LUKAŠENKO JE JEDINI OSTAO UZ PUTINA: Ali šta ovaj potez govori o njemu, dvostruki aršini?

Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije, 24. avgusta je uputio čestitku Ukrajini za njen 31. Dan nezavisnosti.

Lukašenko je rekao da će Belorusija nastaviti da se zalaže za "očuvanje harmonije" i "razvoj međusobno poštovanih kontakata" i poželeo je Ukrajincima "mirno nebo, toleranciju, hrabrost, snagu i uspeh u obnavljanju pristojnog života".

To je, prema pisanju zapadnih medija, bila bizarna poruka lidera koji je, kako piše Insider, ne samo omogućio ruski napad na Ukrajinu mogućim, već je uradio skoro sve što je mogao da pomogne Rusiji u sukobu.

Pod Lukašenkom, Belorusija je postala najveći saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina na svetskoj sceni i jedini u Evropi.

Ta alijansa i konstantna Lukašenkova podrška Rusiji u sukobu doveli su do zabrinutosti da bi Belorusija i sama mogla da bude uvučena u sukob, ali veza između Belorusije i Rusije je složenija nego što to pokazuje veza između dvojice lidera.

Jačanje veza

Belorusija ima duboke veze sa Rusijom i nije istinski postala nezavisna država sve do raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Čak i nakon nezavisnosti, Belorusija je ostala bliska sa Rusijom, pridruživši se Moskvi u političkim i ekonomski organizacijama kao što su Savezna Država i Evroazijski ekonomski savez. Belorusija se pridružila i Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, koja se bazira na bezbednosno-vojnoj saradnji.

Međutim, Lukašenko, koji je na vlasti otkako u zemlji postoji funkcija predsednika 1994. godine i dugo ima nadimak "poslednji evropski diktator", nije se u potpunosti uskladio sa Rusijom sve do posle beloruskih izbora 2020. godine, na koje se naširoko gledalo kao na lažne.

Posle glasanja, desetine hiljada Belorusija izašlo je na ulice u najvećim protestima u istoriji zemlje. Lukašenko je odgovorio tako što je poslao policiju na ulicu i pohapsio demonstrante.

Najmanje 37.000 ljudi je uhapšeno, 270 nevladinih organizacija bilo je primorano da se zatvore, a 13 medija proglašeno je za ekstremiste, prema izveštaju UN objavljenom u martu.

Obračun sa demonstrantima osudili su zapadni zvaničnici i organizacije i doveo je do uvođenja sankcija, što je dovelo do toga da se Lukašenko okrene Putinu kako bi ostao na vlasti.

Otada su ruski zajmovi omogućili Belorusiji da ostane na površini, a Lukašenko veoma podržava Kremlj. U protekloj godini zvanično je priznao rusku suverenost nad Krimom i poslao trupe da se pridruže ruskom odgovoru na nasilne nemire u Kazahstanu u okviru misije ODKB.

Uloga u Ukrajini

Najveći Lukašenkov doprinos ruskim interesima je podrška novom ratu Rusije u Ukrajini. Beloruska podrška je zapravo omogućila taj rat, piše Insider.

U nedeljama pre početka specijalne operacije u Ukrajini, oko 30.000 ruskih vojnika poslato je u Belorusiju pod izgovorom zajedničnih vojnih vežbi. Te trupe su 24. februara uletele u Ukrajinu i krenule pravo ka Kijevu. Ruski vojnici koji su napadali iz Belorusije takođe su opsedali grad Černigov.

Beloruska teritorija korišćena je za lansiranje ruskih balističkih raketa u Ukrajinu, a ruski bombarderi koristili su bezbednost beloruskog vazdušnog prostora kako bi lansirali rakete dugog dometa na mete u Ukrajini.

Beloruske bolnice u blizini granice primile su ruske vojnike ranjene u Ukrajini, a njene mrtvačnice čuvale su ubijene.

Vojska Belorusije nije bila direktno uvučena u sukob, ali je konstantno prisutna na granici dugoj više od 1.100 kilometara sa Ukrajinom, gde izvodi vojne vežbe pa čak i postavlja drvene lažne tenkove, verovatno da bi se stvorio utisak da bi mogla da pokrene sopstveni napad.

Četiri dana nakon početka ruske operacije, Belorusija je usvojila ustavne reforme koje su ukinule njen neutralni i nenuklearni status na glasanju koje je kritikovano da je namešteno.

Putin je u junu objavio da će Rusija dati Belorusiji balističke rakete Iskander-M, koje imaju sposobnost nošenja konvencionalnih i nuklearnih bojevih glava i da će takođe pomoći Belorusiji da modifikuje svoj avion za nošenje nuklearnog oružja - proces za koji je Lukašenko nedavno rekao da je završen.

- Moramo da budemo spremni na sve, čak i na upotrenu ozbiljnog oružja da bismo odbarnili našu otadžninu od Bresta do Vladivostoka - rekao je Lukašenko na sastanku sa Putinom u junu.

"Prilično klimava kola"

Uprkos konstantnoj retoričkoj podršci, Lukašenkova odluka da se ne uključi direktno u sukob u Ukrajini nije toliko iznenađujuća i verovatno se neće promeniti u budućnosti.

Beloruska vojska je lošijeg kvaliteta od ruske ili ukrajinske, i ta vojska možda uopšte nije voljna da se bori.

Ispitivanja javnog mnjenja sugerišu da se većina beloruskih građan protivi ratu u Ukrajini. Pošto su većina od oko 45.000 vojnika u beloruskoj vojsci regruti, raspoređivanje u Ukrajinu bi moglo da izazove neslaganje ili čak odbijanje. Već postoje izveštaji o nezadovoljstvu i prebegu beloruskih trupa.

- Belorusija nije stigla ni blizu ulaganja u vojnu opremu kao Rusija, nema iskustvo kao što Rusija ima na mestima kao što su Sirija ili Gruzija pre ovoga, a belorusko društvo je više podeljeno, pa je očigledno da tamo ne postoji volja za borbu - rekao je Kris Miler, profesor međunarodne istorije na Tufts Univerzitetu.

Teški gubici u Ukrajini doveli bi do dodatnih problema za Lukašenka, kojem je potrebna vojska da bi održao kontrolu kod kuće i ne može da dozvoli domaću reakciju koju bi slanje trupa u nepopularan rat verovatno proizvelo.

- Kada bi Belorusija imala istu stopu gubitka ka Rusija, Lukašenko ne bi imao podršku beloruskog društva - rekao je Miler.

Beloruski železničari i hakeri već su poremetili beloruske železničke usluge kako bi degradirali ruske linije snabdevanja do Ukrajine. Postoje čak i dobrovoljačke jedinice Belorusa koje se bore uz Ukrajince.

- Postoji Lukašenkov odnos sa Rusijom, a tu je i odnos beloruskog stanovništva prema Rusiji, i oni su drugačiji - dodao je Miler.

Taj prekid može vremenom postati dublji. Pošto ekonomske sankcije nanose štetu ruskoj ekonomiji i rastu troškovi rata, Moskva može ograničiti svoju podršku Lukašenku.

- Problem sa kojim se Lukašenko suočava je to što je privezao konja za prilično klimava kola. Iako Rusija ima ono što joj je potrebno da ga zadrži na vlasti za sada, realnost je da Rusija nema sredstava da finansira Lukašenka ni blizu nivoa koji bi želeo - rekao je Miler.

Time što je Belorusiju učinio ruskim državnim klijentom, Lukašenko je svoju sudbinu praktično povezao sa događajima u Moskvi, gde se Putin suočava sa sopstvenom neizvesnošću.

- Još uvek postoje prilično velika pitanja o tome kako će ruska politika izgledati za nekoliko godina, i stoga postoje prilično velika pitanja o tome kako će beloruska politika izgledati za nekoliko godina - rekao je Miler za Insider.

(Espreso / Telegraf)