NA DANAŠNJI DAN U SAOBRAĆAJ JE PUŠTEN AUTO-PUT BRATSTVA I JEDINSTVA: Ovako je izgledao davne 1950. godine!

Auto-put Bratstva i jedinstva bio je glavna jugoslovenska putna saobraćajnica koja je povezivala, četiri od šest, republika i jednu pokrajinu bivše Jugoslavije.

Prostirao se od Jesenica preko Ljubljane, Novog Mesta, Zagreba, Slavonskog Broda, Sremske Mitrovice, Beograda, Niša, Skoplja do makedonsko-grčke granice.

Izgradnja je započeta posle Drugog svetskog rata kako bi se Jugoslavija dobro saobraćajno povezala, jer je do tad imala samo lokalne i regionalne puteve slabog kvaliteta. U izgradnji auto-puta su učestvovale omladinske radne brigade, koje su sačinjavali jugoslovenski i inostrani omladinci i pripadnici Jugoslovenske narodne armije.

Skoro 300.000 ljudi je učestvovalo u izgradnji. Prva izgrađena deonica je bila Zagreb-Beograd u dužini od 382 km, otvorena 27. jula 1950. godine.

Tito, partija, omladina, akcija

Krajem četrdesetih, tokom sukoba jugoslovenskih komunista sa Komunističkim informacionim biroom - Kominformom (Informbiro), auto-put je, uz izgradnju Novog Beograda, bio „apsolutni prioritet".

„Partija i država su se maksimalno mobilisale na obezbeđivanju što više omladinaca za rad na njemu", ističe istoričar Selinić.

Kaže da je u obe faze izgradnje Bratstva-jedinstva učestvovalo je više od pola miliona mladih.

„Zajedno sa vojnicima i radnicima je taj broj premašio 600.000", dodaje.

Auto-put Bratstva i jedinstva povezivao je četiri republike unutar socijalističke Jugoslavije - Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju i Severnu Makedoniju, prolazeći kroz njihove glavne gradove.

Crna Gora i Bosna i Hercegovina ostale su van njegovog domašaja.

U proleće 1959. godine započinje izgradnja deonice između Niša i Paraćina. Sledeće, 1960. godine grade se deonice Niš-Grdelica i Udovo-Đevđelija. Put u dužini od 113 km te godine je gradilo 48.557 omladinaca. Deonicu auto-puta Grdelica-Skoplje 1961. godine u ukupnoj dužini od 138 km gradilo je 46.699 omladinaca. Godine 1962. započinju poslednji radovi na auto-putu da bi sledeće 1963. godine mladi završili poslednju deonicu auto-puta između Osipaonice i Beograda. Tako je 251.737 brigadira za šest godina povezalo Ljubljanu s Đevđelijom.

Iako se ovaj put zvao auto-put, imao je samo dve saobraćajne trake (svaka za po jedan smer). Raskrsnice sa lokalnim putevima su uglavnom bile van nivoa, mada je bilo i raskrsnica u nivou i serpentina. Put je bio predviđen za oko 9.000 automobila dnevno, a kasnije i do 40.000 vozila. Veći deo puta je bio izgrađen od betonskih ploča, a negde je bilo asfalta. Godine 1977. auto-put je izgrađen u punom profilu 2 trake + zaustavna u svakom smeru na sekcijama Kranj-Ljubljana (20 km), Zagreb-Slavonski Brod (207 km) i Sremska Mitrovica-Beograd-Niš (277 km).

Od sredine 1991. do jeseni 1995. godine, auto-put je bio zatvoren na srpsko-hrvatskoj granici usled ratnih dešavanja. Danas je auto-put u potpunosti izgrađen.

Ovaj auto-put se u potpunost pokriva trasu kasnije ustanovljenog panevropskog koridora 10, na njegovom delu kroz bivše republike SFR Jugoslavije, a takođe odgovara i putevima iz evropske mreže puteva:

— Е61: Austrija - Ljubljana

— Е70: Ljubljana - Zagreb - Beograd

— Е75: Moravski saobraćajni pravac – deonica Beograd - Skoplje - Grčka

Sada i nekad

Vujanić smatra da je pravac kojim je izgrađen auto-put Bratstvo i jedinstvo „izuzetno važan" jer se radi o „okosnici evropskih puteva", konkretno Koridoru 10.

„Kroz taj pravac imali smo privučeni saobraćaj koji bi inače išao preko Bugarske.

„Svi ti potencijalni korisnici su koristili ovaj naš deo puta zato što je pogodniji, a nama je odgovaralo da kod nas kupuju gorivo, hranu, da plaćaju prenoćišta, putarinu", ističe Vujanić.

Koridor 10 je jedan od panevropskih saobraćajnih koridora čiji se pojedini kraci na teritoriji Srbije poklapaju sa nekadašnjim auto-putem Bratstva i jedinstva.

Iako je tako nazivan, prvi jugoslovenski auto-put nije isprva ispunjavao „kriterijume koji su sada važni i bitni", poput razdvojenih kolovoza.

„On je samo vrlo kratkom vezom, na nekih 400 kilometara spojio Beograd i Zagreb kvalitetnom saobraćajnicom koja je pružala mogućnost većih brzina i većeg kapaciteta.

„Ali smo zato kod Sremske Mitrovice imali znatno povećan broj nezgoda jer naprosto nije sve bilo zadovoljeno kako treba", naglašava.

Bez obzira što današnji auto-put u Srbiji ima po dve trake u oba pravca, profesor tvrdi da i dalje pojedini kriterijumi nisu u skladu sa međunarodnim standardima i definicijama ove vrste saobraćajnice.

„Maksimalan nagib na auto-putu je dva odsto, a vi na ulazu u Beograd iz pravca Niša imate nagib od sedam odsto. Je l' to auto-put?", pita Vujanić.

(Espreso)