IMAO ODNOSE SA LEŠEVIMA DEČAKA, PA RADIO NEŠTO JOŠ ODVRATNIJE: Gnusni zločini MONSTRUMA zaprepastili SVET!

Džefri Lajonel Damer, poznat kao “ljudožder iz Milvokija” ili “čudovište iz Milvokija”, bio je ozloglašeni američki serijski ubica i seksualni prestupnik koji je ubio i raskomadao 17 muškaraca i dečaka od 1978. do 1991. godine, od kojih su mnogi bili Latino ili Afroamerikanci, a neki i maloletni.

Ko je bio Džefri Damer?

Džefri Lajonel Damer je rođen 1960. u Milvokiju, Viskonsin. Kao dete, Damer je bio lišen pažnje i falila mu je ljubav roditelja, ali je isto tako od početka nešto u vezi sa njim bilo “pogrešno”. Od ranog detinjstva, Džefri je polazao interesovanje za mrtve životinje. Prema rečima njegovog oca, bio je “čudno oduševljen” zvukom kostiju i postao je zaokupljen životinjskim kostima, koje je u početku nazivao svojim “guslama” i koristio ih kao “muzičke instrumente”.

Povremeno je tražio dodatne kosti ispod i oko porodične kuće i istraživao tela živih životinja da bi otkrio gde se nalaze njihove kosti. U jednom slučaju, 1975. godine, Damer je odrubio glavu psa pre nego što je telo zakucao za drvo i nabio lobanju na štap u šumi iza svoje kuće.

Tokom puberteta je shvatio je da je homoseksualac, a kasnije je priznao da je počeo da mašta o potpunoj dominaciji i kontroli nad muškarcem. Jednom se sakrio iza žbunja sa bejzbol palicom u nameri da onesvesti mladića koji je tu džogirao i kojeg je smatrao privlačnim, pa da ga potom siluje. Iako ovo u tom trenutku nije uradio, kasnije je priznao da mu je ovo bio prvi pokušaj da nekoga napadne.

Ovaj dečak koji je mučio životinje i bio opsednut kostima, pretvorio se u u serijskog ubicu, kanibala i seksualnog prestupnika koji će na kraju ubiti i raskomadati sedamnaest muškaraca i dečaka.

Poremećeno čudovište

Džefri je počinio svoje prvo ubistvo 1978. godine, tri nedelje nakon što je završio srednju školu kada je pokupio 19-godišnjeg stopera po imenu Stiven Hiks. Namamio je mladića u svoju kuću pod izgovor da se druže i piju zajedno. Damer je kasnije izjavio da je prizor dečakovih golih grudi uzburkao njegova seksualna osećanja, iako je, kada je Hiks počeo da priča o devojkama, znao da će sve njegove seksualne intencije biti odbijene.

U Damerovoj kasnijoj ispovesti, priznao je da je nakon nekoliko sati opijanja i slušanja muzike, Hiks želeo da ode, ali da je njemu to bilo neprihvatljivo pa je uzeo teg od pet kilograma i udario Hiksa u glavu. Kada je mladić pao u nesvest, Damer ga je nasmrt zadavio šipkom od tega i skinuo mu odeću. Čak je i masturbirao ispred Hiksovog leša. Užas se ovde nije završio jer je Džefri secirao telo svoje prve žrtve u podrumu i kasnije zakopao ostatke u plitku grobnicu u dvorištu. Potom je iskopao ostatke i rastvorio meso u kiselini pre nego što je isprao rastvor u vodi. Kosti je zdrobio maljem i razbacao po šumi iza porodične kuće.

Damer se pridružio vojsci Sjedinjenih Država 1979. godine i obučavao se za medicinskog specijaliste u Teksasu. Međutim, zbog zloupotrebe alkohola, dobio je počasnu otpustu, jer njegovi pretpostavljeni nisu verovali da će bilo koji problem koji je Damer imao u vojsci biti primenljiv na civilni život. Takođe su postojale priče da je za vreme služenja vojnog roka silovao dva mladića koja su takođe bila na vojnoj obuci.

Krvava opsesija

Drugo ubistvo Džefrija Damera usledilo je 1987. i tokom narednih pet godina ubio je – uglavnom u Milvokiju, Viskonsin – još 15 dečaka i mladića, koji su većinom bili siromašni i Afroamerikanci, Azijati ili Latinoamerikanci. Iako su druge serijske ubice možda imale mnogo više žrtava, Damerovi zločini su bili posebno jezivi, jer su uključivali kanibalizam i nekrofiliju.

Svojoj drugoj žrtvi, Stivenu Tuomiju, odsekao je glavu, ruke i noge od torza, a zatim je isekao kosti sa tela pre nego što je meso isekao na komade dovoljno male da se mogu nositi. Sveže je stavio u plastične kese za smeće, a kosti umotao u čaršav i razbio ih u komade maljem. Ceo proces rasparčavanja Dameru je trajao oko dva sata, a on je odložio sve Tuomijeve ostatke. Međutim, nakon dve nedelje zadržavanja glave žrtve, skuvao ju je u mešavini soileksa i izbeljivača u nastojanju da zadrži lobanju, koju je koristio kao podsticaj za masturbaciju. Ali, lobanja je postala previše krhka ovim procesom izbeljivanja, pa ju je na kraju usitnio i bacio.

U većini slučajeva, Damer se vodio sledećim modelom – upoznao bi žrtvu u gej baru, uglavnom mladiće od oko 20 godina, ili bi maloletne dečake namaljivao u kuću nudeći im 50 dolara da im poziraju goli, a onda bi ih drogirao spremnom mešavinom lekova za spavanje, silovao, zadavio i raskomadao telo. Često je imao seksualne odnose i sa leševima žrtava.

Kao i mnoge žrtve Džefrija Damera, 24-godišnji maneken Entoni Sirs sreo je svog ubicu u baru. Damer je ubedio Sirsa da ga otprati do kuće njegove bake, gde ga je drogirao i zadavio. Damer je takođe zadržao jezive trofeje od ovog ubistva – Sirsovu glavu i genitalije – jer je Sirsa smatrao “izuzetno privlačnim”.

Nakon ovog zločina, došlo je do jaza između Entonija Sirsa i sledećih žrtava ubistva Džefrija Damera – ali ne zato što se ubica predomislio. U maju 1989. osuđen je na godinu dana zatvora zbog seksualnog napada na 13-godišnjeg Kejsona Sintasomfona u septembru 1988. godine. Čim je izašao na slobodu, jeziva ubistva su se nastavila.

Bušenje lobanja – hteo da ih pretvori u “zombije”!

Iako su žrtve Džefrija Damera bile uglavnom stranci, ubica je zapravo bio upoznat sa svojom sedmom žrtvom, 27-godišnjim Edvardom Smitom. Ranije su viđeni zajedno u klubovima, a na Damerovom suđenju, Smitov brat je tvrdio da je Smit “pokušao da bude prijatelj Džefrija Damera”. Umesto toga, Džefri Damer ga je ubio i neke delove njegovog tela sakrio u zamrzivač dok nisu počeli da se degradiraju i raspadaju.

Dve žrtve Džefrija Damera ubijene su u septembru 1990: 22-godišnji Ernest Miler i 22-godišnji Dejvid Tomas. Miler je prvi ubijen. Za razliku od većine žrtava Džefrija Damera, koje su bile drogirane i zadavljene do smrti, Mileru je prerezan grkljan. Prema sopstvenom priznanju, Damer je takođe eksperimentisao sa jedenjem delova Milerovog tela.

“Širio sam svoja interesovanja, tada je počeo kanibalizam”, rekao je Damer kasnije u intervjuu iz zatvora za “Inside Edition”: “Jeo sam srca i mišiće ruke. To je bio način da se osećam da su moje žrtve deo mene”.

Od svih žrtava Džefrija Damera, 19-godišnji Erol Lindzi pretrpeo je jednu od najmučnijih smrti, pošto je održan u životu zbog jezivog eksperimenta. Nakon što je namamio Lindzija u svoj stan, Damer ga je drogirao – a zatim mu je izbušio rupu u glavi i sipao hlorovodoničnu kiselinu u nju. Ubica se navodno nadao da će Lindzija održati u životu, ali savladanog u trajnom stanju “nalik zombiju” kako bi imao potpunu kontrolu nad njim, što mu je kroz sva ubistva bila najveća želja. Ali eksperiment nije uspeo. Lindzi se probudio žaleći se na glavobolju, a Damer ga je nasmrt zadavio.

Iako su sledeće dve žrtve Džefrija Damera obe ubijene u maju 1991. godine, one imaju potpuno različite priče jedna od druge. Damer je prvu žrtvu, 31-godišnjeg Entonija Hjuza, upoznao u gej baru u Milvokiju, navodi Asošiejted pres. Hjuz, koji je bio gluv, pristao je da ode kući sa Damerom. Damer ga je zatim drogirao i zadavio.

Nedugo zatim, Damer je namamio 14-godišnjeg Koneraka Sintasomfona – mlađeg brata dečaka kojeg je napao 1988. – u svoj stan. Sa Hjuzovim telom na podu (ali još uvek u jednom komadu), Damer je ponovo pokušao svoj eksperiment “bušenja” lobanje na Sintasomfonu.

Ali iako je ubrizgao hlorovodoničnu kiselinu u Sintasomfonovu glavu, 14-godišnjak je uspeo da pobegne dok je Damer bio van stana. Damer se vratio i zatekao svoju žrtvu omamljenu na ulici, ali u razgovoru sa ženama koje su alarmirale policiju. Iako su se vlasti ubrzo pojavile, Damer je uspeo da ih ubedi da su on i Sintasomfon samo imali ljubavnu svađu – i da je Sintasomfon imao 19 godina. Iako je dečak imao rupu u glavi, policija i komšije su poveravali u priču i pustili Damera da ga odvede nazad u stan gde je zatim ponovo pokušao svoj eksperiment bušenja, koji je ubio mladića.

U julu 1991. Džefri Damer je iskasapio trojicu muškaraca – i pokušao da ubije četvrtog. U periodu od dve nedelje ubio je 23-godišnjeg Džeremaju Vajnbergera, 24-godišnjeg Olivera Lejsija i 25-godišnjeg Džozefa Brejdhofta.

Hapšenje i smrt

Ali 22. jula 1991, samo nekoliko dana nakon ubistva Bradehofta, Džefriju Dameru je sreća konačno ponestala. Nakon što je namamio 32-godišnjeg Trejsija Edvardsa u svoj stan ponudivši mu da mu plati golišave fotografije, položio je glavu na Edvardsove grudi, osluškivao otkucaje njegovog srca i, sa nožem pritisnutim na nameravanu žrtvu, obavestio Edvardsa da namerava da mu pojede srce. Međutim, Edvards ga je udario pesnicom u lice i uspeo da pobegne. Zaustavio je policijski auto i doveo policajce u Damerov stan.

Tamo je policija pronašla više nego dovoljno dokaza da vidi da je Edvards daleko od jedine žrtve Džefrija Damera. Medicinski islednik je kasnije primetio da Damerov dom sadrži toliko delova tela da je: “To je više ličilo na demontažu nečijeg muzeja nego na stvarno mesto zločina.”

Nakon detaljne pretrage, Biro za krivične istrage policije Milvokija otkrio je ukupno četiri odsečene glave u Damerovoj kuhinji. I ne samo ovo, ukupno sedam lobanja, neke ofarbane, a neke izbeljene, pronađeno je u njegovoj spavaćoj sobi iu ormaru. Istražitelji su takođe otkrili sakupljene kapi krvi na poslužavniku na dnu Damerovog frižidera, plus dva ljudska srca i deo mišića ruku, svaki umotan u plastične kese na policama. U Damerovom zamrzivaču, istražitelji su otkrili ceo torzo, plus kesu sa ljudskim organima i mesom zalepljenom za led na dnu.

Tokom ispitivanja, Damer je spremno priznao da je učestvovao u nekrofiliji sa nekoliko tela svojih žrtava, uključujući vršenje seksualnih radnji sa njihovim iznutricama dok je komadao njihova tela u svojoj kadi. Ljubav prema očuvanju mrtvih životinja pretvorila ga je u čudovište koje je počelo da ubija, seksualno zlostavlja i čuva delove tela svojih brojnih žrtava.

Mnoga od Džefrijevih kasnijih ubistava uključivala su kanibalizam, nekrofiliju i trajno očuvanje delova tela, obično celog ili dela skeleta. Iako mu je dijagnostikovan granični poremećaj ličnosti, psihotični poremećaj i šizotipna ličnost, tokom suđenja je utvrđeno da je pravno zdrav.

Džefri je osuđen za petnaest od šesnaest ubistava koje je počinio u Viskonsinu i 1992. godine osuđen je na petnaest rokova doživotnog zatvora. Kasnije mu je kazna produžena na šesnaestu kaznu doživotnog zatvora za dodatno ubistvo počinjeno u Ohaju 1978. godine. 28. novembra 1994. Kristofer Skarver, zatvorenik u popravnom zavodu Kolumbija u Portidžu, Viskonsin, je na smrt pretukao Damera.

Bonus video:

(Espreso/Mondo)