DA LI RECESIJA PRETI I AMERICI? Amerikanci u OČAJU masovno RADE OVO!

Visoka inflacija, najveća stopa od 80-ih godina - mnogima je pokvarila raspoloženje. Neki Amerikanci voze manje kako bi uštedeli gorivo, odriču se skupih organskih proizvoda i traže sniženja kako bi uštedeli koji dolar, piše BBC.

Ima još loših vesti. Nekoć živahno tržište nekretnina počelo je usporavati, zbog čega je kapital investiran u nekretnine manje siguran. S&P 500 takođe je pretrpeo udarac. Ovaj indeks pao je 19 odsto u godinu dana, nestaju bilioni dolara bogatstva i odjednom se preznojavaju svi, od mladih ulagača do onih koji će uskoro postati penzioneri.

Ali ovo bi moglo biti samo recesijsko raspoloženje, budući da službeno vladino telo zaduženo za proglašavanje recesije ćuti o tom pitanju.

Što je uopšte recesija?

U rastućoj ekonomiji, građani neke zemlje u proseku postaju malo bogatiji kako se povećava vrednost roba i usluga - bruto domaći proizvod (BDP) koje proizvode. Ali ponekad ta vrednost padne, a recesija se obično definira kao kada se to dogodi dva tromesečna razdoblja - ili kvartala - zaredom.

Obično je to znak da privreda loše stoji i može značiti da će, kratkoročno, preduzeća deliti više otkaza.

Je li Amerika u recesiji?

Američki BDP pao je dva uzastopna tromesečja - 1,6 odsto tokom prvog kvartala 2022. godine i 0,6% sledećeg kvartala. U većini zemalja to je recesija. Samo ne u SAD-u.

Službeni poziv da se proglasi recesija uputio je Business Cycle Dating Committee - malo poznata skupina od osam ekonomista koje je odabrao National Bureau of Economic Research, neprofitna organizacija. Dosad je odbor odbijao koristiti reč na R.

Kako više kamatne stope utiču

Kako bi snizila cene, američka centralna banka - Federalne rezerve SAD-a - podiže kamatne stope. Ideja je da će ljudi zbog skupljeg posuđivanja novca trošiti manje, a štedeti više.

Ovo smanjenje potražnje potrošača sniziće cene dobara i usluga koje su skočile u nebo - ali potrebno je neko vreme. Iako su cene goriva nedavno pale, cena hrane i stanarina nastavila je rasti, stavljajući američku centralnu banku u nezgodnu poziciju.

Očekivalo se se da će Federalne rezerve povećati svoju ključnu kratkoročnu kamatnu stopu za tri četvrtine postotnog boda po treći put zaredom, u nadi da će to ubrzati pad cena. To su i učinili. Tako veliko povećanje podiglo bi referentnu stopu - koja utiče na mnoge potrošačke i poslovne kredite - na raspon od 3% do 3,25%, najvišem nivou u 14 godina.

Opasnost je da bi, ako Federalne rezerve odu predaleko, to moglo ugušiti ekonomski rast i uzrokovati nagli porast nezaposlenosti - rizik koji potiče trenutačne strahove od recesije, prenosi Indeks.

Dugotrajno i ružno?

Bila recesija ili ne, pitanje je što je sledeće? Neki pad vide kao neizbežan.

"Nikad se nije dogodilo da imamo inflaciju iznad 4 odsto i nezaposlenost ispod 4%, a da u sledeće dvije godine nemamo recesiju", rekao je nedavno bivši američki ministar financija Larry Summers.

(Espreso)