VREME GANGSTERA I DŽEZA: 5 DOKAZA da su tridesete u Americi BILE LUĐE od DIVLJEG ZAPADA (VIDEO)

„Burne dvadesete“ („Roaring Twenties“) bile su vreme obeleženo ekonomskim prosperitetom i sveopštim optimizmom. Rat je bio gotov, stiglo je vreme džeza, art dekoa, automobila i radijskog programa. ž

Kao i mnogo puta pre, period neposredno nakon završetka rata delovao je kao blagostanje - ekonomija je jačala, Amerikanci srednjeg sloja počeli su da trguju na berzi i mnogi su zaradili dosta novca. Povećane su i plate radnika, kao i kupovna moć stanovništva.

Naravno, stvarnost je imala i svoju „mračniju stranu“. Period između dva svetska rata obeležila je i velika ekonomska kriza, uspon organizovanog kriminala, jačanje nacističkih pokreta…

Sve u svemu, život se činio uzbudljivijim i neizvesnijim nego u doba Divljeg zapada. Ne verujete?!

Evo kako su u Sjedinjenim Američkim Državama izgledale dvadesete i tridesete godine prošlog veka…

Jačanje građanskih prava

Tokom dvadesetih i tridesetih godina svest o građanskim pravima postajala je sve jača. Neki Amerikanci počeli su aktivnije da govore o nepravednim zakonima i običajima svoje zemlje. Afroamerikanci su se u velikom broju selili iz južnih krajeva u severne i centralne države.

Dvadesete i tridesete takođe su bile vreme velikih promena za žene. Nakon što su tokom Velikog rata „izašle iz kuća“ i u vreme odsustva muškaraca počele da rade poslove ranije rezervisane za “jači pol”, više ih nije bilo moguće „vratiti unutra“.

Mašine za pranje veša i drugi izumi omogućili su ženama da provode manje vremena radeći kućne poslove. Mnoge su pronašle stalno zaposlenje. Počele su da nose manje konzervativnu vrstu odeće - suknje i haljine do kolena postale su društveno prihvatljive. Makar u velikim gradovima, nije bilo neobično videti žene koje puše ili piju u javnosti.

Naravno, ženski pokret nije bio nov, ali ove promene zajedno sa dugogodišnjim radom feminističkih organizacija krunisane su uspehom sticanjem opšteg prava glasa za žene 1920. godine.

Ah, taj džez…

Dvadesete i tridesete godine takođe su bile važan period u umetnosti. Džez muzika, originalno nastala u kvartovima afričke dijaspore u Nju Orleansu, stekla je popularnost širom Sjedinjenih Država. Džordž Geršvin je komponovao „Rapsodiju u plavom” za klavir i džez orkestar i doživeo ovacije.

Pisci kao što su Ernest Hemingvej, Vilijam Fokner ili Judžin O'Nil stvarali su dela zbog kojih je ovaj period nazvan „zlatnim dobom“ američke književnosti. Nastupilo je vreme prvih velikih holivudskih zvezda poput Klarka Gejbla i radijskih zabavljača poput Džeka Benija. Zahvaljujući bioskopima i radio aparatima milioni gledalaca sada su mogli da ih vide i čuju.

Iako originalno nastao u Francuskoj uoči Prvog svetskog rata, art deko je doživeo svoj vrhunac u Americi. U početku dostupan samo bogatima, ovaj stil tokom dvadesetih i tridesetih ušao je i u živote običnih ljudi, pre svega kroz predmete svakodnevne namene, ali i automobile, umetnička dela i arhitektonska zdanja. Frenk Lojd Rajt i drugi arhitekti dizajnirali su grandiozne građevine za američke gradove. Dve tada najviše zgrade na svetu - Empajer stejt bilding i Krajsler, podignute su u Njujorku 1930. i 1931. godine u art deko stilu.

Vreme prohibicije i mafije

Godine 1920. proizvodnja, prodaja, uvoz i izvoz alkohola zabranjeni su 18. amandmanom na Ustav Sjedinjenih Država u pokušaju da se ublaži visoka stopa alkoholizma i, posebno, politička korupcija. Amandman nije zabranjivao konzumiranje i posedovanje, pa je za to donet Volstedov akt. Tako je sav alkohol u SAD postao ilegalan.

Iako je bila vrlo kontroverzna, prohibicija je naišla na podršku pripadnika najrazličitijih i često suprotstavljanih grupa - Kju-kluks-klana, žena, južnjaka, stanovnika ruralnih oblasti, dela Afroamerikanaca… Ipak, većina istoričara danas smatra da je zabrana doživela neuspeh i da je na njoj profitirao jedino organizovani kriminal.

Mnogi od čuvenih gangstera, uključujući Al Kaponea i njegovog suparnika Bagzija Morana, zaradili su milione dolara ilegalnom proizvodnjom i prodajom alkohola. Čikago je postao poznat po nepoštovanju prohibicije, a ujedno je bio i carstvo za koje su ratovala ova dva mafijaša. Ubistva, pljačke, ucene i krvavi obračuni na ulicama ovog grada postali su svakodnevica.

Ipak, bilo je i onih koji su se suprotstavili ovom surovom dvojcu. Agent američkog Biroa za prohibiciju Eliot Nes stekao je slavu zahvaljujući svojim naporima da uspostavi prohibiciju u Čikagu i kao vođa “Nesalomivih”, grupe agenata koja se upisala u istoriju time što je na kraju uhapsila Al Kaponea.

Prohibicija je konačno okončana 1933. godine.

Velika depresija

Velika kriza (poznata još kao i Velika depresija) pogodila je ceo svet, ali je počela u Sjedinjenim Američkim Državama - danom poznatim kao Crni utorak, 29. oktobra 1929. godine. Tog dana, akcije mnogih vodećih američkih kompanija naglo su pale… i nastavile su da padaju u mesecima koji su usledili. Mnogi Amerikanci su izgubili velike količine novca.

Jedno je vuklo drugo - pala je proizvodnja roba i usluga, a povećala se nezaposlenost. Krediti nisu mogli da se otplate, ljudi su preko noći ostajali bukvalno bez ičega. Ubrzo je privreda bila u ruševinama, a preduzeća su zatvarala svoja vrata. Šira javnost je izgubila veru u ekonomiju.

Tadašnji predsednik SAD Herbert Huver bezuspešno je pokušavao da se uz pomoć različitih intervencija na polju ekonomije izbori sa krizom. Kako je vreme prolazilo, mnogi Amerikanci su počeli njega da okrivljuju za situaciju. Demokrata Frenklin Ruzvelt izabran je za novog predsednika 1933. uglavnom zato što je obećao da će pokušati da nađe nova rešenja za okončanje Velike depresije.

I zaista, Ruzveltova politika „Novog dogovora“ („New deal-a“) pomogla je da se smanji količina ljudske patnje, ali ekonomska kriza se konačno završila tek ulaskom Amerike u Drugi svetski rat.

Nacisti u Americi?

Za razliku od zloglasnog Kju-kluks-klana koji je danas po svojim nedelima poznat širom sveta, nacistički pokreti koji su cvetali u Americi tokom tridesetih godina za širu javnost su uglavnom tajna.

U godinama pre izbijanja Drugog svetskog rata, ljudi nemačkog porekla koji su živeli u inostranstvu, podsticani su od strane nacista da formiraju grupe građana koje bi veličale „nemačke vrline“ i lobirale za ciljeve nacističke partije. U Sjedinjenim Državama, Nemačko-američki Bund bio je jedna takva grupa.

Formiran 1936. godine kao „organizacija patriotskih Amerikanaca nemačkog porekla“, Bund je za lidera imao Frica Kuna, nemačkog veterana iz Prvog svetskog rata koji se posle sukoba nastanio u Americi i tu počeo da organizuje letnje kampove za mlade u kojima je širio nacističku ideologiju.

Kulminacija rada ovog pokreta bio je miting održan 20. februara 1939. u „Medison Skver Gardenu“ u centru Menhetna, gde se okupilo 22 hiljade pristalica noseći slike Džordža Vašingtona okićene kukastim krstovima, nacističke zastave i parole poput: „Probudi se Ameriko! Razbij jevrejski komunizam” i „Zaustavite jevrejsku dominaciju nad Amerikancima hrišćanima“.

Izbijanjem Drugog svetskog rata 1939. Nemačko-američki Bund je počeo da gubi podršku. Kun je uhapšen i kasnije deportovan u Nemačku i organizacija je vremenom zamrla.

Gledajte „Amsterdam“!

Ako su vam se ove teme učinile zanimljivim, predlažem da pogledate film “Amsterdam” smešten upravo u Ameriku, u tridesete godine prošlog veka. Uživaćete!

U glavnim ulogama su Kristijan Bejl, Margo Robi i Džon Dejvid Vošington, a u manjim rolama pojavljuju se i zvezde poput Krisa Roka, Majka Majersa, Tejlor Svift, Ramija Maleka…kao i “najbolji od najboljih” - Robert de Niro!

Premijera filma je zakazana za 6. oktobar u MTS dvorani, a nakon toga „Amsterdam“ stiže i u bioskope širom Srbije.

Pogledajte trejler:

(Espreso/Istorijski zabavnik)