DOKTOR SA HARVARDA PAO U KOMU DEVET DANA: Kada se probudio tvrdio je da je video RAJ, ALI TAMO JE BILA ONA

Doktor Iben Aleksander je usvojeno dete neurohirurga, a kada je odrastao, krenuo je očevim stopama. O moždanim aktivnostima je predavao na Harvardu. Sve u šta je verovao jednog dana se srušilo.

Meningitis je oborio Aleksandera, to zloglasno oboljenje koje napada mozak vrlo agresivno. Onda je pao u komu. Sa gledišta medicine, aparati nisu beležili nikakvu aktivnost uma tokom sedam dana koliko je proveo u komi. Njegov mozak je bio mrtav, ipak, telo je nastavilo da živi.

- Prethodno nisam verovao u anđele, za mene su to bile halucinacije koje nastupe usled povreda glave. A onda sam video raj. Bio sam u iskonskom stanju tokom koga sam se osećao kao pod zemljom. Bilo je i strašno i divno i osećao sam se kao da sve to odnekud znam. Zaboravio sam da sam čovek, ali ostala mi je radoznalost. Ko? Šta? Gde? A onda se svetlost spustila u oblacima zlatne i srebrne. Proleteo sam kroz taj procep u ozelenelu dolinu.

Beli oblaci i bogato plavo - crno nebo. Osećaj je bio kao titranje prve ljubavi.

Bilo je drveća, polja, životinja i ljudi. Voda je tekla u rekama. Magla se uzdigla i video sam ribe kako plutaju u njima. Voda je bila nešto posebno, kao najlepša površina na svetu, bliža svom originalnom izvoru.

U raju je sve stvarnije, manje gustine ali jačeg intenziteta. Raj je beskrajno veći i naseljeniji od našeg sveta. Ipak, ništa nije izolovano, sve je jedno.

Horovi anđela su išli nebom. Osećao sam lepet leptirovih krila.

Čuti muziku anđela značilo je biti deo raja. Leteo sam sve do Jezgra, mastiljave crnine u kojoj je bezgranična i bezuslovna ljubav.

Tu sam susreo svemoćno božanstvo koje sam nazvao Om zato što se taj zvuk čuo svuda. Dao mi je prelepe lekcije o lepoti i ljubavi. Imao sam i vodiča. Lepu ženu koja se pojavila sa prvim tragovima moje nove svesti. Imala je plave oči, visoke jagodice i smeđu kosu. Kada me pogledala kao da je ceo život bio vredan njenih očiju. Nije to bila romansa, niti prijateljstvo. Bila je to ljubav potpuno izvan one koju imamo na zemlji. Pokazala mi je da je univerzum bolji nego što sam sanjao. Bio sam deo celine i sve ono o čemu sam strahovao bio je u stvari samo zaborav tog osećanja - piše Aleksander u svojoj knjizi "Mapa raja".

Probudio se iz kome sedam dana kasnije. Morao je da uči ispočetka bukvalno sve, ko je, gde se nalazi. I uprkos svim prognozama je, kako tvrdi, doživeo totalni oporavak. Vratila su se čak i znanja koja je o neurohirurgiji sticao dvadeset godina.

Rajska žena mu se urezala u sećanje. Godinama je pokušavao da kontaktira sa svojom biološkom porodicom. U elektronskom pismu stigla mu je slika sestre Betsi, koja je umrla pre no što ju je upoznao. Ovo je, kako tvrdi, bilo lice žene koju je susreo u raju. Ponovo rođen, od tada živi život na ovoj planeti, skrušen i uveren u ″nešto više″, piše Indipendent.

(Espreso)