VETERINARKA ŽUTOBRADIĆ ZA ESPRESO OTKRILA SVE O SMRTONOSNOM VIRUSU: Masovno UBIJA pse, čuvajte svoje LJUBIMCE!

Prošle sedmice je objavljena vest o neidentifikovanom virusu, sličnom parvovirusu, koji je doveo do smrti pasa u saveznoj državi Mičigen u SAD.

Direktorka za kontrolu životinja okruga Kler Rudi Hiks je objasnila da su prve prijave stigle iz okruga Ortega, a sumnja se da je bolest počela u Luizijani. Osam pasa je uginulo nakon što su se zarazili ovom bolešću u ulici preko puta njene kuće, a svih osam je bilo negativno na parvo.

Ona je upozorila da je virus svuda i da ubija životinje u roku od tri dana od pojave simptoma.

"Ne idemo u parkove i kampove. Ne postoji lek ili vakcina protiv ove bolesti", rekla je Rudi.

Nakon što je vest procurela u žižu javnosti utvrđeno je da je ipak reč o novom soju parvovirusa, kao što se spekulisalo ranije.

Veterinarka Milena Žutobradić je ovom prilikom za Espreso objasnila sve što treba da znamo o parvovirusu i razrešila trenutne nedoumice.

Ono što se moglo primetiti u vestima u proteklih nekoliko dana jeste to da Mičigen potresa jedan ozbiljan virus koji "napada" pse, sa visokim procentom mortaliteta, započela je Milena.

Kako je navela, u početku se mislilo da je u pitanju neki novi, misteriozan virus, koji se odlikuje simptomima nalik na parvovirus ali se mislilo da nije parvovirus jer su testovi koji su rađeni u veterinarskim ambulantama bili negativni.To je dovelo do panike u krugovima ljubitelja životinja jer je nastupila briga da će doći do pandemije nekakve nove virusne bolesti pasa, nastavila je.

Najnovije informacije su dovele do nekog vida olakšanja jer je laboratorijskim testovima dokazano da je ipak u pitanju parvovirus. Iako jako opasan i često letalan virus, posebno mladih pasa, olakšavajuća okolnost je to da vakcina postoji, što ne bi bilo slučaj da je u pitanju neka nova zarazna bolest, objasnila je ona.

Parvovirus je virus koji se razmnožava u ćelijama crevnih resica, međutim kod mladih jedinki se može naći i u ćelijama srčanog mišića. Ovaj virus je veoma otporan u spoljašnjoj sredini i većina dezinficijenasa ga neće uništiti. U spoljašnjoj sredini može opstati jako dugo, te se psi mogu vrlo lako zaraziti i samim kontaktom sa kontaminiranom sredinom. Najčešće oboljevaju štenci, nevakcinisani psi i psi narušenog imunog sistema. Virus se jako brzo širi između jedinki i dovodi do jako ozbiljnih kliničkih simptoma.

Kada su u pitanju simptomi ovog veoma rizičnog virusa, veterinarka Žutobradić je rekla sledeće:

Ono što je najupečatljivije od simptoma je to da je pas vidno letargičan, što se događa usled povećanja telesne temperature, uz to jako upečatljiv i čest simptom je krvava dijareja. Psi često povraćaju i ubrzo dehidriraju ukoliko im se ne pruži hitno adekvatna nega. Prognoza zavisi od toga koliko se brzo odreagovalo-što pas odvede kod veterinara, šanse da preživi su veće. Veterinar će sprovesti simptomatsku terapiju i, iako je ovo virusno oboljenje, najvažniji faktor u borbi protiv ove bolesti su antibiotici, jer je ova infekcija često praćena endotoksičnim šokom, do kog dolazi usled prolaska bakterija u krvotok. Takođe, vaš veterinar će psu dati lekove koji će sprečiti dalje povraćanje i uz to će sprovesti nadoknadu elektrolita. Procenat smrtnosti od ovog virusa je jako veliki, te je bitno uraditi sve da zaštitimo naše pse.

Ipak postoji rešenje za zdravstvenu krizu:

Dobra vest je da prevencija postoji i veoma je efikasna. Psi se vakcinišu petovalentnom vakcinom trokratno, počevši od 6-8.nedelje života, rekla je ona.

Ova vakcina pored parvovirusa, Vašeg psa štiti i od drugih, jako opasnih, zaraznih bolesti. Kako je navela, ljudi uglavnom prave tu grešku i izvedu štene pre primljenih svih vakcina što je najčešći razlog obolenja pasa.

Ono što je važno naglasiti je da se mladi psi ne smeju izvoditi u šetnju dok ne prime sve tri vakcine jer su šanse da se razbole od ove virusne bolesti ogromne dok se ne razvije adekvatan imuni odgovor.

Nakon inicijalne trokratne vakcina čije, svi psi jednom godišnje dobijaju revakcinu.

Važno napomenuti je da parvovirus nije zoonoza, dakle naši ljubimci nam ga ne mogu preneti ali je jako važno da svoje pse zaštitimo od ove opasne i često smrtonosne bolesti odgovornim vlasništvom što znači-poštovanje inicijalne trokratne vakcinacije uz izolaciju psa i kasnije redovno vakcinisanje jednom godišnje protiv zaraznih bolesti, zaključila je Milena Žutobradić.

Nakon svih informacija i saveta koje je podelila naša sagovornica, možemo biti sigurni da znamo kako da reagujemo brzo i adekvatno ukoliko naš ljubimac oboli od zaraznog parvovirusa. Važno je upamtiti da je ključno primetiti prve simptome kako bi se virus što pre i što uspešnije tretirao.

Bonus video:

(Espreso/Ana Klikovac)