OVO JE ŽENA IVE SANADERA: O njoj ništa ne ZNATE, retko kad se pojavljuje u OČIMA JAVNOSTI! (FOTO)

Nekadašnji premijer Hrvatske Ivo Sanader oslobođen je krivice za ratno profiterstvo.

Nakon što je Vrhovni sud ukinuo osuđujuću presudu od dve i po godine zatvora za ratno profiterstvo u aferi Hypo, u ponovljenom suđenju na Županijskom sudu u Zagrebu bivši premijer Ivo Sanader danas se suočio s novim nepravosnažnom presudom, a tročlano sudsko veće oslobodilo ga je krivice.

Sanader se optužnicom tereti da je krajem 1994. i početkom 1995. kao zamenik ministra spoljnih poslova uzeo proviziju od 3,6 miliona kuna nakon što je austrijska Hypo banka odobrila Hrvatskoj kredit za kupovinu zgrada diplomatskih predstavništava.

Kako se radilo o vremenu u kojem je Jugoslavija bila u ratu, Sanader je optužen i da je ratni profiter. Time je Sanader, po tvrdnjama tužilaštva, u ratom uslovljenom teškom finansijskom i ekonomskom stanju ostvario protivpravnu imovinsku korist koja je nesrazmerna s ugroženim temeljnim vrednostima države i društvene zajednice i državnih interesa.

Biografija

Ivo Sanader je hrvatski političar i bivši predsednik Vlade Republike Hrvatske. Rođen je 8. juna 1953. godine u Splitu. Potiče iz siromašne katoličke porodice i ima tri brata: Mira (1955.), Vlada (1957.), Vinka (1958.) i sestru Danicu (1960.).

Sanaderov otac Ante je bio sklon alkoholu pa je majka Ivanka morala da traži pomoć od crkve. Ante je otišao da radi u Nemačku zbog čega se porodica našla na udaru komunista.

Pošto nisu imali novca da školuju svu decu, majka je zamolila rektora splitske Nadbiskupske klasične gimnazije da Ivi pruži priliku. On ju je iskoristio i bio je odličan učenik.

Pokazao je talenat za fudbal, jezike i polemiku. Kada je maturirao, upisao je Bogoslovski fakultet u Splitu. Tu se zadržao godinu dana, a zatim je služio vojni rok u Puli.

Otišao je u Rim da studira filozofiju, ali se ubrzo vratio u rodni Split.

Tada je upoznao Mirjanu Šarić i 1978. godine su se venčali. Ubrzo su otišli u Austriju gde je Ivina supruga studirala arheologiju, a Ivo komparativnu književnost i romanske jezike.

Radio je kao novinar izveštavajući za sportski list „Sportske novosti“. 1982. godine je diplomirao i sa Mirjanom se vratio u Hrvatsku. Kratko je radio u marketingu, a zatim u izdavaštvu. 1988. godine je postao glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Logos.

Neočekivano je dao otkaz i sa porodicom je otišao u Austriju gde je osnovao dva privatna preduzeća. Sarađivao je sa magazinom Start koji je tada bio veoma popularan.

1990. godine je u Tirolu, Austriji, osnovao ogranak Hrvatske demokratske zajednice. Stupio je u kontakt sa njenim liderom, Franjom Tuđmanom, i pre početka rata se vratio u Hrvatsku. Kratko je vodio pozorište u Splitu, a onda je postao ministar za nauku i tehnologiju.

1992. godine je izabran za poslanika u Predstavničkom domu Sabora Republike Hrvatske i dva puta je bio zamenik ministra spoljnih poslova. Na toj funkciji je ostao do jeseni 1995. godine, a njegov najveći uspeh je bilo ukidanje vize za državljane Hrvatske koji su putovali u Grčku.

1993. godine mu je dodeljen Počasni čin pukovnika Oružanih snaga Hrvatske.

Krajem 1995. godine je postao šef Kabineta Franje Tuđmana i generalni sekretar Saveta odbrane i nacionalne bezbednosti. Uručeno mu je priznanje Red kneza Trpimira s’ ogrlicom i Danicom. 1996. godine je bio član Zajedničkog veća za saradnju između Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Takođe je radio na uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Izraelom pa se 1997. godine u Budimpešti sreo sa Eitanom Bentsurom, tadašnjim izraelskim zamenikom ministra spoljnih poslova. 2000. godine, posle smrti Franje Tuđmana, Ivo je postao predsednik HDZ-a i zastupnik u Hrvatskom saboru. Kritikovao je Haški tribunal zbog optužnica koje su podignute protiv hrvatskih generala. Nije poštedeo ni tadašnjeg premijera Ivicu Račana i njegovu Vladu, ali vremenom se distancirao od takve politike. Trudio se da transformiše HDZ u modernu proevropsku partiju desnog centra.

2002. godine je ponovo postao predsednik stranke, a 2003. godine su pobedili na parlamentarnim izborima, ali nisu imali većinu u saboru.

Krajem 2003. godine Ivo je imenovan za premijera. Njegovi ciljevi su bili ulazak Hrvatske u Evropsku uniju i NATO. Trudio se da promoviše prava manjina i da uspostavi saradnju sa Haškim tribunalom. 2005. godine Ivo je posetio papu Jovana Pavla II u Vatikanu koji je ubrzo preminuo.

2007. godine je po drugi put imenovan za premijera.

Formirao je koaliciju sa Hrvatskom seljačkom strankom, Hrvatskom socijalno-liberalnom strankom i Samostalnom demokratskom srpskom strankom. Dobio je Bavarski orden za zasluge. 2008. godine je po četvrti put postao predsednik HDZ-a. Uručen mu je Veliki red kraljice Jelene s’ lentom i Danicom.

Zbog loših rezultata, Ivo je u julu 2009. godine je podneo ostavku mesto predsednika Vlade Republike Hrvatske i HDZ-a, tj. povukao se iz aktivne politike. Njegova naslednica je bila Jadranka Kosor.

Sanader je izabran za počasnog predsednika stranke. U januaru 2010. godine je izjavio da je pogrešio i da će se vratiti u politiku, ali niko od članova Vlade Jadranke Kosor ga nije podržao.

Njegov čin je protumačen kao puč pa je ubrzo izbačen iz HDZ-a. U oktobru je ušao u Sabor i zauzeo je mesto koje mu je pripalo 2007. godine na parlamentarnim izborima. Krajem 2010. godine je izdata poternica za Sanaderom zbog zloupotrebe položaja.

Pošto je napustio Hrvatsku, uhapšen je u Austriji, a suđeno mu je u Salzburgu. Njegova imovina i računi su bili zamrznuti.

U julu 2011. godine je isporučen Hrvatskoj. Na saslušanju se žalio da ga muči srce pa je odveden u bolnicu.

U decembru je pušten na slobodu uz kauciju od 12,4 miliona kuna. Usledile su optužbe za ratno profiterstvo i korupciju u kojima se navodi da je oštetio državni budžet za 26 miliona kuna.

U novembru 2012. godine je osuđen na 10 godina zatvora. Vrhovni sud mu je smanjio kaznu na osam i po godina.

On je prvi osuđeni ratni profiter i bivši ministar. Kaznu služi u zatvoru Remetinec.

Privatni život

Sa suprugom Mirjanom, koja je profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, ima dve ćerke, Petru i Brunu. Napisao je sledeće knjige: „I ružičasto je crno“ (1988.), „Fenomen parfema“ (1989.), „U ovom strašnom času: antologija savremene hrvatske ratne lirike“ (1994.) i „Hrvatska u međunarodnim odnosima: 1990. – 2000.“. Govori engleski, nemački, italijanski i francuski jezik.

Mirjana Sanader

Mirjana Sanader je rođena u Splitu, 25. jula, 1954 godine.

Mirjana je profesorka Odseka za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu gde vodi Katedru za antičku provincijalnu i ranokršćansku arheologiju.

1983. doktorirala je u Innsbrucku pod temom Kerberos in der Antika arheologiju i istoriju umetnosti.

Autorka je brojnih naučnih i stručnih radova kao i više knjiga. Vodi arheološha iskopavanja na području nekadašnjeg rimskog legijskog logora Tilurij u selu Gardun kod Trilja.

Kada se posmatra njeno akademsko delovanje primećuje se kako veliki naglasak stavlja na antičku provincijalnu i ranokršćansku arheologiju kao i srednjovekovna događanja. Posebno se bavila i odnosom Hrvata u 20. veku prema nasleđu Ilira.

(Espreso/biografija.org)