SVE VEĆA ZABRINUTOST OKO ISHODA MEĐUIZBORA U SAD-u: Ima li Zelenski razloga za strah?

Sve je veća zabrinutost oko toga šta bi međuizbori u Americi mogli da znače za Ukrajinu i podršku SAD toj zemlji, usred strahovanja da bi napredak republikanaca mogao da oslabi američku podršku Kijevu. Zato ukrajinski zvaničnici i poslanici pregledaju istraživanja javnog mnjenja i analiziraju komentare svojih kolega.

- Nadamo se, za naše dobro, da nećemo postati žrtva partizanske debate koja se upravo odvija u SAD. Strahujem jer mi ozbiljno zavisimo ne samo od američke podrške, već i od rukovodstva SAD u smislu održavanja zajedničkih napora drugih nacija - kaže za Politico Ivana Klimpuš-Tsintsadze, bivša zamenica ukrajinskog premijera i sada poslanik iz redova opozicije.

Lider manjine u Predstavničkom domu Kevin Makarti, potencijalni predsedavajući doma ako republikanci prevladaju, rekao je prošlog meseca da neće biti "blanko čekova" za Ukrajinu ako se Dom vrati pod kontrolu republikanaca.

Bajdenova administracija je pokušala da ublaži zabrinutost oko posvećenosti vlade podršci Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske invazije, ali populističko republikansko raspoloženje u Kongresu zahteva manje podrške Kijevu i više pažnje na unutrašnje probleme SAD.

- Zabrinuta sam zbog Trampovog krila u partiji. Nedavno sam čitala o obećanju poslanice Mardžori Tejlor Grin da ni jedan peni neće otići Ukrajini ako republikanci ponovo preuzmu kontrolu nad Kongresom - kaže Mia Vilard, ukrajinsko-američka državljanka koja živi i radi u Kijevu.

Prema najnovijim podacima ankete, republikanci su favoriti da preuzmu Dom, a možda i Senat.

- Nadam se da će, bez obzira na rezultate izbora postojati kontinuirani dvopartijski konsenzus o podršci Ukrajini usred ruskog genocida nad ukrajinskim narodom, koji ne mogu nazvati drugačije nego genocidom nakon što sam iz prve ruke svedočila o ruskim ratnim zločinima u sada deokupiranim teritorijama - rekla je Vilard, koja je istraživač u Međunarodnom centru za političke studije u glavnom gradu Ukrajine.

Bivši ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavlo Klimkin uveren je da će vojna i finansijska pomoć Amerike nastavi da pristiže i posle izbora.

- Ne vidim kritičan broj ljudi među republikancima koji pozivaju na smanjenje pomoći - rekao je on za Politico.

Istovremeno, Klimkin je priznao da bi procedura za razmatranje pomoći Ukrajini u Kongresu mogla postati složenija.

Klimkin je rekao da veruje da je stav SAD prema Ukrajini "kritičan" za Vašington izvan ukrajinskog sukoba.

– Ne samo u odnosu na Rusiju, već i na to kako će Kina doživljavati SAD - kaže on.

Za Ukrajinu, Klimkin je rekao da je "pravi rizik" debata koja se vodi u Vašingtonu sa obe strane o činjenici da "Sjedinjene Države daju mnogo više od cele Evrope" ratnim naporima Kijeva.

Prema Institutu za svetsku ekonomiju Kil, SAD su svoje ukupne obaveze u vojnoj, finansijskoj i humanitarnoj pomoći podigle na preko 52 milijarde evra, dok su zemlje i institucije EU zajedno dostigle nešto više od 29 milijardi evra.

- SAD sada izdvajaju skoro duplo više nego sve članice i institucije EU zajedno. Ovo je slab rezultat za veće evropske zemlje, posebno zato što mnoga njihova obećanja stižu u Ukrajinu sa velikim zakašnjenjem - rekao je Kristof Trebeš, šef tima koji prati pomoć za Ukrajinu na Institutu.

Šta je stav Evrope?

Ukoliko republikanci dobiju više glasova strahuje se da će Ukrajina, bez podrške SAD, pasti na "lestvici prioriteta Evrope", i lišiće je podrške potrebne za pobedu nad "ruskim čudovištem“ - rekla je Klimpuš-Tsincadze.

Ako bi se dogodilo ono najgore i podrška SAD oslabila nakon međuizbora, Klimpuš-Cintsadze kaže da se i dalje nada da će Evropa ostati pri svom stavu.

Smatra da je Evropa "mnogo trezvenija u proceni šta je Rusija i šta može da uradi".

- I nadam se da će i u Evropi biti dovoljno glasova da obezbedi da nema slabljenja podrške - rekla je ona.

Drugi su manje optimistični oko toga koliko bi Evropljani bili "čvrsti i pouzdani" ako ih Vašington na to ne podstiče. Nekoliko zvaničnika i parlamentaraca ukazalo je na balkanske ratove 1990-ih i na to kako je Klintonova administracija stajala po strani, tvrdeći da Evropljani treba da preuzmu vođstvo samo da bi kasnije morali diplomatski i vojno da intervenišu.

- Mi u Ukrajini smo pomno pratili razvoj situacije u SAD i kakva će biti konfiguracija Kongresa nakon izbora - kaže Julija Osmolovska, predsednica Transatlantskog centra za dijalog i viši saradnik u GLOBSEC-u, globalnom think-tanku sa sedištem u Bratislavi.

- Ovo bi moglo uticati na postojeću odlučnost američkog političkog establišmenta da nastavi da podržava Ukrajinu, pre svega vojno. Posebno imajući u vidu glasove nekih republikanaca koji pozivaju na zamrzavanje podrške Ukrajini - rekla je ona.

Ali Osmolovska ostaje puna nade, napominjući da "Ukrajina uživa dvostranačku podršku u ratu sa Rusijom od prvih dana invazije“. Takođe veruje da bi Džo Bajden imao prostora da deluje nezavisnije kada je reč o vojnoj pomoći Ukrajini bez traženja odobrenja od Kongresa zahvaljujući zakonima koji su već u pripremi.

Ipak, ne isključuje "rizik od izvesnog iscrpljivanja" saveznika, tvrdeći da Ukrajina treba da udvostruči diplomatske napore kako bi sprečila da se to dogodi. Ono što treba naglasiti, rekla je, jeste da "naši zapadni partneri imaju samo koristi od toga što će Ukrajini omogućiti da porazi Rusiju što je pre moguće“ — jer dugotrajan sukob nije u ničijem interesu.

- U vazduhu se oseća da pobeđujemo u ratu, iako je daleko od kraja - rekao je Glib Dovgič, softverski inženjer u Kijevu.

- Ukoliko priliv novca i opreme oslabi, to neće značiti naš poraz, ali će značiti duži rat sa većim gubicima u ljudstvu. A kako mnogi saveznici gledaju u Ameriku i njene odluke o pružanju podrške nama, ako SAD umanje pomoć i druge zemlje poput Nemačke, Francuske i Italije će sigurno krenuti njihovim putem - kaže Dovgič.

Jaroslav Ažnjuk, predsednik i suosnivač tehnološke kompanije Petcube, koja razvija pametne uređaje za kućne ljubimce, kaže da je "očigledno da se mišljenja o tome kako da se okonča ruski rat protiv Ukrajine koriste za unutrašnju političku konkurenciju unutar SAD".

On brine o uticaju američkih preduzetnika i investitora na političko mišljenje u SAD, pominjući između ostalih Dejvida Saksa, Elona Maska i Čamata Palihapitiju.

- Oni su javno izneli zabrinjavajuće stavove, rekavši da Ukrajina treba da ustupi Krim Rusiji ili da SAD treba da prestanu da podržavaju Ukrajinu kako bi izbegle globalni nuklearni rat. Shvatam da su nuklearke strašne, ali šta će da se dešava u narednih 5-10 godina nakon što Ukrajina ustupi bilo koji deo svoje teritorije ili je sukob zamrznut. Takav scenario bi signalizirao celom svetu da nuklearni terorizam funkcioniše - kaže on.

Mihail Podoljak, savetnik kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je da je Kijev, bez obzira na rezultate američkih međuizbora, "uveren" da će dvostranačka podrška Ukrajini ostati u oba doma Kongresa.

- I republikanci i demokrate izrazili su solidarnost sa Ukrajinom, a ovaj stav će ostati odraz volje američkog naroda - rekao je on.

- Ukrajinska strana računa na američko vođstvo u važnim pitanjima odbrambene pomoći, posebno u proširenju kapaciteta ukrajinskog sistema PVO, finansijskoj podršci, jačanju sankcija Moskvi i priznavanju Rusije kao državnog sponzora terorizma - rekao je Podoljak za POLITICO.

Klimpuš-Cincadze, bivši zamenik premijera kaže da se "ne radi samo o Ukrajini".

- Previše stvari na svetu zavisi od ovog rata. Ne radi se samo o obnavljanju našeg teritorijalnog integriteta. Ne radi se samo o našoj slobodi i našoj šansi za budućnost, našem opstanku kao nacije i našem opstanku kao zemlje – to će imati drastične posledice po geopolitiku sveta - rekla je Klimpuš-Cincadze.

(Espreso)