ZABRINJAVAJUĆE! UNIŠTILI SMO 70% VRSTA ZA POLA VEKA: Populacije divljih životinja DRASTIČNO SMANJENE

Posmatrane populacije divljih vrsta - sisari, vodozemci, reptili i ribe - u proseku su manje za 69 odsto od 1970. godine, ističe se u objavljenom izveštaju Svetskog fonda za životinje (WWF) koji kaže da je stanje prirode ozbiljno narušeno i da je potrebno hitno očuvanje biološke raznolikosti.

Osvrćući se na nalaze "Izveštaja o stanju planeta", generalni direktor WWF Internešenel Marko Lambertini rekao je da smo suočeni s dve krizne situacije izazvane ljudskim delovanjem: klimatskim promenama i gubitkom bioraznolikosti, koje ugrožavaju dobrobit sadašnjih i budućih generacija, prenosi Index.hr.

"Ovaj izveštaj iznosi šokantne brojke. Ako želimo da zaustavimo i preokrenemo gubitak prirode i osiguramo zdravu budućnost za ljude i prirodu, odgovor mora biti promena sistema", poručio je.

Gubitak staništa, zagađenje

Dosad najveća baza podataka koja obuhvata gotovo 32.000 populacija 5.230 vrsta, "Indeks života na planetu", koji je u okviru izveštaja napravilo Londonsko zoološko društvo, pokazuje da je posebno oštar pad zabeležen među populacijama promatranih kičmenjaka u tropskim krajevima.

Izveštaj pokazuje kako su degradacija i gubitak staništa, eksploatacija, uvođenje invazivnih vrsta, zagađenje, klimatske promene i bolesti svuda u svetu glavni uzroci smanjenja populacija divljih životinja.

Neki od ovih uzroka uticali su na gubitak afričkih divljih životinja od 66 odsto tokom posmatranog razdoblja, kao i na ukupan pad od 55% u Aziji i Pacifiku. WWF je izrazito zabrinut zbog ovog trenda jer je reč o krajevima s najvećom bioraznolikošću na svetu.

Pad vrsta u Južnoj Americi i Karibima 94 odsto

Podaci iz Indeksa posebno ukazuju na to da su između 1970. i 2018. posmatrane populacije divljih životinja u Južnoj Americi i u predelu Kariba opale u proseku za 94 odsto.

Broj posmatranih populacija slatkovodnih životinja smanjen je u proseku za 83%, po čemu ova grupa vrsta prednjači u odnosu na sve druge. Gubitak staništa i prepreke na migratornim putevima čine oko jedne polovine svih opasnosti koje prete posmatranim vrstama migratornih riba.

Lambertini je rekao kako će svetski čelnici na konferenciji o bioraznolikosti COP15 u decembru imati priliku da obnove narušen odnos sa svetom prirode i osiguraju održiviju budućnost uz ambiciozni globalni sporazum o bioraznolikosti, sličan Pariškom dogovoru.

Potrebna hitna akcija

- Neophodno je da ovaj sporazum omogući hitno delovanje na terenu, uključujući transformaciju sektora koji dovode do gubitka prirode, i financijsku podršku zemljama u razvoju - dodao je.

Izvršna direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz upozorila je kako su i naše velike zveri - vuk, medved i ris - suočeni s problemom opstanka, a more nam je skoro potpuno izlovljeno.

Poručila je kako je odgovornost na svima nama da nešto preduzmemo ako želimo zdravu planetu za buduće generacije. To uključuje dekarbonizaciju svih sektora, ali i promenu načina kako proizvodimo i konzumiramo proizvode, stanujemo, biramo prevoz, hranimo se i kako upravljamo ograničenim prirodnim resursima.

(Espreso/Index.hr)