PUTINOVE PRETNJE NUKLEARNIM NAPADOM NE JENJAVAJU: Šta ako se stvarno odluči na ovaj korak, kakve su posledice?

Spekulacije o tome da li će Rusija da upotrebi nuklearno oružje, kruže od početka sukoba u Ukrajini. Stručnjaci smatraju da bi, ukoliko do toga dođe, posledice bile pogubne ne samo po Ukrajinu i Zapad, već i po Rusiju i njenog predsednika.

Nakon eksplozija na Krimskom mostu koja se dogodila proteklog vikenda, mnogi se se zabrinuli da bi to mogao da bude povod koji će ruski predsednik Vladimir Putin iskoristiti da sa konvencionalnog pređe na taktičko nuklearno oružje.

Predsednik SAD Džo Bajden, rekao je da nedavno da "svet nikad bliži "nuklearnom Armagedonu još od Kubasnke krize". Za to vreme zvaničnici NATO-a tvrde da bi takav potez Rusije doveo do odgovora, ne samo Ukrajine i njenih saveznika, već i NATO.

- Svaka upotreba nuklearnog oružja imala bi posledice, a Moskva koristi svoje nuklearne pretnje uglavnom da odvrati NATO i druge države od mešanja u sukobe u Ukrajini - saopštio je NATO.

Koje mere može da preduzme Zapad?

Bivši ministar odbrane Ukrajine Andrij Zagorodnjuk tvrdi da NATO ima nekoliko opcija ukoliko Rusija izvrši nuklearni napad.

- Možda im neće biti neophodna operacija na kopnu, zapadna koalicija bi mogla da saopšti Kremlju da će gađati njihova postrojenja direktnim raketnim i vazdušnim udarima uništavajući im objekte i flotu u Crnom moru - smatra on.

On zatim dodaje da bi Zapad mogao da zapreti Rusiji da će prekinuti sve kontakte sa Rusijom, kao i da će izvršiti hakerske napade i onemogućiti komunikaciju između ruskih vojnika.

Bivši ministar smatra da bi u slučaju nuklearnog udara reagovale i Kina i Indija, što bi bio dodatan udarac za Kremlj.

Da li Zapad čini nešto da spreči napad?

Profesor Majkl Klark, bivši generalni direktor Kraljevskog instituta, rekao je da je Kremlj već upozoren na posledice koje sa sobom nosi eskalacija sukoba.

- Kada su pre nekoliko nedelja iznete pretnje taktičkim nuklearnim oružjem, SAD i tri ili četiri članice NATO-a lično su kontaktirale svoje kolege u Rusiji i ruskom generalštabu da im kažu da ne pokušavaju ni da razmišljaju na tu temu. Oni nam neće reći šta su rekli, niti bi trebalo, jer mora da postoji neizvesnost oko toga da li će održati obećanje, ali je jasno da sigurno neće biti pasivni - kaže profesor Klark.

On je rekao da veruje da će Zapad upotrebiti konvencionalno, a ne nuklearno naoružanje.

- Imaju moć da konvencionalnim oružjem pogode svu nuklearnu infrastrukturu i objekte - kaže on.

Viši saradnik Karnegijeve zadužbine za održavanje međunarodnog mira Aleksandar Gabujev, rekao je da su najnoviji ruski raketni napadi na Ukrajinu "tužan podsetnik da su najstrašnije pretnje ovog ružnog rata još uvek na stolu pred nama".

- Odgovor Kremlja postaje sve destruktivniji - rekao je on.

Govoreći o reakciji Rusije na eksploziju na Krimskom mostu, ključnoj ruti koja spaja Rusiju i Krim, Gabujev smatra da to pokazuje da Rusija "još uvek ima ogroman alat kojim može da izazove eskalaciju sukoba".

- S obzirom na to da su u igri veliki ulozi i emocije, prozor koji vodi ka diplomatskom rešenju sukoba će se verovatno otvoriti u najdramatičnijem trenutku, kada Putin bude počeo da raspakuje svoj nuklearni alat koji će biti vidljiv NATO-u - kaže on.

On smatra da će to biti pokazatelj i Zapadu, ali i Ukrajini da je vreme da se sedne za pregovarački sto. Gabujev smatra da će u pregovore morati da se uključi i predsednik SAD Džo Bajden, jer Kremlj šefom "protivničke koalicije smatra upravo SAD".

Šta misle Ukrajinci?

Ukrajinska poslanica Jelisaveta Jasko tvrdi da čak i da Rusija upotrebi nuklearno oružje, to ne bi nateralo Ukrajince da odustanu od borbe. Ona dodaje da za Putinove postupke više niko nema opravdanja.

- Razumemo da je za njega ovo poslednja životna bitka, da želi da celom svetu pokaže da može da radi šta on želi. To uključuje i ubijanje ljudi i uništavanje infrastrukture. Ne čudi nas to što preti nuklearnim oružjem, ali čak i da se to dogodi, neće mnogo uticati na situaciju u Ukrajini - kaže poslanica.

Poslanica dodaje da bi, ukoliko do toga dođe, to svakako bilo katastrofalno.

- Jako je teško gledati kako ljudi ginu i pate. Šta god da se desi to neće promeniti volju ukrajinaca da brane teritorijalni suverenitet - kaže ona.

(Espreso / Telegraf)