ZBOG 1 STVARI KOJU JE URADILA SA SAMO 3 GODINE SE ZNALO DA ĆE BITI NA TRONU! Ovo je sve što niste znali o Elizabeti

Britanska kraljica Elizabeta Druga, koja je juče preminula, bila je na tronu od svoje 25. godine, a velika većina Britanaca nikada u životu nije poznavala drugog vladara. Pored toga, bila je jedna od najprepoznatljivijih ljudi na svetu.

Najduže vladajuća vladarka u istoriji, kraljica koja je na tronu toliko dugo da se niko i ne seća drugog monarha, a premijerka poslednjih 30 godina rođena tokom njene vladavine rođena je kao devojčica za koju niko nije očekivao da će postati kraljica, a najmanje da će obeležiti jednu epohu, prenosi Net.Hr.

Decembar 1936. je zato predstavljao dramatičnu prekretnicu za Veliku Britaniju i njenu porodicu kada je njen ujak David, kralj Edvard VIII, zapanjio svet i svoju porodicu odrekavši se prestola da bi se oženio Volis Simpson, razvedenom američkom ljubavnicom. Tako je desetogodišnja Elizabeta gurnuta u direktnu liniju sukcesije. Njen otac, princ Albert, preuzeo je titulu kralja Džordža VI, a njegova starija ćerka postala je njegov direktni naslednik - prva u nizu nasledstva.

Prvi uzor kraljice Elizabete II za ono što će postati njena sudbina bio je njen voljeni, ali prilično grub, bradati kralj Džordž V (1865-1936). Nazvala ga je "deda Engleska", što je pokazalo koliko je devojčica već shvatila suštinu kraljevskog posla.

Džordž V „nije imao talenat za šarm, nije imao lični magnetizam, nije imao intelektualne sposobnosti“, priznao je njegov zvanični biograf Džon Gor. "Nije bio ni pametan ni briljantan pripovedač." Drugim rečima, stari kralj je bio potpuno isti kao i većina njegovih podanika. Ali imao je snažan instinkt za preživljavanje — kao i za simboliku.

Upravo je Džordž V 1917. godine lukavo promenio nemačko prezime kraljevske porodice Saks-Koburg-Gota. Stoga nije iznenađujuće da je, više od jednog veka kasnije, svet toliko zadivljen veštinama koje je kraljica pokazala tokom svoje jedinstveno duge i uspešne vladavine. Naučila ih je iz prve ruke od osnivača dinastije Vindzor. O vezi svedoči i podatak da je Džordž V, veliki zaljubljenik u more, tvorac čuvenog porodičnog nadimka svoje unuke „Lilibet”. Aprila 1929, na svoj treći rođendan, snimila je naslovnicu časopisa Tajm kao „Princeza Lilibet“. Njen deda je, međutim, voleo da speluje njen nadimak bez upotrebe slova epsilon, o čemu svedoče česta i nežna pominjanja u njegovom pomno vođenom dnevniku - jednom od blaga Kraljevskog arhiva Vindzor. Njen deda je smatrao da je predodređena za presto

Čerčil je video neverovatan karakter u devojčici

Mogućnost da još maloletna Elizabeta nasledi presto pod okriljem svog ujaka Henrika mogla je da se održi u strahovima bolesnog kralja. Ali boraveći u Balmoralu prethodne jeseni, Vinston Čerčil, tadašnji kancelar finansija (kasnije kraljičin prvi premijer) izgleda da je podržao ideju da bi dete moglo da psotane buduća kraljica.

Mlada princeza, pisao je svojoj supruzi Klementini, „ima karakter. Ima auru autoriteta i refleksivnosti koja je zadivljujuća za tako malo dete." Dok je sa dedom, čiji je oporavak dugo trajao, gradila kule od peska, ona je očigledno upijala nešto od njegovog kraljevskog dostojanstva. Pre nego što se završila vladavina Džordža V 1936. godine, izuzetna količina ničim izazvanih javnih poklona poslatih njegovoj unuci - pa čak i zahteva da dete prisustvuje javnim događajima - postala je tolika da je morala da bude organizovana posebna dvorska dama koja bi se bavila mladom Elizabetom. Već kao trogodišnjakinja shvatila je teret krune

U zamku Vindzor kasnih 1920-ih, mladu princezu Elizabetu (rođenu 21. aprila 1926) primetio je kraljevski bibliotekar Oven Morshed dok ju je vozila u kolicima da gleda Smenu straže, kada je komandant slučajno prišao da pozdravi nju uz svečani pozdrav. "Dozvolite nam da se sklonimo, vaše visočanstvo."

Uspravljajući se u kočiji, prema Morshedu, princeza bi sagnula glavu ispod malog šešira, a zatim bi odmahnula rukom da mu da dozvolu. U tom veoma krhkom dobu, jedna sasvim mala devojčica, koja je već razumela težinu nacionalne uloge svog „dede Engleske”, mora da je počela da razvija osećaj za sopstvenu ulogu... Kakav trag to može ostaviti na um trogodišnjeg deteta kada otkrije da mu samo treba odmahnuti rukom i klimati glavom da bi orkestar zasvirao i ceo vod marširao na njenu komandu.

Ubrzo nakon njenog četvrtog rođendana, u leto 1930. godine, voštana figura princeze Elizabete koja jaše ponija prvi put se pojavila u muzeju Madam Tiso. Dve godine kasnije, princeza se pojavila na njufaundlendskoj marki od šest centi - a u blizini Južnog pola, zastava Velike Britanije vijorila se preko 900.000 kvadratnih kilometara "Zemlje princeze Elizabete" na koju polaže Australija. „Svaki put kada izađe da se provoza u parku“, objavio je Belfast Newsletter u leto 1932. godine, ljudi prepoznaju ovu šestogodišnjakinju. „Svi dižu kape i maramice. Za svoj sedmi rođendan u aprilu 1933. godine, princeza je poslala pozivnice za čajanku na sopstvenom memorandumu - plavom papiru za pisanje sa velikim "E" ispisanim na zaglavlju ispod kraljevske krune!

Obrazovanje Strogi kraljevski matrijarh verovao je da princeza Elizabeta treba da čita samo „najbolje vrste knjiga za decu“, često ih sama birajući – smišljajući pritom „korisnu zabavu“ za budućeg monarha, kao što je poseta Londonskom tornju. „Bilo bi nemoguće da neko tako odan monarhiji kao što je kraljica Marija“, prisećala se njena prijateljica, baronica od Erlija, „da izgubi iz vida da u njenoj unuci leži buduća kraljica“.

„Za ime sveta“, grmeo je ded na guvernantu, „naučite Margaret i Lilibet da pišu pristojnim rukopisom — to je sve što tražim od vas! Niko od moje dece nije naučilo da piše kako treba. Svi to rade na potpuno isti način. volim rukopis“. iz kojeg se lik rađa." Podstaknuti spekulacijama i porodičnim izvorima, izveštaji stranih novina su istakli da su šanse mlade princeze da postane "kraljica regent" bile veće od onih osmogodišnje kraljice Viktorije pre jednog veka - ćerke četvrti sin sa dva strica u naslednom redu pre nje . Nije ni čudo što su ova velika očekivanja ostavila traga na oštroumnoj i pronicljivoj Elizabeti. "Ako ikada postanem kraljica", rekla je Krofiju, "narediću da se nedeljom ne jaše. I konji moraju odmarati." Kraljica Marija je osetila opasnost

Primetivši da se njena unuka nestrpljivo vrpolji tokom jednog koncertnog izlaska, kraljica ju je upitala da li bi možda želela da ide kući. "Ma, ne bako", stigao je odgovor, "ne smemo da idemo pre kraja. Pomislite samo na sve one ljude koji će čekati napolju da nas vide" - posle čega je baba odmah naredila dvorskoj dami da uzme dete, izađi na zadnji izlaz i idi taksijem kući.

Kraljica Marija nije želela da njena starija unuka postane zavisna od dodvoravanja. I kraljica i njen suprug bili su svesni koliko su skromnost, poniznost i osećaj dužnosti sastavni delovi cene koju članovi kraljevske porodice moraju da plate za svoju grandioznost u eri demokratije. Dužnost im je bila glavna parola, a tu ključnu lekciju oboje su preneli svojoj unuci – da je ona manje važna od celog sistema. Potrudili su se da Lilibet odrasta kao timski igrač .Na osnovu svih znakova i signala, čini se da je buduća Elizabeta II sa sedam godina već imala realnu predstavu o tome šta je čeka – najmanje tri godine pre abdikacije.

Godine 1933, prema kraljevskoj legendi, Lilibet se poverila svojoj sestri Margaret, rođenoj 1930, „Ja imam tri, a ti četiri.“ Mlada i zbunjena, ali ipak sposobna da broji, Margaret je odgovorila: „Ne, nisam. Ja imam tri, a ti sedam!" Margaret je trebalo neko vreme da shvati da njena starija sestra ne razmišlja o godinama.

Ona je govorila u položaju dve devojke u redu da naslede krunu po dedi - čika David, jedna; tata, dva; i Lilibet, tri. Sedmogodišnjakinja je već bila savršeno svesna onoga što je ostatak sveta tek počeo da vidi.

Nakon abdikacije, kada se podigla za dva mesta i suočila se sa izazovom da postane broj jedan u nizu nasledstva, 10-godišnju princezu je njena baka Lejdi Stratmor opisala kao „nekog ko se žarko moli za svog brata“. Ali nije bilo mlađeg brata da joj pritekne u pomoć. Devojčica vaspitana među svojim konjima i psima sada je morala da se pripremi za izazov da jednog dana postane „baka Engleska“ – baš kao „baka“ Velsa, Severne Irske i Škotske.

Bonus video:

(Espreso/Naj Žena)