EVO ŠTA BI SE DESILO KADA BI PUTIN AKTIVIRAO NUKLEARNO ORUŽJE! Ne zna se koja je OPCIJA RAZORNIJA

Otkako je ruski predsednik Vladimir Putin 21. septembra objavio delimičnu mobilizaciju, podržao aneksiju četiri ukrajinska regiona – koju je nedugo potom i ozvaničio – te zapretio nuklearnim oružjem ako se rat prelije na “rusku teritoriju”, ukrajinska kontraofanziva je napredovala i to upravo u područjima koje je Moskva ilegalno pripojila.

Ponižavajući porazi Rusije, kombinovani sa nepopularnom mobilizacijom, izazvali su javno nezadovoljstvo u zemlji, a pritisak koji je pao na Putina povećao je zabrinutost na Zapadu da bi on zaista mogao da upotrebi taktičko nuklearno oružje “niskog prinosa” u Ukrajini. Štaviše, najmanje dva njegova odana saveznika otvoreno zagovaraju ovaj put – čečenski lider Ramzan Kadirov i šef Vagnera Jevgenij Prigožin.

Lansiranje interkontinentalnog balističkog projektila sa ruske nuklearne podmornice Vladimir Monomah u Ohotskom moru u decembru 2020.

Tenzije su dodatno porasle kad je Rusija rano u četvrtak ujutro silovitim raketnim napadima udarila na južni ukrajinski grad Zaporožje, nakon što je Putin potpisao ukaz da se nuklearna elektrana "Zaporožje" kod obližnjeg grada Energodara dalje na obali reke Dnjepar stavi pod vlasništvo Rusije.

Izmenjena situacija na frontu otvorila je pitanje šta bi se dogodilo ako bi Rusija zaista pribegla nuklearnom ratovanju.

Kakvo oružje bi Rusija mogla da upotrebi?

“Njujork tajms” navodi da Sjedinjene Države već mesecima sprovode kompjuterske simulacije pokušavajući da naprave model onog što bi moglo da se desi i kako bi Vašington reagovao u slučaju ruskog nuklearnog napada na Ukrajinu, ali to nije lak zadatak s obzirom na veličine i varijante ruskog arsenala.

Smatra se da Putin ima dosta opcija na raspolaganju. Iako ruski taktički arsenal okružuje velika tajnost, kako navodi “Njujork tajms”, veruje se da zemlja ima oko 2.000 komada oružja. “Tajms” piše da većina ruskih taktičkih nuklearki ima mali deo destruktivne moći bombi koje su SAD bacile na Hirošimu i Nagasaki 1945. Ali, oružje zbog kojeg Evropljani najviše brinu je teška bojeva glava koja staje na vrh projektila “iskander-M” i može da dođe do gradova Zapadne Evrope. Rusi procenjuju da bi najmanja nuklearna eksplozija “iskandera” iznosila oko trećinu eksplozivne moći bombe bačene na Hirošimu.

Rusija bi takođe mogla da ispali manje nuklearno oružje u artiljerijskoj granati od 15 cm, a njene mete mogle bi da se kreću od ukrajinske vojne baze i koncentracije njenih trupa do manjeg grada. Naravno, čak i mala nuklearna eksplozija bila bi razorna po bilo koje pogođeno područje, navodi “Jahu njuz”.

Da li bi to preokrenulo rat u korist Rusije?

Korišćenje taktičkih nuklearki bilo bi, prema Institutu za proučavanje rata (ISW), “masovno kockanje za ograničene dobiti koje ne bi ostvarile Putinove navedene ratne ciljeve”.

U najboljem slučaju, navodi ISW, ruska upotreba nuklearki bi zamrzla liniju fronta na trenutnoj poziciji i omogućila Kremlj da sačuva okupirane teritorije u Ukrajini. Ali, čak i za te ograničene dobitke Putin bi verovatno morao da upotrebi višestruko taktičko nuklerno oružje, što bi povećalo rizike od odmazde Zapade i troškove koje bi Moskva neizbežno snosila. Takođe, kako je istakao penzionisani američki general Vesli Klark, teško je efikasno koristiti taktičko nuklearno oružje na bojnom polju, posebno protiv mobilnih ukrajinskih snaga.

- Godinama smo to radili na vežbama u vojsci SAD tokom Hladnog rata i otkrili da je to mnogo teži problem nego što izgleda na papiru. Čak i sa recimo bojevim glavama od 10 kilotona, područje destrukcije je relativno malo, verovatnoća promašaja relativno visoka, stvarate paklenu zbrku, veliki nered u zemlji, a to možda nema vojni značaj kakav on (Putin) misli – rekao je Klark CNN-u.

Rusija bi takođe mogla da baci nekoliko taktičkih bombi u “nuklearnom terorističkom napadu na jedan ili više glavnih ukrajinskih naselja ili ključnu infrastrukturu u nadi da će šokirati Ukrajinu da se preda ili Zapad da prekine da šalje pomoć Kijevu”, navodi ISW.

Ali, kako se dodaje, prilično je jasno do sada da je “malo verovatno da bi takvi napadi primorali Ukrajinu ili Zapad na predaju” i to bi bilo “ogromno kockanje” koje je Putin unazad odbijao da prihvati.

Kakve bi bile posledice od nuklearke niskog prinosa?

Destrukcija taktičkog nuklearnog udara zavisi od niza faktora, uključujući veličinu oružja i vetar. Ali, čak i mala nuklearna eksplozija mogla bi da uzrokuje hiljade smrti dok bi pogođeno područje bilo nenastanjivo godinama.

“Tajms” navodi da postoji samo jedno dramatično poređenje iz stvarnog života koje se dogodilo na ukrajinskom tlu – černobiljska katastrofa iz 1986. Kao i tada, ako vetrovi dunu na istok, radijacija koju bi oslobodilo rusko oružje lako bi mogla da od na njihovu teritoriju.

- Mi ne možemo sa sigurnošću da predvidimo fizičke posledice takvog napada. Ono što smatramo “efektima nuklearnog oružja”, poput eksplozije i radijacije, su neverovano komplikovani fizički fenomeni koji su rezultat interakcije radijacije i materijala koje emituje detonirajuće oružje sa materijom u okruženju – naveo je Edvard Gajst, istraživač Korporacije RAND.

On je objasnio da su modeli koje imaju zasnovani na ograničenim podacima iz atmosferskih testova nuklearnog oružja iz perioda Hladnog rata, koji potencijalno mogu da dovedu do “ekstremne zablude” i ne mogu da predvide “katastrofalne kolateralne posledice”.

- Najbolji model koji imamo ukazuje da čak i ako se nuklearno oružje detonira na “bezbednoj” visini verovatno će stvoriti sopstveni sistem oblaka i ispuštati radioaktivne padavine stvarajući kastastrofalnu radiološku kontaminaciju na tlu – istakao je Gajst.

Kakve bi bile geopolitičke posledice?

“Tajms” piše da bi Rusija, ako Putin upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini, postala “međunarodni izgnanik”, a Zapad bi pokušao da privoli Kinu, Indiju i druge zemlje koje i dalje kupuju rusku naftu i gas na sankcije kojima se opiru. Kina i Indija su već javno istakle svoju “zabrinutost” zbog Putinovog rata, a ako bi one i druge velike neutralne ili ka Moskvi prijateljski orijentisane nacije prestale da kupuju njene derivate, ruska ekonomija bi kolapsirala.

Ruski avioni MiG-31K koji nose nuklearne balističke projektile Kindžal Kh-47M2 na Paradi pobede u Moskvi 2021

- Tradicija neupotrebe nuklearnog oružja stara 77 godina - nuklearni tabu – najvažnije je dostignuće nuklearnog doba. Primarna je obaveza lidera danas je da obebezde da se nuklearno oružje više nikad ne koristi. Putin i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov treba da prestanu da prete nuklearnim oružjem. Drugi lideri treba da izraze šok i zgražavanje i da jasno stave do znanja da su nuklearne pretnje neodgovorne i neprihvaljive – navela je za “Sajentifik Amerikan” politička naučnica Nina Tanenvald sa Univerziteta Braun.

Kako bi odgovorile SAD i Evropa?

Američki nacionalni bezbednosni savetnik Džejk Salivan javno je rekao da je administracija predsednika Džoa Bajena razjasnila Moskvi da će se suočiti sa “katastrofalnim posledicama” ako upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini.

Ruska nuklearna podmornica razbija arktički led tokom vojnih vežbi na nepoznatoj lokaciji krajem marta 2021.

- Taj odgovor ne bi morao da uključuje nuklearno oružje – rekao je penzionisani general Dejvid Petreus za ABC.

Hipotetički, kako je objasnio, SAD i NATO bi “uklonili sve ruske konvencionalne snage koje možemo da vidimo i identifikujemo na bojnom polju u Ukrajini i takođe na Krimu i svaki brod u Crnom moru”. Klark je rekao CNN-u da bi SAD, u idealnom slučaju, pokazale Putinu da je Zapad spreman da odgovori pripremanjem vazdušnih snaga u obližnjim NATO zemljama.

- Izbacivanje trupa, tih ruskih trupa na terenu, je teško. Mogli bismo da sklonimo ruska plovila, mogli bi da odemo na određene logističke i kontrolne tačke, ali to bi bila velika, velika stvar za SAD – istakao je.

Ruske nuklearne podmornice Princ Vladimir i Jekaterinburg u pomorskoj bazi u Gažijevu na poluostrvu Kola u aprilu 2021

Tanenvald ukazuje da je Putin od bar 2014. uputio nekoliko pretnji upotrebom taktičkog nuklearnog oružja.

- On voli da maše svojim nuklearnim oružjem kao podsetnik Zapadu (a možda i sebi) da je Rusija i dalje velika sila – ističe.

Ipak, ISW ukazuje da uprkos svim svojim insinuacijama Putin nije direktno artikulisao nikakve nove crvene linije ili otvoreno zapretio da će upotrebiti nuklearno oružje ako Ukrajina nastavi svoju kontraofanzivu. Putin bi mogao da dostigne tačku očaja na kojoj bi upotrebio taktičko nuklearno oružje u Ukrajini, ali najverovatnije je da samo “zvecka sabljama” i verovatno pogrešno procenjuje da će njegovo nuklearno poigravanje navesti SAD i saveznike da pritisnu Kijev na pregovore.

Što je Putin uvereniji da nuklearna upotreba neće postići odlučujuće efekte već uvući direktnu zapadnu konvencionalnu vojnu intervenciju u konflikt, manje je verovatno da će izvesti nuklearni napad, zaključio je ISW.

(Espreso / Blic)