KOMPANIJE U PAKLU ENERGETSKE KRIZE: Evropska je spremna na sve kako bi izbavila preduzeća iz problema

Nemačka je nacionalizovala uvoznika gasa Uniper (UN01.DE) u sredu, a Britanija je ograničila veleprodajne cene električne energije i gasa za preduzeća, pošto je Evropa trošila gotovinu da bi ove zime upalila svetla i grejalice usred eskalacije rata u Ukrajini.

Cena gasa

Ruski predsednik Vladimir Putin je u sredu dodao da su cene energije povećane, što je povećalo cene nafte i gasa najavljujući delimičnu vojnu mobilizaciju.

Evropske vlade su već izdvojile skoro 500 milijardi evra (496 milijardi dolara) u protekloj godini kako bi zaštitile građane i kompanije od rastućih cena gasa i struje, pokazalo je istraživanje koje je objavio istraživački centar Bruegel.

Ruski rezovi u isporuci gasa Evropi u znak odmazde za zapadne sankcije Moskvi zbog njene invazije na Ukrajinu doveli su komunalne kompanije izložene visokom spot cenama, jer je borba za alternativno snabdevanje pomogla da se povećaju računi potrošača.

Uniper je bio među najvećim korporativnim žrtvama, pri čemu je Nemačka izdvojila još 8 milijardi evra za poslednji korak u svom spasavanju, dok je Britanija rekla da će njen novi plan koštati „desetine milijardi funti“. Među velikim potrošačima, Francuska će izdvojiti 9,7 milijardi evra da preuzme potpunu kontrolu nad komunalnim EDF-om.

„Uskočili smo da zaustavimo kolaps preduzeća, zaštitimo radna mesta i ograničimo inflaciju“, rekao je britanski ministar finansija Kvasi Kvarteng, dok je drugi član kabineta rekao da će konačni trošak njene energetske podrške zavisiti od toga koliko su cene porasle.

Više od 20 britanskih dobavljača električne energije propalo je, a mnogi su se raspali jer ih je vladina gornja granica sprečila da prenesu naglo rastuće cene.

Evropske cene gasa u sredu su dostigle čak 212 evra po megavat-satu (MVh), ispod ovogodišnjeg maksimuma od oko 343 evra, ali više od 200 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Cene nafte porasle su za skoro 3 odsto.

Povećani rizici

„Delimična mobilizacija je definitivno bikovski faktor jer povećava rizik od produženog rata u Ukrajini“, rekao je Viktor Katona, vodeći analitičar u Kpleru.

Puna nacionalizacija Unipera usledila je nakon injekcije gotovine od više milijardi evra koja se pokazala neadekvatnom.

„Ovo očigledno nije održivo iz perspektive javnih finansija“, rekla je viša koleginica iz Brigela Simon Taljapijetra o ukupnom zakonu o energetskoj krizi u Evropi.

„Vlade sa više fiskalnog prostora neizbežno će bolje upravljati energetskom krizom tako što će nadmašiti svoje susede za ograničene energetske resurse tokom zimskih meseci.

"Učiniti sve moguće"

Nemački ministar ekonomije Robert Habek, najavljujući potez Unipera i druge korake koji će pomoći Nemačkoj da izbegne racionalizaciju energije ove zime, rekao je: „Država će... učiniti sve što je moguće da kompanije uvek budu stabilne na tržištu.

Nacionalizacija daje nemačkoj vladi kontrolu nad nekom imovinom u Rusiji, rekao je portparol vlade, dodajući da ona ispituje šta da radi sa njom.

Nemačka se više od mnogih drugih u Evropi oslanjala na ruski gas, koji se uglavnom snabdevao gasovodom Severni tok 1. Rusija je zaustavila protok gasovoda, okrivljujući sankcije Zapada za ometanje operacija. Evropski političari to nazivaju izgovorom i kažu da Moskva koristi energiju kao oružje.

Nemačka vlada je već stavila Gasprom Germaniju, jedinicu Gazproma koji kontroliše Kremlj, i podružnicu ruske naftne kompanije Rosnjeft (ROSN.MM) pod starateljstvo – što je de facto nacionalizacija. Uz pomoć Unipera, račun iznosi oko 40 milijardi evra.

Izvršni direktor Fortuma Markus Rauram rekao je da je prodaja udela kompanije u Uniperu bolan, ali neophodan korak, dodajući da je kompanija koja je u većinskom vlasništvu finske države izgubila oko 6 milijardi evra na ulaganju u Uniper.

Ruski tokovi gasa u Evropu preko Ukrajine bili su u sredu stabilni, dok su tokovi gasa na istok preko gasovoda Jamal-Evropa do Poljske iz Nemačke zaustavljeni.

U Sjedinjenim Državama, demokratski i republikanski senatori u utorak su predložili da administracija predsednika Džoa Bajdena iskoristi sekundarne sankcije međunarodnim bankama kako bi ojačala planove za ograničavanje cena ruske nafte od strane zemalja G7.

Moskva je rekla da će prekinuti sve tokove nafte i gasa ka Zapadu ako se takva granica primeni.

Taj potez američkih zakonodavaca usledio je nekoliko sati pre nego što je Putin naredio prvu mobilizaciju Rusije od Drugog svetskog rata, upozoravajući Zapad da će Moskva odgovoriti svojim ogromnim arsenalom ako nastavi sa, kako je on nazvao, „nuklearnom ucenom“.

Nekoliko zemalja je zabranilo uvoz ruske sirove nafte i goriva, ali Moskva je uspela da zadrži svoje prihode kroz povećanu prodaju sirove nafte u Aziju.

(Espreso / Blic)