šok
IRENA SAKRIVALA DECU U MRTVAČKE SANDUKE: Kada su je uhapsili, ISTINA je izašla na videlo i VEOMA JE POTRESNA!
Prateći stope svog oca koji je bio lekar, školovala se za medicinsku sestru
Irena Sendler je rođena 1920. godine u Varšavi. Otac ju je naučio mnogim stvarima, a najvažnija od njih je da pomogne ljudima u nevolji.
Prateći stope svog oca koji je bio lekar, školovala se za medicinsku sestru. Kasnije je postala socijalna radnica, koja se između ostalog brinula da osigura siromašnima hranu i odeću.
U tom razdoblju već je počelo proganjanje Jevreja širom Evrope.
Tokom Drugog svetskog rata, nacisti su formirali jevrejski geto u Varšavi. Tu je bilo smešteno preko 400 hiljada ljudi, koji su svakodnevno živeli na rubu smrti.
Irena je bila duboko zabrinuta za te ljude, pa je odlučila da im pomogne. Pridružila se organizaciji ,,Zegota,” koja je spasavala Jevreje. Iako je rizikovala sopstveni život, Irena je bez razmišljanja krenula u akciju.
S dve prijateljice, pomagala je deci iz geta. Međutim, mnoge jevrejske porodice su odbile da povere svoju decu nepoznatoj ženi. Geto je bio dobro čuvan, pa je morala da izmišlja stvari kako bi pomogla deci.
Jedan od načina je bio da izmisli da je dete bolesno, kako bi ga povela u bolnicu.
Kako su čuvari geta pooštrili kontrolu, iznosila je decu u mtrvačkim sanducima, kontejnerima za smeće, kovčezima.
Jedna od beba koju je spasila bila je i malena Eluzina. Devojčica je imala svega 5 meseci, a majka joj je u haljinicu ušila srebrnu žlicu. Irena je uspela da je iznese iz geta u drvenom sanduku, namenjenom za ugalj.
Irena je pažljivo vodila evidenciju: uspela je da spasi čak 2.500 dece!
Sve je išlo po planu, do jednog dana kada su je nacisti uhapsili. Završila je u zatvoru gdje je mučena, ali nije odala nijednu informaciju. Nacisti su je zbog toga osudili na smrt, ali je Bog za Irenu imao druge planove.
Jedan od njenih saboraca je uspeo da podmiti čuvare da je puste. Od tada je živela pod lažnim imenom, ali nikada nije prestala da pomaže ljudima.
– Moj bes protiv okupatora je bio veći od mog straha. Moj otac je uvek govorio: pomozi čoveku koji se davi, čak iako ne znaš da plivaš. U to vreme, Poljska se davila – rekla je Irena.
Kada se rat završio, Irena je predala sve papire humanitarnoj organizaciji, kako bi im pomogla da ponovo spoje razdvojene članove porodica. Ubrzo se udala i rodila troje dece.
Nakon dugog i sretnog života, Irena je umrla u 98. godini. Oni kojima je pomogla, kao i njihovi potomci, nikad neće zaboraviti ovu heroinu!
(Espreso / Objektiv)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!