TURCI SU SVE AGRESIVNIJI PREMA GRČKOJ: A cela stvar je APSURDNA - EVO I ZAŠTO!

Turska je zbog rata u Ukrajini postala strateški još važnija nego inače i to sada i koristi. U sporu oko ostrva u Egejskom moru, Turska nastupa sve agresivnije prema Grčkoj.

Cela stvar je zapravo apsurdna, piše "Dojče vele". Turska i Grčka su članice NATO, saveza namenjenog odbrani od zajedničkog neprijatelja, ali su bez obzira na to često na ivici oružanog sukoba. Koliko se Grci osećaju ugroženo, može se videti i po visini njihovih izdataka za odbranu: 3,8 odsto BDP, što je najviše od svih članica NATO.

Problem su suprotstavljeni interesi dveju zemalja oko ostrva u istočnom Sredozemlju, o granici na moru i pravu na eksploataciju nafte ili gasa.

Ankara dovodi u pitanje grčki suverenitet nad čitavim nizom ostrva u istočnom Egejskom moru – poput Rodosa, Lezbosa, Samosa i Kosa – zato što je Grčka, kako tvrde Turci, stacioniranjem vojnih snaga na njima prekršila međunarodne ugovore. Redovnim preletima svojih borbenih aviona iznad grčkih ostrva Turska gotovo svakodnevno demonstrira svoje zahteve.

Ankara se poziva na Ugovor iz Lozane iz 1923. kojim je definisana današnja granica i kojim su Grčkoj, nakon grčko-turskog rata, pripala ostrva Lezbos, Hios, Samos i Ikarija, odnosno na Ugovor iz Pariza iz 1947. kojim se Italija nakon Drugog svetskog rata u korist Grčke odrekla grupe ostrva Dodekanez. Ugovorima je definisano da ta ostrva moraju da budu demilitarizovana.

Atina prisustvo svojih jedinica na ostrvima opravdava osećajem ugroženosti zbog učestalih manevara turskih vojnih brodova na zapadnoj turskoj obali, odnosno pravom svake države na samoodbranu.

Devlet Bahčeli, šef nacionalističke stranke MHP i koalicioni partner predsednika Erdogana i njegove stranke AKP, fotografisao se ispred geografske karte na kojoj se vide sva ostrva u istočnom Egeju, i koja su na toj karti prikazana kao turske teritorije – uključujući i najveće grčko ostrvo Krit.

"Vlažni snovi ekstremista ili zvanična turska politika?", zapitao se grčki premijer Kirijakos Micotakis na "Tviteru" tražeći zvanično objašnjenje Ankare.

Sledeće godine se u Turskoj održavaju predsednički i parlamentarni izbori a Erdogan i AKP strahuju od značajnog gubitka podrške birača, između ostalog i zbog visoke stope inflacije i loše ekonomske situacije. Spoljnopolitičke čarke, kako se smatra, mogle bi da odvrate pažnju od problema kod kuće.

Ali i sa grčke strane se zvecka oružjem, doduše to ne rade članovi vlade. Na TV stanici "Open" je tako penzionisani viceadmiral Janis Egolfopulos ponovo raspredao priče o tome kako bi Turskoj mogla da se očita lekcija.

- Ako oni (Turska) povuku prvi potez, onda će doživeti nešto što još nikada nisu doživeli - rekao je.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je tokom nedavne posete Grčkoj i Turskoj bila jasna po pitanju suvereniteta ostrva.

- Grčka ostrva su grčka teritorija i niko nema pravo to da dovodi u pitanje - rekla je, ali nije odgovorila na pitanje o militarizaciji.

Njen turski kolega Čavušoglu požalio se da Nemačka po tom pitanju više nije neutralna.

-Merkel je to bila. Nemačka je u njeno vreme bila iskreni posrednik. Nemačka politika je bila uravnotežena - rekao je on, dodajući da se u poslednje vreme "ta ravnoteža nažalost izgubila".

Ali, i grčka strana ima osećaj da Nemačka ne tretira uvek Atinu na fer način. Grčki šef diplomatije Nikos Dendijas oštro je kritikovao nemački izvoz oružja i prodaju podmornica Turskoj.

Zahvaljujući tim podmornicama raste opasnost da odnos snaga u Sredozemlju postane neuravnotežen - istakao je.

Nemačka u tom konfliktu ionako igra sporednu ulogu. I Erdogan i Micotakis se pre svega trude da zadobiju naklonost Vašingtona. Činilo se najpre da je Micotakis u boljoj poziciji. Sredinom maja održao je govor pred oba doma Kongresa SAD, govorio je o tome da NATO sebi, nakon Ukrajine, ne sme da dozvoli "dodatni izvor nestabilnosti" na svom jugoistočnom krilu.

Od Vašingtona je zahtevao da ne podrži modernizaciju i proširenje turskog borbenog vazduhoplovstva uz pomoć aviona tipa F-16. Za Erdogana je ta poseta bila bolna, jer je Micotakis uspeo da pridobije SAD da Grčkoj prodaju borbene avione F-35, iste one koje Vašington nije hteo da proda Turcima.

Ali samo nekoliko nedelja kasnije, američki predsednik Džozef Bajden je na marginama samita NATO u Madridu obećao da će "potpuno" da podrži modernizaciju turske flote uz pomoć F-16. Tako je, kako se pretpostavljalo, Bajden hteo da ponudi Erdoganu nešto konkretno za podršku Turske ulasku Švedske i Finske u NATO.

Iako konačna odluka o isporuci aviona F-16 još uvek nije pala, ovo jasno pokazuje koliko Turska strateški profitira od rata u Ukrajini – zato što je pozicija Ankare sada još važnija nego ranije.

Turska je pre rata u Ukrajini kupila ruski raketni PVO-sistem i tako razbesnela Amerikance. Taj posao je realizovan zato što NATO sebi tada nije smeo da dozvoli raskol sa Turskom, a to tek ne može sada, u jeku ruskog rata u Ukrajini.

Krajem jula Erdogan je pozvao NATO partnere na vojnu vežbu u Izmiru na obali Egejskog mora, praktično u vidokrugu grčkih ostrva. Radilo se o vežbanju mornaričke invazije sa ciljem osvajanja fiktivnog ostrva. Na vežbi su učestvovale američke, francuske i italijanske trupe, ali ne i grčke. Atina je žestoko protestovala, ali taj protest se izgubio negde u hodnicima centrale NATO u Briselu, piše "Dojče vele".

(Espreso/Blic)