"METLOM SILUJU DRUGE DOK SE ČUVARI SMEJU": Detalji mučenja u RUSKOM ZATVORU od kojih će vam se ZGADITI ŽIVOT

Zatvorska bolnica u Saratovu, na jugozapadu Rusije, privukla je pažnju javnosti prošle godine kada su videosnimci brutalnog zlostavljanja zatvorenika procurili u javnost i kada su o slučaju izvestili međunarodni mediji.

Aleksej Makarov znao je za neslavnu reputaciju koju ima zatvor i pre nego što je tamo prebačen 2018. kao deo šestogodišnje kazne koju izvršava zbog osude za fizički napad. Pričalo se da su se zatvorenici koji su poslani u Saratov, iz drugih zatvora u regionu, žalili da su njihova medicinska stanja lažirana, kako bi ih premestili na lokaciju gde mogu da budu mučeni iza zatvorenih vrata. Naime, u ruskim zatvorskim bolnicama - u kojima vrede pravila karantina - ne postoji apsolutno nikakav spoljni nadzor, prenosi "Jutarnji list".

Ali Makarov se zaista osećao loše - dijagnostifikovana mu je tuberkuloza - i nadao se da će biti pošteđen mučenja. Ali ni on nije izbegao torturu. Kaže da je dvaput silovan tokom svog boravka u Saratovu.

Žrtve i stručnjaci tvrde da zlostavljanje - kojemu su bili podvrgnuti Makarov i drugi - služe najviše zarad ucenjivanja zatvorenika, njihovog zastrašivanja ili iznuđivanja priznanja.

Zatvorenici siluju po naređenju

Curenje snimaka nateralo je rusku vladu da odgovori na skandal oko mučenja u svojim zatvorima. Mučenje je između 2015. i 2019. godine, prema nezavisnom ruskom medijskom projektu Proekt, prijavljeno u čak 90% ruskih regiona. Ali ruske vlasti su delovale izuzetno sporo.

BBC je analizirao hiljade sudskih dokumenata koji datiraju iz tog razdoblja i otkrio da je ukupno 41 pripadnik zatvorske službe osuđen za zlostavljanje zatvorenika. Međutim, gotovo polovina njih dobila je samo uslovnu zatvorsku kaznu. BBC je zato razgovarao s bivšim zatvorenicima, uključujući Makarova, kako bi tačno saznali šta se događalo dok su služili kaznu u ruskim zatvorima.

Makarov je prvi put mučen u februaru 2020. godine. Nakon što je odbio da prizna kako postoji navodna zavera protiv zatvorske uprave, trojica su ga muškaraca, kako kaže, podvrgli kontinuiranom nasilnom seksualnom zlostavljanju.

- Deset minuta su me tukli, kidali mi odeću, a sledeća dva sata silovali su me svaki drugi minut drškama od metle. Kad bih se onesvestio, poprskali bi me hladnom vodom i bacili nazad na sto - priseća se Makarov.

Dva meseca kasnije sve se ponovilo. Bio je prisiljen da plati 50.000 rubalja (870 evra) svojim napadačima, pa tvrde da su ga zatim silovali kako bi ga naterali da ćuti o tome.

Makarov je za BBC rekao da je njegovo mučenje u zatvoru snimljeno video kamerom. Zatvorenici naime znaju da ponižavajući snimci mogu, da se, ako ne udovolje zahtevima, lako podele među zatvorskom populacijom, što bi ih učinilo dodatno ranjivima.

Silovatelji su inače, bili drugi zatvorenici, koji su - siguran je Makarov - postupali po uputstvima šefova zatvora.

Priseća se i kako se tokom seansi mučenja, puštala izrazito glasna muzika da bi se ugušili krici.

Curenje snimaka

Snimci iz Saratova objavljeni su 2021. uz pomoć još jednog bivšeg zatvorenika. Sergej Saveljev uspeo je da prokrijumčari snimke na kojima se jasno vidi ponižavanje i nasilje nad desetinama zatvorenika. I on veruje da je mučenje naredila uprava zatvora.

Saveljev je imao pristup snimcima jer je radio u zatvorskom odeljenju za bezbednost gde nema puno osoblja. Od njega se tražilo da prati i katalogizuje snimke s kamera koje inače nose zatvorski službenici. Ali kada bi se radilo o mučenju zatvorenika u Saratovu, policajci su naterali zatvorenike da obave prljavi posao, otkrio je za BBC. Od zatvorenika su tako tražili da nose kamere na telu kako bi snimili zlostavljanje.

Rečeno mu je da potom spremi snimke nekih od tih napada kako bi ih pokazao odeljenju za bezbednost, a povremeno ih prebaci na disk kako bi mogao da ih pokaže i višem osoblju. Nakon što je otkrio kakve strahote se događaju iza zatvorenih vrata, počeo je da kopira dosjee i skriva ​​ih.

U nekim od video isečaka vide se muškarci - zatvorenici - kako muče druge zatvorenike, koji su opremljeni lisicama i kamerama, dakle opremom kojoj pristup ima jedino osoblje zatvora.

Saveljev kaže da su zatvorenici koji sprovode zlostavljanje u pravilu oni osuđeni za nasilne zločine i stoga služe duge kazne. Kao takvi, zainteresovani su za saradnju sa vlastima kako bi se prema njima bolje postupalo. Takvi zatvorenici, kaže Saveljev, ponekad nose nadimak "pressovschiki", ili u slobodnom prevodu pritiskači.

Aleksej Makarov znao je za neslavnu reputaciju koju ima zatvor i pre nego što je tamo prebačen 2018. kao deo šestogodišnje kazne koju izvršava zbog osude za fizički napad. Pričalo se da su se zatvorenici koji su poslani u Saratov, iz drugih zatvora u regionu, žalili da su njihova medicinska stanja lažirana, kako bi ih premestili na lokaciju gde mogu da budu mučeni iza zatvorenih vrata. Naime, u ruskim zatvorskim bolnicama - u kojima vrede pravila karantina - ne postoji apsolutno nikakav spoljni nadzor, prenosi "Jutarnji list".

Ali Makarov se zaista osećao loše - dijagnostifikovana mu je tuberkuloza - i nadao se da će biti pošteđen mučenja. Ali ni on nije izbegao torturu. Kaže da je dvaput silovan tokom svog boravka u Saratovu.

Žrtve i stručnjaci tvrde da zlostavljanje - kojemu su bili podvrgnuti Makarov i drugi - služe najviše zarad ucenjivanja zatvorenika, njihovog zastrašivanja ili iznuđivanja priznanja.

Zatvorenici siluju po naređenju

Curenje snimaka nateralo je rusku vladu da odgovori na skandal oko mučenja u svojim zatvorima. Mučenje je između 2015. i 2019. godine, prema nezavisnom ruskom medijskom projektu Proekt, prijavljeno u čak 90% ruskih regiona. Ali ruske vlasti su delovale izuzetno sporo.

BBC je analizirao hiljade sudskih dokumenata koji datiraju iz tog razdoblja i otkrio da je ukupno 41 pripadnik zatvorske službe osuđen za zlostavljanje zatvorenika. Međutim, gotovo polovina njih dobila je samo uslovnu zatvorsku kaznu. BBC je zato razgovarao s bivšim zatvorenicima, uključujući Makarova, kako bi tačno saznali šta se događalo dok su služili kaznu u ruskim zatvorima.

Makarov je prvi put mučen u februaru 2020. godine. Nakon što je odbio da prizna kako postoji navodna zavera protiv zatvorske uprave, trojica su ga muškaraca, kako kaže, podvrgli kontinuiranom nasilnom seksualnom zlostavljanju.

- Deset minuta su me tukli, kidali mi odeću, a sledeća dva sata silovali su me svaki drugi minut drškama od metle. Kad bih se onesvestio, poprskali bi me hladnom vodom i bacili nazad na sto - priseća se Makarov.

Dva meseca kasnije sve se ponovilo. Bio je prisiljen da plati 50.000 rubalja (870 evra) svojim napadačima, pa tvrde da su ga zatim silovali kako bi ga naterali da ćuti o tome.

Makarov je za BBC rekao da je njegovo mučenje u zatvoru snimljeno video kamerom. Zatvorenici naime znaju da ponižavajući snimci mogu, da se, ako ne udovolje zahtevima, lako podele među zatvorskom populacijom, što bi ih učinilo dodatno ranjivima.

Silovatelji su inače, bili drugi zatvorenici, koji su - siguran je Makarov - postupali po uputstvima šefova zatvora.

Priseća se i kako se tokom seansi mučenja, puštala izrazito glasna muzika da bi se ugušili krici.

Curenje snimaka

Snimci iz Saratova objavljeni su 2021. uz pomoć još jednog bivšeg zatvorenika. Sergej Saveljev uspeo je da prokrijumčari snimke na kojima se jasno vidi ponižavanje i nasilje nad desetinama zatvorenika. I on veruje da je mučenje naredila uprava zatvora.

Saveljev je imao pristup snimcima jer je radio u zatvorskom odeljenju za bezbednost gde nema puno osoblja. Od njega se tražilo da prati i katalogizuje snimke s kamera koje inače nose zatvorski službenici. Ali kada bi se radilo o mučenju zatvorenika u Saratovu, policajci su naterali zatvorenike da obave prljavi posao, otkrio je za BBC. Od zatvorenika su tako tražili da nose kamere na telu kako bi snimili zlostavljanje.

Rečeno mu je da potom spremi snimke nekih od tih napada kako bi ih pokazao odeljenju za bezbednost, a povremeno ih prebaci na disk kako bi mogao da ih pokaže i višem osoblju. Nakon što je otkrio kakve strahote se događaju iza zatvorenih vrata, počeo je da kopira dosjee i skriva ​​ih.

Sergej Saveljev

U nekim od video isečaka vide se muškarci - zatvorenici - kako muče druge zatvorenike, koji su opremljeni lisicama i kamerama, dakle opremom kojoj pristup ima jedino osoblje zatvora.

Saveljev kaže da su zatvorenici koji sprovode zlostavljanje u pravilu oni osuđeni za nasilne zločine i stoga služe duge kazne. Kao takvi, zainteresovani su za saradnju sa vlastima kako bi se prema njima bolje postupalo. Takvi zatvorenici, kaže Saveljev, ponekad nose nadimak "pressovschiki", ili u slobodnom prevodu pritiskači.

- Žele da budu lojalni upravi, kako bi mogli dobro da jedu, da spavaju i imaju neke privilegije - objašnjava Saveljev.

Postoji protokol

Aktivist Vladimir Osečkin čija je organizacija Gulagu.net objavila video snimke koji su procurili, primećuje kako postoji jezivi protokol koji su mučitelji sledili, što ukazuje na to da su dobro uvežbani.

- Mučitelji jedni drugima daju znakove, razumeju se i bez reči jer slede dobro uhodan sistem. Čovek koji je u kadru daje znakove ostalima kako da zavrnu ili rašire noge žrtvi tako da ga mogu silovati - objasnio je Osečkin.

Nakon što je Saveljev otkrio dokaze, optuženo je šest zatvorenika, koji su negirali da su umešani. Dva meseca kasnije uhapšen je i direktor zatvorske bolnice u Saratovu i njegov zamenik. Obojica su negirala bilo kakvu povezanost sa zlostavljanjem prikazanim na video snimcima.

- Žele da budu lojalni upravi, kako bi mogli dobro da jedu, da spavaju i imaju neke privilegije - objašnjava Saveljev.

Ruski predsednik Vladimir Putin smenio je zatim čelnika nacionalne zatvorske službe i najavio da su potrebne "sistemske mere" za promenu. Državni zakon izmenjen je prošlog meseca kako bi se uvele stroge kazne za korišćenje mučenja kao sredstva zloupotrebe moći ili izvlačenja dokaza. Međutim, aktivisti za ljudska prava naglašavaju da mučenje kao krivično delo još nije kriminalizovano.

Nije to prvi put da predsednik Putin obećava promene. Slično je obećao, nakon prvog šokantnog curenja takvog snimka, 2018. godine, koje je pokazalo kako čuvari masovno premlaćuju zatvorenike u zatvoru u Jaroslavlju, severno od Moskve. Jedanaest zaposlenih zatvora u Jaroslavlju dobilo je 2020. samo minimalne kazne, a njihova su dva šefa oslobođena.

Priznanje pod svaku cenu

Advokatica Julija Čvanova, specijalizovana za zastupanje žrtava mučenja, kaže da je primarna motivacija za organizovano zlostavljanje zatvorenika namera vlasti da zatvorenici priznaju grešku ili zločin, bez obzira na to bili krivi ili ne.

Čvanova trenutno zastupa 22-godišnjeg Antona Romašova, koji je 2017. bio mučen nakon što je odbio da prizna zločine koje nije počinio. Romašov je, naime, bio uhapšen zbog posedovanja marihuane, ali policija je na njega vršila pritisak da prizna dilovanje droge - što je mnogo teže krivično delo. Kad je odbio da prizna, odveden je u istražni zatvor u Vladimiru, u zapadnoj Rusiji.

- Odveli su me u ćeliju broj 26. Tačno sam znao kakva je to ćelija jer sam odande danima slušao vriskove - priseća se.

Tamo su ga čekala dva pritiskivača. Kaže da su mu ruke i noge vezane iza tela, a zatim su ga tukli celi dan. Kad su mu spustili pantalone, rekao je da će potpisati šta god žele. Osuđen je na pet godina zatvora, iako je na sudu rekao da je priznao zbog straha od mučenja.

Istraga o postupcima u pritvornom centru u Vladimiru konačno je sprovedena nakon što je drugi zatvorenik ubio jednog od zatvorenika, koji mu je zapretio mučenjem. Zatvorsko osoblje, zamoljeno za izjave, otkrilo je da je većina njih znala šta se događa u zloglasnoj ćeliji 26. Zatvorski radnik koji je vodio ćeliju za mučenje osuđen je u sudskom procesu na kojem su svedočili Anton i još dvojica zatvorenika.

Najveći skandal u Rusiji

Međutim, najveći skandal s mučenjem u Rusiji dogodio se u sibirskoj regiji Irkutsk. U jeku protesta zatvorenika u proleće 2020. u zatvoru u Angarsku, u blizini grada Irkutska, vlasti su poslale odred za razbijanje nereda. Stotine zatvorenika okupljene su i odvedene u dva pritvorna centra gde su ih čekali zatvorski službenici i pressovschiki.

Jedan od onih koji kaže da je bio mučen u centru, Denis Pokusaev, služio je trogodišnju kaznu zbog prevare, a kaže da je zatvorsko osoblje otvoreno govorilo o tome zašto ga kažnjava.

- Rekli su mi: "misliš li da nas zanima jesi li kriv ili ne? Došao si jer si se bunio - pa ćeš za to i odgovarati" - priseća se.

Čvanova je objasnila je kako funkcioniše taj proces.

- Istražitelji odlučuju koga će ispitati, koje svedoke i koje će istrage sprovesti. Zatim kontaktiraju zatvorsko osoblje s uputstvima koja otprilike glase: "treba nam priznanje određene osobe" - objasnila je.

Pokusaev kaže da je zlostavljanje bilo nemilosrdno.

- Zlostavljanje je trajalo gotovo tri meseca svaki dan, jedini predah imao sam vikendom - kaže.

Kaže i da je osoblje bilo uključeno u sesije mučenja.

- Smejali su se dok su jeli voće... Ljude siluju svim mogućim predmetima, a oni se samo smeju i uživaju - tvrdi Pokusaev.

Aktivisti za ljudska prava procenili su da je najmanje 350 zatvorenika mučeno nakon nereda.

BBC je zatražio od ruske zatvorske službe da komentariše navode o mučenju i silovanjima u zatvorima i pritvornim centrima u zemlji, ali nisu dobili odgovor.

Pokusaev je među tridesetak muškaraca koji su izborili pravo da budu pravno priznati kao žrtve incidenta i jedan je od retkih koji je spreman da svedoči na sudu. Očekuje se da će istraga rezultirati sa nekoliko suđenja. On i nekolicina drugih zatvorenika uskoro će svedočiti protiv dvojice zatvorskih zaposlenika - od kojih niti jedan nije prihvatio optužbe.

Pokusaev kaže da ga još proganja ono što mu se dogodilo.

- Skoro svaki dan dolazim u šumu pokraj naše kuće. Vrištim, psujem i vičem kako bih izbacio sve iz sebe. Trenutno se ljudi u Rusiji boje svega... A tako ništa ne možemo postići - zaključuje Pokusaev.

Bonus video:

(Espreso)