POBEGLA JE SA OŽENJENIM ČOVEKOM, A NJEN IZUM JE ODVEO U SMRT! Životna priča moćnice ledi krv u žilama!

Marija Sklodovska, poznatija kao Marija Kiri, kao 24-godišnjakinja napustila je rodnu Poljsku i upisala se na Sorbonu. Od oko 1.825 studenata Fakulteta za prirodne nauke samo 32 su bile žene. Godine 1897. posvećuje se proučavanju radioaktivnosti. Njen život protkan je neverovatnim iskustvima i iskušenjima i zasigurno je sebi obezbedila večno mesto u istoriji čovečanstva.

Marie Salomea Skłodovska rođena 4. jul 1934 bila je poljski i naturalizovani francuska fizičarka i hemičarka koja je vodila pionirska istraživanja radioaktivnosti. Bila je prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu, prva osoba i jedina žena koja je dva puta dobila Nobelovu nagradu i jedina osoba koja je dobila Nobelovu nagradu u dve naučne oblasti. Njen suprug, Pjer Kiri, bio je ko-dobitnik njene prve Nobelove nagrade, što ih je učinilo prvim bračnim parom koji je osvojio Nobelovu nagradu i pokrenuo porodično nasleđe Kiri od pet Nobelovih nagrada. Bila je, 1906. godine, prva žena koja je postala profesor na Univerzitetu u Parizu.

Rođena je u Varšavi, u tadašnjoj Kraljevini Poljskoj, u sastavu Ruskog carstva. Studirala je na Varšavskom tajnom letećem univerzitetu i započela praktičnu naučnu obuku u Varšavi. Godine 1891, sa 24 godine, pratila je svoju stariju sestru Bronislavu da studira u Parizu, gde je stekla više diplome i vodila svoj kasniji naučni rad. Godine 1895. udala se za francuskog fizičara Pjera Kirija i podelila je Nobelovu nagradu za fiziku 1903. sa njim i fizičarem Henrijem Bekerelom za njihov pionirski rad na razvoju teorije „radioaktivnosti“ – termin koji je ona skovala. 1906. Pjer Kiri je poginuo u uličnoj nesreći u Parizu. Mari je 1911. godine dobila Nobelovu nagradu za hemiju za otkriće elemenata polonijuma i radijuma, koristeći tehnike koje je izmislila za izolovanje radioaktivnih izotopa.

Pod njenim rukovodstvom, sprovedene su prve studije u svetu o lečenju neoplazmi upotrebom radioaktivnih izotopa. Godine 1920. osnovala je Institut Kiri u Parizu, a 1932. Institut Kiri u Varšavi; oba ostaju glavni centri medicinskih istraživanja. Tokom Prvog svetskog rata razvila je mobilne radiografske jedinice za pružanje rendgenskih usluga poljskim bolnicama.

Dok francuska državljanka, Marie Skłodovska Curie, koja je koristila oba prezimena, nikada nije izgubila osećaj za poljski identitet. Svoje ćerke je učila poljskom jeziku i vodila ih u posete Poljskoj. Ona je prvi hemijski element koji je otkrila nazvala polonijum po svojoj rodnoj zemlji.

Marie Curie je umrla 1934. godine, u dobi od 66 godina, u sanatorijumu Sancellemoz u Pasiju (Haute-Savoie), Francuska, od aplastične anemije usled izlaganja zračenju tokom svojih naučnih istraživanja i tokom svog radiološkog rada u poljskim bolnicama tokom Svetskog Prvi rat. Pored svojih Nobelovih nagrada, dobila je i brojne druge počasti i priznanja; 1995. postala je prva žena koja je za svoje zasluge sahranjena u pariskom Panteonu, a Poljska je 2011. proglasila Godinom Marije Kiri tokom Međunarodne godine hemije. Tema je brojnih biografskih dela, gde je poznata i kao Madame Curie.

(Espreso)