tarot karte i astrologiju.

Viktorijanci su uživali da rade stvari sa guštom, a to se pokazalo ništa manje istinitim i u pogledu umetnosti proricanja. Ovo zabavno iskustvo uključivalo je "razrađene rituale" za sve, od održavanja sesija do čišćenja kugle. Pravila su takođe određivala najbolje vreme za proricanje — kada je sunce bilo na „najsevernijem nagibu“.

Komunicirali su sa duhovima

Dok je kraljica Viktorija vladala Velikom Britanijom, spiritualizam je dominirao verskim uverenjima mnogih ljudi. Ključ za ovaj sistem verovanja bile su seanse, gde su se gosti fokusirali na komunikaciju sa mrtvima. Kako je spiritualizam postao popularan tokom 19. veka, neki istoričari veruju da je više od 11 miliona ljudi identifikovano kao spiritualisti.

Sve veći broj ljudi tvrdio je da su baš oni ti koji bi mogli pomoći živima da direktno komuniciraju sa preminulima putem seansi. Spiritualizam je vrlo brzo prihvatila viša klasa, odnosno veliki broj istaknutih članova društva.

Iskorišćavanje ljudskih neobičnosti

Zabava tokom vikenda za mnoge Viktorijance uključivala je između ostalog i „šou nakaza“. Gledaoci su hrlili da vide bradate žene, sijamske blizance i ljude sa raznim deformitetima. Možda najpoznatiji među njima bio je Džozef Merik, takozvani „Čovek slon“. Ali daleko od toga da je bio sam. Na primer, Krao, mlada devojka iz Sijama, sa prekomernim rastom kose bila je izložena 1880-ih kao „karika koja nedostaje“.

Ljudi su hrlili na ove događaje, pretvarajući ljude koje su došli da vide u nezavidne poznate ličnosti.

Potražnja za ovim nehumanim načinom zabave drastično je opala nakon viktorijanske ere, a novinari su objavili nebrojene priče o maltretiranju ljudi sa deformitetima, dok je javnost tražila druge vidove zabave.

Cvećem su slali poruke

U mnogim slučajevima, posebno u romantičnim poduhvatima, viktorijanci su koristili cveće kao razrađen način da pošalju poruke naklonosti, prezira, pa čak i opasnosti. Praksa je postala toliko popularna da su knjige objavljene na „jeziku cveća“ tako da su ljudi znali koji cvet treba poslati u zavisnosti od prilike ili poruke.

Na primer, crvena ruža je označavala romantičnu želju, dok su žute ruže davane ili nošene kao znak prijateljstva.

Ruzmarin je davan u znak sećanja na voljenu osobu, dok su rododendroni slati da upozore na predstojeću opasnost.

(Espreso/24sedam)