ŠTA SE TO DEŠAVA SA DOLAROM? Valutni strateg SVE otkrio!

Na svetskim je tržištima vrednost dolara prema korpi valuta prošle nedelje pala jer su japanske vlasti intervenirale na tržištu, nakon što se kurs američke valute, po prvi put nakon 32 godine, probio iznad 150 jena. Dolarov indeks, koji pokazuje kretanje vrednosti američke prema ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, pao je prošle nedelje oko 1 posto, na 111,90 bodova.

Pritom je dolar prema evropskoj valuti oslabio 1,45 posto, pa je cena evra dosegnula 0,9860 dolara.

Kurs dolara pao je i prema japanskoj valuti, za 0,7 posto, na 147,65 jena.

Premda su japanske vlasti duže vreme pretile intervencijom na tržištu zbog drastičnog slabljenja jena, kurs dolara probio se u petak, po prvi put od 1990. godine, iznad nivoa od 150 jena.

Stoga su toga dana japanske vlasti konačno intervenisalena tržištu prodajući dolare. Zbog toga je u jednom trenutku kurs dolara pao na samo 144,50 jena, no kasnije je ipak nadoknadio deo gubitaka.

„Mnogi su očekivali da će japanske vlasti intervenirati kada kurs dolara premaši nivo od 150 jena. To se i dogodilo, i to u petak uveče kada su se dileri na londonskom tržištu već spremali za vikend i kada je likvidnost bila niska. Čini se da je intervencija zamišljena tako da nanese najviše štete onima koje japanske vlasti nazivaju špekulatorima”, kaže Mazen Issa, valutni strateg u tvrtki TD Securities.

Jena je već nedeljama pod pritiskom jer japanska centralna banka i dalje vodi vrlo labavu monetarne politiku, za razliku od američkog Feda i većine ostalih centralnih banaka u svetu koje zbog visoke inflacije podižu kamatne stope.

Evro ojačao

Dolar je oslabio i prema evru, kao i većini drugih evropskih valuta, što je posledica smirivanja britanskog finansijskog tržišta, nakon što je britanska vlada odustala od kontroverznog plana smanjenja poreza bogatijima, a povećanja državnog zaduživanja.

No, politička kriza u Britaniji daleko je od smirivanja jer je premijerka Liz Truss prošle nedelje podnela ostavku, pa se traži novi čelnik Konzervativne stranke i vlade.

Dolar je pod pritiskom i zbog toga što se, prema izveštaju Wall Street Journala, neki čelnici Feda zalažu za usporavanje tempa povećanja kamatnih stopa.

Doduše, i dalje se procenjuje da će Fed na dvodnevnoj sednici 1. i 2. novembra ponovno, već četvrtu sednicu zaredom, povećati ključne kamate za agresivnih 0,75 postotnih bodova. No, u decembru bi povećanje moglo biti blaže.

Mary Daly, predsednica ogranka Feda u San Franciscu, kazala je za WSJ da je vreme da se počne razgovarati o usporavanju tempa povećanja kamata kako bi se izbegao pad ekonomije.

Charles Evans, predsednik ogranka Feda u Chicagu, ponovio je, pak, svoje stajalište da bi Fed trebao povećati kamate na otprilike 4,5 posto do početka iduće godine, a potom ih držati na tom nivou.

(Espreso / See Biz)