DOLAZI NEŠTO GORE OD RECESIJE? Nova crna upozorenja, predviđanja ekonomista UZNEMIRAVAJU

Na poruke upozerenja svetskih ekonomista već smo navikli. Svakog dana čujemo ili vidimo bar neko novo upozorenje. Pored gladi, inflacije i recesija koje su glavna tema, sada su u fokosu i energenti. Jedno od glavnih pitanja ovih dana jeste i to kako preživeti predstojeću zimu. Upozerenjima izgleda nema kraja, bar ne u skorije vreme. Neka od najnovijih su: "Olujni oblaci su na vidiku", "Centralne banke su u klopci", "Dolazi nešto gore od recesije"

Najveća trenuta briga u svetu jesu energenti, a naročito u Evropi. Od početka rata, kao i ekonomske krize, mnogi svetski ekonomisti nas upozoravaju na teška vremena koja su ispred nas, a posebno na tešku zimu.

Jedni od poslednjih oglasili su se izvršni direktor JPMorgan Čejs Džejmi Dajmon, koji je istakao da je najverovatniji scenario koji čeka Ameriku recesija i da kako stvari stoje to neće moći da se izbegne. Tu je i ekonomista Nurijel Rubini poznat po svojim pesimističnim prognozama, ali i u većini slučajeva tačnim. Prema njegovom viđenu trenutno stanje je takvo da svetske ekonomije prolaze koroz radikalnu promenu režima.

Podsetimo, ovu su samo neka od upozorenja, pre ne tako dugo vrema Ursula fon der Lajen, Dejvid Malps, Fatih Birol i mnogi drugi izneli su svoje prognoze, koje nisu bile mnogo pozitivnije, a ni ohrabrujuće.

Džejmi Dajmon

Izvršni direktor kompanije JPMorgan Čejs Džejmi Dajmon procenio je verovatnoću da će SAD krenuti u recesiju, prema izveštaju Yahoo Finance objavljenom pre par nedelja.

Dajmon je, kako se izveštava, rekao u razgovoru sa klijentom u utorak da je ekonomija „snažna“, ali da su „olujni oblaci“ na vidiku, uključujući federalnu monetarnu politiku, rusku invaziju na Ukrajinu i rastuće cene nafte. Kategorizacija je očigledno smanjenje u odnosu na Dimonove prethodne komentare u junu kada je upozorio na „ekonomski uragan“.

„Bilansi potrošača su u dobrom stanju“, rekao je on, prema izveštaju Iahooa. "Preduzeća su podjednako u dobroj formi. Kada predviđate, morate razmišljati drugačije. Loša je greška reći: 'Evo moje prognoze u jednoj tački'."

Rečeno je da je generalni direktor procenio šanse za „meko sletanje” na oko 10 odsto, a verovatnoću za „tvrđe sletanje” ili „blagu recesiju” na 20 do 30 odsto. Takođe je navodno procenio 20 do 30% šanse za „težu recesiju” i 20 do 30% šanse za „nešto gore”, piše Biznis Insajder.

Dajmon je prvobitno koristio metaforu olujnih oblaka da opiše američku ekonomiju još u aprilu, ali su njegovi izgledi postali strašniji u junu.

"Vidite, ja sam optimista, rekao sam da postoje olujni oblaci, oni su veliki olujni oblaci: To je uragan", rekao je on na konferenciji u Bernštajnu 1. juna, dodajući: "Bolje se pripremite. JPMorgan se priprema i bićemo veoma konzervativni sa našim bilansom."

Lideri industrije kao što je Dimon dali su različite ekonomske prognoze tokom proteklih nekoliko meseci, dok se snažno američko tržište rada sukobljava sa dva uzastopna kvartala kontrakcije – ostavljajući mnoge stručnjake zbunjenim oko toga da li se SAD približava recesiji ili su već u recesiji

„Trenutno je malo sunčano“, rekao je Dimon u junu. "Stvari idu dobro. Svi misle da Fed može ovo da podnese. Taj uragan je tamo niz put i dolazi nam. Samo ne znamo da li je manji ili superoluja Sendi ili Endrju ili nešto slično."

Dr. Propast

Globalna ekonomija je na putu stagflacije i centralni bankari bi se mogli uhvatiti u zamku pokušavajući da normalizuju monetarnu politiku, rekao je vrhunski ekonomista Nurijel Rubini, poznat i kao “Doktor propast”, zbog njegovih sumornih ali najčešće ispravnih prognoza.

“Svetska ekonomija prolazi kroz radikalnu promenu režima”, rekao je on u tekstu za Project Syndicate u utorak, proglašavajući kraj Velike moderacije, tokom koje su ekonomije uživale u niskoj inflaciji i visokom rastu.

Pozitivni trendovi su bili standard u proteklih nekoliko decenija, ali se preokreću u ono što Rubini naziva Velikom stagflacijom: doba visoke inflacije, niskog rasta, visokog duga i potencijala za ozbiljne recesije, prenosi Investitor.me.

Globalne ekonomije imaju veće nivoe duga nego ranije, pripremajući teren za, kako je kazao, potencijalni neuspeh centralnih banaka.

“Centralne banke su stoga zaključane u ‘dužničkoj zamci’: svaki pokušaj normalizacije monetarne politike dovešće do porasta tereta servisiranja duga, što će opet dovesti do velikih nesolventnosti, kaskadnih finansijskih kriza i pada u realnoj ekonomiji”, rekao je Rubini.

Za novu ekonomsku eru, njegova poruka za investitore jednako je sumorna:“Tokom Velike stagflacije, obje komponente bilo kojeg tradicionalnog portfelja imovine – dugoročne obveznice i američke i globalne deonice – će pretrpeti težak period, potencijalno dovodeći do ogromnih gubitaka”, rekao je Rubini.

Lajen: Na udaru milioni ljudi

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, upozorila je pre dva meseca da se svet suočava sa ”kombinacijom više kriza” i da milioni ljudi širom sveta neće biti u mogućnosti da priušte osnovne potrebe uključujući i 275 miliona onih koji će biti u riziku od gladi.

”U svetlu pojačane inflacije u kojoj trenutno živimo i ove brojke i rizici mogu izmaći brzo kontroli. Svetska banka je procenila da 10 miliona ljudi gurnuto u ekstremno siromaštvo za svaki procenat poskupaljenja cena hrane. Suočavamo se sa skupom kriza koje će pojačati nestašicu hrane i dužničke križe širom sveta”, poručila je Lajen.

Dejvid Malpas: Moguća i globalna recesija

Pre više od mesec dana šef Svetske banke Dejvid Malpas upozorio je da bi ruska invazija na Ukrajinu mogla da izazove globalnu recesiju, skok cena energenata i osnovnih životnih namirnica.

U obraćanju na jednom poslovnom događaju u SAD koji je organizovala Američka privredna komora, Malpas je rekao da je teško „videti kako da izbegnemo recesiju“, napomenuvši da zabrinutost povećava i usporavanje rasta u Kini zbog niza korona lokdauna.

- Gledajući globalni bruto domaći proizvod... teško je sada videti kako da izbegnemo recesiju. Pomisao o udvostručenju cena energije dovoljna je sama po sebi da izazove recesiju“, rekao je Malpas, ne iznoseći bilo kakvu konkretnu prognozu, prenosi britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC).

Svetska banka je prošlog meseca smanjila svoju prognozu globalnog ekonomskog rasta za ovu godinu za skoro pun procentni poen, na 3,2 posto.

Malpas je takođe primetio da mnoge evropske zemlje još uvek previše zavise od Rusije u pogledu nafte i gasa, čak iako polako napreduju s planovima da smanje svoju zavisnost od ruske energije.

Naveo je da bi potencijalni potezi Rusije da zaustavi isporuke gasa mogli da izazovu „značajno usporavanje“ u regionu i dodao da visoke cene energije već vrše pritisak na nemačku ekonomiju, najveću u Evropi i četvrtu po veličini u svetu.

(Espreso/Blic)