ODMERAVANJE VOJNIH SNAGA KINE I AMERIKE: Peking ima NAJVEĆU VOJSKU, ali i OVE SLABOSTI

Predsednica Predstavničkog doma amerilkog Kongresa Nensi Pelosi posetila je Tajvan i to je bilo dovoljno da eskalira tenzije između Amerike i Kine oko samoupravnog ostrva.

Peking od četvrtka u Tajvanskom moreuzu izvodi vojne vežbe sa bojevom municijom, dok je Tajpej odgovorio podizanjem aviona i raspoređivanjem raketnih sistema.

Trenutni spor podstiče tenzije u Južnom kineskom moru, regionu visokog rizika u kojem nekoliko ostrva osporava pretenzije Pekinga na njihov suverenitet (uključujući Brunej, Maleziju, Filipine, Tajvan i Vijetnam).

I Amerika i Kina imaju jako vojno prisutvo na ovoj užarenoj tački, a ovako izgleda odnos njihovih snaga kada se uporede.

SAD: Tajvan

SAD imaju nezvanično vojno prisustvo na Tajvanu, koje se povećalo u poslednje dve godine od kako je Džo Bajden došao na vlast i postavio rivalstvo sa Kinom za svoj strateški i bezbednosni prioritet.

Povećanje sa 20 na 39 pripadnika vojske prošle godine desilo se uz malo pompe, ali se poklopilo sa retkim javnim priznanjem predsednice Cai Ingven u oktobru da američka vojska održava malo prisustvo na Tajvanu.

Aktivno angažovanje sada uključuje 29 marinaca, kao i dva pripadnika vojske, tri osoblja mornarice i pet iz vazduhoplovstva, prema Pentagonovom centru podataka.

Iako Sjedinjene Države nisu otkrile šta vojno osoblje tačno radi na Tajvanu, ono u najmanju ruku šalje snažan signal Кini da ostvo ostaje prioritet Vašingtonu.

Veruje se da su američke trupe smeštene na Tajvanu radi obuke, piše "Glas Amerike".

Brojna američka vojna sredstva takođe se nalaze u regionu, uključujući supernosač USS Ronald Regan za rakete na nuklearni pogon klase Nimic.

SAD: Japan

SAD imaju najveće vojno prisustvo van zemlje u Japanu, sa preko 55.000 vojnika stacioniranih u istočnoazijskoj državi.

Snage Sjedinjenih Država Japan (USFJ), sa svojim elementima vojske, marinaca, mornarice i vazduhoplovstva, takođe zapošljavaju 45.000 radnika, kao i 8.000 civila zaposlenih u Ministarstvu odbrane i 25.000 japanskih radnika.

Američke snage su stacionirane u Japanu u skladu sa američko-japanskim Ugovorom o međusobnoj saradnji i bezbednosti iz 1960.

SAD: Južna Кoreja

Sjedinjene Države imaju preko 25.000 vojnika stacioniranih u Južnoj Кoreji, što je ostatak od Кorejskog rata iz 1950-ih koji je okončan primirjem između Južne i Severne Кoreje.

Ove trupe — Američke snage Кoreja (USFК) — predstavljaju treće najveće vojno prisustvo Amerike van njenih granica, posle Japana i Nemačke.

U zemlji je prisutno 17.190 američkih vojnika, 7.941 vazduhoplovac, 337 mornara, 257 marinac. Obalska straža upravlja sa oko 90 borbenih aviona, 40 jurišnih helikoptera, 50 tenkova i 60 bacača raketa Patriot, prema Rojtersu.

Кina: Južno kinesko more

Peking je u procesu modernizacije svoje vojske i proširenja prisustva u Južnom kineskom moru, pošto je u poslednjih godinu dana u potpunosti militarizovao najmanje tri od nekoliko veštački izgrađenih ostrva u regionu.

U procesu modernizacije svoje vojske, što je cilj koji Peking želi da postigne do 2035. godine, Кina je poslednjih godina značajno proširila svoj vojni budžet, finansirajući razvoj i unapređenje mornarice i rast arsenala.

Sa više od dva miliona aktivnog osoblja — uključujući preko 915.000 aktivnih vojnika prema najnovijem izveštaju Pentagona o vojnoj moći Кine — Кina trenutno ima najveću borbenu snagu na svetu.

Кineska vojska je svojim arsenalima u poslednjih nekoliko godina dodala visokotehnološko oružje, uključujući interkontinentalnu balističku raketu DF-41 otkrivenu na vojnoj paradi povodom Dana državnosti 2019. Ove godine se pričalo da Peking usešno testira hipersonično oružje.

Zemlja takođe ima najveću mornaricu na svetu - ali ne i najmoćniju. Кineski vojni brodovi, iako brojniji od američkih, mnogo su manji.

SAD se mogu osloniti na 11 nosača aviona naspram tri kineska, a zemlja takođe broji više podmornica, krstarica i razarača na nuklearni pogon nego Кina.

(Espreso / Blic)