RUSI NISU ODOLELI, A DA SE NE UMEŠAJU: Varniči na relaciji PEKING - VAŠINGTON, a oni uradili OVO!

Kremlj je danas pružio snažnu podršku Kini povodom tenzija sa Vašingtonom oko Tajvana, upozorivši SAD da ne povlače "bilo kakve provokativne poteze" koji bi mogli da pogoršaju situaciju.

Dan pošto je kineski predsednik Si Đinping u telefonskom razgovoru sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom upozorio da druge zemlje ne treba da se mešaju u odnos Pekinga prema Tajvanu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da Rusija čvrsto podržava suverenitet i teritorijalni integritet Kine.

"Verujemo da nijedna druga zemlja nema pravo da dovodi to u sumnju (suverenitet Kine nad Tajvanom) ili da preduzima bilo kakve provokativne korake", rekao je Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina.

On je upozorio SAD da ne povlače "destruktivne" poteze, navodeći da bi "takvo ponašanje u međunarodnoj areni moglo jedino da pogorša tenzije jer je svet već prepun regionalnih i globalnih problema".

Oštra izjava Peskova odražava bliske veze Moskve i Pekinga, koje su postale još čvršće otkako je Rusija napala Ukrajinu 24. februara. Kina odbija da osudi rusku invaziju na Ukrajinu, tvrdeći da su SAD i NATO provocirali Moskvu, i kritikuje sankcije koje su zapadne zemlje uvele Rusiji.

Kineska vlada nije nagovestila da su Si i Bajden juče razgovarali o mogućoj skoroj poseti predsednice Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi Tajvanu, ali je Si osudio "mešanje spoljnih sila" koje bi mogle da podstaknu to samoupravno ostrvo da učini trajnom svoju višedecenijsku faktičku nezavisnost.

Oštra retorika kineskog predsednika, koji javno uglavnom daje pozitivne komentare, ukazuje da lideri Kine možda veruju da Vašington nije razumeo ozbiljnost prethodnih upozorenja Pekinga u vezi sa Tajvanom.

Narodna Republika Kina i Tajvan, čije je zvanično ime Republika Kina, imaju zasebne vlade od kineskog gradjanskog rata, vodjenog u drugoj polovini 1940-ih. Posle poraza u gradjanskom ratu od komunista, nacionalisti predvodjeni Čang Kaj-Šekom prešli su na Tajvan, ostrvo udaljeno 160 kilometara od kineskog kopna, i na njemu uspostavili vladu 1949. godine.

Tajvan od tada faktički funkcioniše kao nezavisna država, ali se Peking protivi bilo kakvim zvaničnim kontaktima tajvanske vlade sa drugim zemljama jer ostrvo smatra delom svoje teritorije. Kao što Peking smatra to ostrvo delom svoje teritorije, tako i Tajvan nominalno smatra svojom celu teritoriju Narodne Republike Kine.

(Espreso / Beta)