ZBOG RATA U UKRAJINI JAZ IZMEĐU 2 ZEMLJE: Putin posvađao "SRODNE DUŠE", u celoj igri ORBAN vodi KLJUČNU ULOGU?!

Ultrakonzervativna, nacionalistička vlada Poljske ugostila je u decembru 2021. neke od najvećih imena evropske desničarske politike, među kojima i francusku Marin Le Pen i mađarskog Viktora Orbana. Na kraju skupa u Varšavi grupa je izdala deklaraciju protiv “društvenog inženjeringa” usmerenog na stvaranje “nove evropske nacije” i obećala – a uvelike nije ispunila – zajedničku saradnju u Evropskom parlamentu.

Svega nekoliko meseci nakon tog samita, vlade Poljske i Mađarske, kako piše “Gardijan” dugogodišnjih ideološki srodnih duša Evropske unije, posvađale su se zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Dok je Varšava bila jedna od najvećih pristalica Kijeva i urgira na strožije sankcije, mađarski premijer Orban opisao je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kao svog “protivnika”, a politiku EU prema Rusiju okrivio za inflaciju i skok cena energije. Njihovi odnosi ostali su napeti do danas.

"Višegradska grupa više ne postoji"

Jaz je postao očigledan u aprilu, kad je Jaroslav Kačinjski, najmoćniji političar Poljske i predsednik vladajuće Stranke prava i pravde (PiS), opisao Orbanov stav prema Ukrajini kao “veoma tužan” i “razočaravajući”. Poljske diplomate su privatno izrazile svoj šok.

- Za mene je ovo zemlja iz 1848-49, zemlja masakrirana Rusijom – rekao je jedan viši poljski diplomata u maju, odnoseći se na poziv carske Austrije ruskom caru da uguši mađarsku revoluciju.

- Iskreno govoreći, ne mogu da razumem logiku (mađarskog stava) – dodao je on, ističući da Višegradska grupa – savez Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke – više ne postoji.

"Ne mogu da se udruže zbog Orbana"

Noviji pokušaj Varšave da oživi saradnju sa Mađarskom izgleda da je zapeo u mestu. Poljski premijer Mateuš Moravijecki rekao je provladinom nedeljniku “Šeći” prošlog meseca da bi Poljska volela da se vrati saradnji unutar Višegradske grupe (V4), suštinski ponovno otvarajući vrata boljim vezama sa Budimpeštom.

Evropski zvaničnici u Briselu uzeli su ovo kao znak da je poljska vlada razočarana što do sada nije uspela da otključa 35,4 milijarde evra iz fondova EU za oporavak od pandemije kovida, iako je ponudila skromne ustupke u sporu sa Briselom oko vladavine prava.

Vojček Pržibilski, urednik magazina “Višegrad insajt”, rekao je da je Moravjecki hteo da testira javno mnenje Poljske ali da, suočen sa izborima 2023, ne može da previdi proruske sklonosti nekih političara koji su išli u Varšavu prošlog decembra – uključujući Orbana. Ukazao je da bi neki poljski politički lideri voleli da “unose inovacije i udružuju se zajedno u evropskoj politici” sa Orbanom, ali da ne mogu zbog nepopularnosti mađarskog lidera.

- Oni očigledno moraju da se distanciraju od Orbana, čije su političke komunikacije postale toksične po popularnost političara u Poljskoj – dodao je Pržibilski.

Pitanje bezbednosti i samoidentifikacije

Kooperaciju sa Orbanom, kako je istakao, blokirale su poljske vladajuće partije zbog “dominantnog osećaja nesigurnosti u poljskom društvu i percepcije Rusije i Ukrajine”.

Nedavna anketa “JuGova” izložila je jaz u percepciji javnosti o ratu između dve susedne zemlje. Dok 65 odsto Poljaka podržava održavanje sankcija Rusiji, svega 32 odsto Mađara podupire ovu evropsku politiku. Takođe, tri četvrtine poljskih građana krive Rusiju za rat, u poređenju sa tek 35 odsto Mađara.

- Ruski rat je za Poljsku pitanje bezbednosti i samoidentifikacije, što nije slučaj za mađarsku vladu. Mađarska vlada i dalje ne smatra Rusiju direktnom bezbednosnom pretnjom. Povrh toga, nema viđanja oči u oči između dve vlade – rekla je “Gardijanu” Zuzana Veg, istraživač Evropskog saveta za spoljne odnose.

Pokušaji pomirenja

Mađarska je pokušala da se pomiri sa komšijama. Nakon izbora u maju, nova predsednica Katalin Novak je na prvom putu u inostranstvo otišla u Varšavu u pokušaju da ojača alijansu.

Uprkos tvrdnjama da je Višegradska grupa “mrtva”, Slovačka je prošle nedelje ugostila predsednike četiri zemlje da diskutuju o regionalnoj bezbednosti i energetskoj krizi. Ali, predsednica Slovačke Zuzana Čaputova je na završnoj konferenciji za novinare ukazala na nedosledan stav V4 o vojnoj pomoći Ukrajini. Te nedoslednosti su ponovo isplivale na površinu 17. oktobra, kad je Mađarska odbila predlog EU o uspostavljanju misije za obuku 15.000 ukrajinskih vojnika na teritoriji bloka, kao jedina članica koja je to uradila na sastanku u Luksemburgu

Šef mađarske vlade Peter Sijarto ocenio je da bi to dovelo do eskalacije rata u Ukrajini.

Razdor između Mađarske i Poljske samo je poslednji znak razmimoilaženja unutar centralnoevropskog kvarteta, čiji su političari manje politički homogeni nego što su bili 2015-16. kad su se ujedinili protiv kvota za izbeglice tokom migrantske krize.

"Ideološka blizina"

Takođe, uprkos razlikama po pitanju rata u Ukrajini, Mađarska i Poljska dele zajedničke poglede na vladavinu prava i ulogu evropskih institucija. Prošlog meseca su se poslanici PiS priključili drugim nacionalističkim partijama u glasanju protiv rezolucije Evropskog parlamenta kojim je Mađarska označena kao “izborna autokratija”. Dve strane još imaju šanse da ponovo nađu interes za saradnju, jer obe rizikuju uskraćenje fondova EU zbog zabrinutosti u vezi korupcije i politizacije pravosuđa.

Veg kaže da bi “ideološka blizina” vladajućih partija Poljske i Mađarske mogla da im pruži zajedničku agendu dok nastavljaju “svoju takozvanu borbu protiv Brisela”.

- Ali, sukob oko Rusije zaista postavlja granice tome i ne vidim da je trenutno veoma lako pomiriti se i prevazići to – dodala je.

(Espreso)