2023. GODINA ĆE BITI JEDNA OD NAJTEŽIH JOŠ OD DRUGOG SVETSKOG RATA? Čelnici energetskih kompanija UPOZORAVAJU SVET

Čelnici najvećih svetskih naftnih kompanija tvrde da lideri zemalja Evropske unije ne bi trebalo toliko da brinu o aktuelnoj grejnoj sezoni, koliko o onome što ceo kontinent čeka u 2023. godini, za koju kažu da će sigurno biti jedna od najtežih još od Drugog svetskog rata.

Prema njihovim rečima, evropske države obezbedile su dovoljno energenata za koliko-toliko normalno funkcionisanje tokom predstojećih nekoliko meseci, ali će se prava kriza osetiti tek krajem naredne godine.

Zasad ima zaliha

Iako se zbog rata u Ukrajini i sankcija koje je Zapad uveo Ruskoj Federaciji Evropa već sada suočava sa nezapamćenim rastom cena gasa i nafte, kao i troškova života uopšte, vodeći stručnjaci smatraju da će se situacija dodatno pogoršati sledeće sezone, kad se potroše sve postojeće zalihe jeftinih ruskih energenata.

Rasel Hardi, izvršni direktor holandskog energetskog giganta "Vitola", ocenio je da je EU u relativno "dobroj kondiciji" kad je reč o aktuelnoj zimi, ali da se to ne može očekivati i naredne godine.

- Pred nama je teška zima, ali posle nje sledi još gora. Količine gasa i nafte koje će biti dostupne Evropi u prvoj polovini 2023. godine biće dramatično manje od onih koje su joj bile dostupne u prvoj polovini 2022. Svi su zabrinuti zbog aktuelne grejne sezone, međutim, verujem da će ona biti mnogo lakša nego one koje tek slede. Evropa je sada u relativno dobroj formi kad je reč o zalihama energenata za zimu, ali kad one budu potrošene, nastupiće mnogo gori period - rekao je Hardi na upravo završenoj ADIPEC konferenciji u Abu Dabiju, na kojoj su učestvovali predstavnici najvećih energetskih kompanija na svetu.

Slične prognoze izneo je i izvršni direktor "Britiš petroleuma" Bernar Luni, koji smatra da sadašnje cene gasa i nafte, mada na rekordno visokom nivou, mogu u narednom periodu da budu još veće, što će dovesti do krize nezapamćenih razmera.

- Cene energenata su potpuno "poludele" i iskočile su van svih planova. One su već sada blizu "nepriuštivosti", budući da mnoga domaćinstva troše na energente više od polovine budžeta. Međutim, naredna godina će za Evropu predstavljati još veći izazov. Iako se nekom možda sada čini da su cene nenormalno visoke, one mogu biti još više - rekao je Luni na konferenciji u prestonici Ujedinjenih Arapskih Emirata, prenosi Alo.

Kriza nije ni počela

Prema zvaničnim podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), države članice Evropske unije popunile su u proseku oko 90 odsto skladišnih kapaciteta gasa i nafte, ali te rezerve uglavnom čine ruski energenti. Budući da je EU rešena da po svaku cenu pređe na druge izvore snabdevanja, koji su višestruko skuplji od dosadašnjih, šef italijanske energetske kompanije "Eni" Klaudio Deskalci smatra da prava kriza, u stvari, još nije ni počela.

- Nije pitanje kako ćemo preživeti ovu zimu, nego sledeću. Kako sada stvari stoje, naredne godine iz Rusije ćemo moći da uvezemo 98 odsto manje gasa nego ove, a možda ni toliko. Šta nas tada čeka, jasno je svakom ko bar malo razmisli - rekao je Deskalci.

Zbog svega navedenog čelnici energetskih giganata saglasili su se u Abu Dabiju da Evropu čeka izuzetno turbulentan period, te da ne bi trebalo isključiti ni mogućnost velikih socijalnih nemira širom kontinenta. U nekim državama EU, poput Češke, računi za energiju uvećani su čak desetostruko u odnosu na prošlu sezonu, što mnoga domaćinstva jednostavno neće moći da izdrže.

(Espreso/Alo)