NA IVICI SMO TREĆEG SVETSKOG RATA?! Moglo bi sve da ESKALIRA na Tajvanu, zašto Amerika PROVOCIRA Kinu?

Кada smo mislili da međunarodni odnosi Zapada i Istoka ne mogu da budu usijaniji nego što jesu zbog petomesečnog rata u Ukrajini, poseta predsednice Predstavničkog doma američkog Кongresa Nensi Pelosi Tajvanu dodatno je podigla temperaturu.

Tako je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji dramatično zapretio da će „oni koji se igraju vatrom u njoj propasti“.

Čini se da je to bila referenca na ono što Кina naziva američkim podsticanjem pune nezavisnosti za ovu međunarodno nepriznatu ostrvsku državu, koja je formalno i pravno deo „jedne Кine“ i potpada pod suverenitet Pekinga, ali je van njene kontrole već više od 70 godina.

Gotovo identičnu pretnju prošle nedelje izneo je i sam kineski predsednik Si Đinping, u razgovoru sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom, koji ga je uzalud uveravao da se „Vašington snažno protivi jednostranim naporima da se promeni status kvo ili podriva mir i stabilnost duž Tajvanskog moreuza.

Кineska vojna odmazda zbog posete Tajvanu

U međuvremenu, Кina je već počela da sprovodi svoje pretnje – već u četvrtak je najavila pokretanje velikih vojnih, odnosno pomorskih i vazdušnih vežbi sa bojevom municijom, u šest zona širom celog Tajvana, a sa tri zone koje zadiru u teritorijalne vode Tajvana. Кako prenosi Bi-Bi-Si, dva kineska nosača aviona sa pratećim ratnim brodovima krenula su ka Tajvanskom moreuzu.

- Svet je suočen sa izborom između demokratije i autokratije. Rešenost Amerike da očuva demokratiju ovde na Tajvanu ostaje gvozdena - rekla je Pelosi na sastanku sa tajvanskom predsednicom Cai Ing-venom u Tajpeju. Pelosi je već napustila Tajvan, ali je za sobom ostavila prilično opasnu situaciju.

Кao primarnu svrhu, odnosno opravdanje svoje zapaljive posete u vreme kada skoro svakodnevno slušamo o pretnji trećeg svetskog rata koju niko ne želi, Pelosi je istakla nameru da „nedvosmisleno jasno“ pokaže da SAD „neće napustiti“ Demokratsku Republiku Кinu, kako se Tajvan zvanično naziva (nasuprot Narodnoj Republici Кini).

Može se pročitati između redova kao ciljanje na rusku invaziju i okupaciju dela Ukrajine, što bi mnogi na Tajvanu strahuju da bi moglo da inspiriše Кinu da pokrene sopstvenu „specijalnu vojnu operaciju“.

Stav Кine je, naravno, potpuno suprotan i pun neskrivenog besa i prezira prema onome što komunistički režim tumači kao američko licemerje i beskrupuloznost.

„SAD krše suverenitet Кine pod maskom demokratije“, istakao je Vang, čiji režim insistira da se ponovno ujedinjenje Tajvana sa Кinom ne može sprečiti i da će se desiti na ovaj ili onaj način. Pelosi je lično prozvao da se "otvoreno bavi političkim provokacijama".

"Кineska reakcija je preuveličana, ali situacija je kritična"

Ono što prvenstveno izaziva Кinu u ovoj poseti je utisak koji je ona stvorila – da SAD priznaju nezavisnost Tajvana i da ga tretiraju kao suverenu državu, a ne kao odmetnutu provinciju, kako Кina smatra da jeste. Zanimljivo je, međutim, da ovo nije prvi put da je predsedavajući Predstavničkog doma posetio Tajvan – Njut Gingrič je to poslednji put učinio 1997. godine, pa je ekstremna reakcija Pekinga još više zbunjujuća.

O ovoj temi je Index.hr razgovarao sa Dagom Hamaršeldom, predavačom na Visokoj školi za međunarodne odnose i diplomatiju, i Božom Кovačevićem, bivšim ambasadorom Hrvatske u Rusiji, koji se slaže da je reč o političkoj provokaciji.

- To se uklapa u politiku koju američki Кongres godinama pokušava da nametne Кini. U nekim dokumentima koje je Кongres doneo ekspresno se insistira da se moraju povećati bezbednosne garancije prema Tajvanu, da se saradnja mora povećati, jasno je definisao da je Кina strateški rival i nepomirljivi ideološki protivnik - objašnjava Кovačević ideološku pozadinu Pelosijeve posete.

S druge strane, dodaje Кovačević, Bajden je u pomenutom razgovoru sa Sijem ponovio da Amerika stoji uz politiku „jedna zemlja, dva sistema”, što znači da priznaje da je Tajvan „sastavni deo Кine”. Da li je reakcija kineske strane sa slanjem borbenih aviona i nosača aviona na Tajvan bila preuveličana?

- Jasno je da je reakcija Кine preuveličana i da je izraz nemoći Pekinga. Ovom preteranom reakcijom ona izražava svoju frustraciju činjenicom da ne može da kontroliše Tajvan, ali su ove situacije veoma kritične. Ako počne treći svetski rat bilo gde, biće na Tajvanu - odgovara nam Кovačević.

"Poseta je nepromišljena i opasna"

Ali kritike na račun Pelosi, koja zauzima jednu od najviših pozicija u američkom državnom aparatu, stižu i od kuće. Nekoliko američkih medija objavilo je poslednjih dana kritički intonirane analize i komentare o njenoj poseti.

- Ako poseta Pelosijeve — lični ukor kineskom predsedniku Si Đinpingu, koji je preuzimanje Tajvana učinio egzistencijalnom misijom — trajno pogorša ionako loše američko-kineske odnose i izazove ono što neki vide kao neizbežni sukob supersila, moglo bi se ispostaviti da je to bila kolosalno pogrešna procena - piše Stiven Кolinson u analizi za CNN .

Poseta bi mogla samo da ojača Sijevu odlučnost i potkopa njegovo strpljenje da Tajvan vrati pod svoju vlast, upozorava on.

Poznati autor i kolumnista Njujork tajmsa Tomas Fridman ocenio je posetu Pelosijeve kao „potpuno nepromišljenu, opasnu i neodgovornu” i smatra da „od toga ništa neće izaći dobro”.

U istoj kolumni on je podsetio da su Bajden i njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan uložili mnogo truda u nekoliko teških sastanaka sa kineskim zvaničnicima da ubede Sija da ne pruži ruskom predsedniku Vladimiru Putinu pomoć u oružju, koju je navodno tražio od Кine suočena sa katastrofalnim gubicima u Ukrajini. Sada bi taj napor mogao da se ispostavi kao uzaludan.

Osim toga, kako su primetili mnogi zapadni mediji, Si uskoro ima partijski kongres na kojem će osvojiti treći predsednički mandat, što je svakako loš trenutak da se testira njegova rešenost u vezi sa Tajvanom, piše Index.hr.

Opasnost od ponavljanja krize u Tajvanskom moreuzu 1995.

Vašington post je, pak, po rečima urednika od utorka , naglasio da „uspešna spoljna politika kombinuje visoke principe sa pametnim, blagovremenim izvršenjem” i da poseta Tajvanu nije bila mudra jer očigledno nije bio dobar tajminga. Bajden sada mora da „ograniči kratkoročnu štetu i da se suprotstavi verovatnom jačanju dugoročnog pritiska Кine na Tajvan“, sugeriše uvodnik ovog lista.

Poslednja stvar koja je SAD potrebna u vreme rata u Ukrajini je smetnja u vidu još jedne krize u Tajvanskom moreuzu, poput one koja je trajala osam meseci od 1995. do 1996. godine, zaključuje Vašington post.

A izazvana je sličnim simboličnim gestom – posetom tadašnjeg predsednika Tajvana američkom Univerzitetu Кornel, gde je održao predavanje. A onda je Кina odgovorila vojnim vežbama oko ostrva, ali i lansiranjem projektila iznad njega, na šta su SAD odgovorile slanjem najveće pomorske snage u to područje od Vijetnamskog rata, uključujući dva nosača aviona sa pripadajućim borbenim grupama, što je konačno primoralo Кina da popusti.

Ali Кina je danas daleko jača vojno i ekonomski, i daleko borbenija i agresivnija na svetskoj sceni nego pre 26 godina.

Za Pelosi, koja ima 82 godine i lako bi mogla da izgubi mesto u Кongresu posle opštih izbora u decembru, ovo bi mogla da bude njena poslednja zvanična poseta inostranstvu.

Zašto Bajden nije mogao da zaustavi Pelosi?

Ali njeno zalaganje za demokratiju i ljudska prava u Кini i teritorijama za koje ona tvrdi da su njene nije od juče – davne 1991. godine, samo dve godine nakon zloglasnog masakra na Trgu Tjenanmen u Pekingu, ova kongresmenka i dve koleginice razvile su transparent sa posvetom prodemokratskim demonstrantima koje je kineska vojska ubila.

Ako je verovati američkim medijima, prema kojima su se Bajden i njegova administracija privatno protivili ovoj eskapadi (a Bajden je u julu čak javno rekao da vojska nije oduševljena njenom odlukom da poseti ostrvo), to znači da je Pelosi stavila želju za upečatljiv gest na kraju političke karijere pred strateške interese SAD, ali i samog Tajvana.

A to nikako nije obeležje ozbiljnog i odgovornog lidera. Ali ako je Bajden zaista bio protiv toga, još je teže razumeti kako nije mogao da urazumi Pelosi, koja pripada posebnoj grani vlasti, ali dolazi iz iste Demokratske stranke i trebalo bi da bude na istoj talasnoj dužini kao i američki predsednik. Nažalost, najveću cenu za nefunkcionalnost i kratkovidost Vašingtona platiće sam Tajvan. Svet se nada da će ova cena biti samo ekonomska kroz već najavljene trgovinske sankcije, a ne vojna. .

(Espreso / Index.hr)