EVROPA NE PAMTI OVAKVO STANJE: Da li nam preti strašna suša?

Zajednički istraživački centar Evropske komisije upozorio je da bi suša koja trenutno pogađa Evropu mogla biti najgora u poslednjih 500 godina.

Meteorolozi kažu da Evropi preti najveća suša u poslednjih nekoliko vekova, s obzirom na to da nije bilo značajnih padavina skoro dva meseca širom zapadne, centralne i južne Evrope, a slične temperature najavljene su i za naredni period.

- Nismo u potpunosti analizirali ovogodišnju situaciju jer je još uvek rano. Nije bilo drugih događaja u proteklih 500 godina sličnih suši iz 2018. Ali ova godina je, mislim, još gora - rekao je Andrea Toreti iz Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije.

On je dodao da postoji "veoma visok rizik od suše" koji će se nastaviti u naredna tri meseca, dodajući da bi bez efikasnog ublažavanja intenzitet i učestalost suša "drastično porasli u Evropi, kako na severu tako i na jugu".

Nemački Federalni institut za hidrologiju (BFG) saopštio je da će nivo Rajne, čije se vode koriste za transport tereta, navodnjavanje, industriju, proizvodnju električne energije i piće, nastaviti da opada najmanje do početka sledeće nedelje.

U petak je voda 50 kilometara nizvodno od Majnca, koja meri plovnost, a ne dubinu vode, pala ispod 40 centimetara, a mogao bi da padne za još deset u narednih nekoliko dana, saopštio je BFG.

U Francuskoj je zbog suše bez pitke vode ostalo više od 100 opština, a premijerka je upozorila da se država suočava sa najvećom sušom ikada zabeleženom u zemlji. Takođe, u Holandiji je proglašena službena nestašica vode.

Klimatske promene ove godine su se naročito odrazile u Velikoj Britaniji u kojoj je prema zvaničnim informacijama mesec juli bio najsušniji od 1935. godine.

U Španiji se zbog suše rezervoari vode ispunjeni tek na 40,4 odsto svojih kapaciteta, što je 20 odsto manje od proseka u poslednjih deset godina za ovaj period godine. Zvaničnici su pozvali da se ograniči upotreba vode, posebno u regiji Andaluzije koja je jedan od najvećih proizvođača hrane u Evropi, piše Guardian.

Vlasti u Portugalu su prijavile da je više od 1.000 smrtnih slučajeva u ovoj zemlji povezano sa visokim temperaturama, a zdravstveni institut Karlos III je broj smrtnih slučajeva procenio na 510.

Veliki problem u Evropi ove godine izazvali su i požari. Posebno su opustešena područja jugistočne Francuske i Španije. Zbog požara ove države su u jednom trenutku morale da evakuišu više od 15.000 svojih stanovnika.

U Italiji, tok presušene reke Po, najduže italijanske reke, pao je na jednu desetinu svog uobičajenog protoka, a vodostaji su dva metra ispod normalnog. Bez kontinuiranih padavina u regionu od novembra, proizvodnja kukuruza i pirinča je ozbiljno ugrožena.

U zaštićenim močvarama delte reke, u blizini Venecije, njena visoka temperatura i spor tok smanjili su sadržaj kiseonika u vodi do te mere da je oko 30odsto školjki koje rastu u laguni već ubijeno.

Nizak nivo reka i visoke temperature vode mogu biti fatalne za mnoge vrste. U Bavarskoj je Dunav dostigao temperaturu vode od 25 stepeni Celzijusa prošle nedelje, a mogao bi da dostigne 26,5 stepeni Celzijusa do sredine meseca, što znači da bi njegov sadržaj kiseonika pao, što može da bude fatalno za pastrmku.

(Espreso / Telegraf)