TOPLOTNI UDARI ODNOSE ŽIVOTE: Evropu pustoše požari, toplotni UDARI! Nismo ni svesni POSLEDICA KLIMATSKIH PROMENA

Portugal, Francuska, Španija i Grčka danima se bore sa požarima, a do nedavno je slična situacija bila i u Velikoj Britaniji. U isto vreme velikom delu Evrope preti suša, a mnogi stručnjaci kao glavnog krivca za ove probleme vide klimatske promene.

Posledice klimatskih promena sve češće osećamo svi, ali mnogi to ne žele da priznaju.

Anketa koja je juče sprovedena u Velikoj Britaniji, pokazala je da oko 70 odsto ispitanika razume da klimatske promene izazivaju visoke temperature, dok 17 odsto kaže da te dve pojave nisu povezane.

To je i dalje visok procenat ljudi koji ne shvataju ili ne prihvataju rezultate naučnih istraživanja, koja tvrde da su toplotni talasi direktno povezani sa globalnim zagrevanjem.

Neki smatraju da se Velika Britanija suočava sa najvećim toplotnim talasom još od 1976. godine, dok su drugi optužili medije i naučnike da plaše ljude.

Da, vetar koji donosi vrući vazduh iznad Španije je možda ionako duvao na ovaj način talas ne bi bio tako intenzivan da se prosečna temperatura već nije porasla za 0,9 stepeni Celzijusa.

- Ono u šta verujemo i promene koje pravimo su vrlo važne. Jer ako usporimo rast temperatura i ako budemo uspešni kao društvo u borbi protiv klimatskih promena, stvari će se poboljšati - kaže dr Kris de Mejer, naučnik sa Kings koledža u Londonu.

Sklonost ka optimističnom razmišljanju

Jedan od razloga zašto se možda ne pridružimo tačkama između ekstremnih vremenskih prilika i klimatskih promena je jer veliki broj ljudi odlučuje da budućnost posmatra optimistično.

Možda smo pesimistični u pogledu sveta i mislimo da se raspada, ali kada je reč o tome kako će stvari uticati na nas, obično smo mnogo optimističniji - kaže dr de Mejer specijalista za psihologiju klimatskih promena.

Čak i ako nismo dobro, čak i ako smo možda suočeni sa teškim poplavama, studije pokazuju da smo skloni da se "i dalje oslanjamo" na postojeće narative, kaže dr Čarls Ogunbode, psiholog sa Univerziteta u Notingemu i član Britanskog društva psihologa.

- Politički faktori i vrednosti generalno nadmašuju individualno iskustvo kada su u pitanju percepcije ljudi - dodaje dr Ogunbode, prenosi Sky news.

Profesor Nik Pidžon, koji proučava percepciju klimatskog rizika na Univerzitetu u Kardifu, kaže da su oni koji su desničarski nastrojeni "malo više skeptični u odnosu na ljude na levoj strani, iz raznih razloga", iako ta podela nije ni približno tako izražena u Velikoj Britaniji, kao u SAD.

Iako oni odbijaju da prihvate vezu između klimatskih promena i toplotnih talasa, čini se da je ona sada izraženija više nego ikada, a primer za to su brojni požari koji danima izbijaju u Evropi.

Hiljade žrtava toplotnog udara

Ministarstvo zdravlja Portugala saopštilo je da je od posledica toplotnog udara od 7. do 18. jula preminulo 1.065 osoba, a upozoravaju i da bi ovaj broj uskoro mogao da se poveća.

Podaci Instituta za mora i atmosferu Portugala pokazuju kako su temperature vazduha na nivou visokog rizika od požara.

U pojedinim područjima temperature iznose i do 40 stepeni, a 80 odsto teritorije zahvatila je suša.

Aktivno je 13 požara, zbog kojih su evakuisane na stotine naselja.

Požari uzrokovani ekstremeno visokim temperaturama besne i u drugim delovima Evrope.

U Grčkoj je požar koji je izbio u Megari zahvatio nekoliko kuća. Zbog požara je evakuisano i nekoliko područja na ostrvu Salamini, a pokrenute su i evakuacije pacijenata iz nekoliko zdravstvenih ustanova. Pod kontrolom je požar koji je izbio na planini severoistočno od Atine.

Sa tog područja spaseno je oko 90.000 ljudi, a hospitalizovane su 34 osobe koje su zadobile opekotine ili su zbog gutanja dima imali respiratorne probleme.

Španiji je zabeleženo više od 500 smrtnih slučajeva povezanih s toplotnim talasom koji je zahvatio zapadnu Evropu, izazvavši razorne požare i podižući temperature na rekordne nivoe.

Ove podatke objavio je španski premijer Pedro Sančez, a prenose lokalni mediji. Prema podacima španskog meteorološkog zavoda, ovaj toplotni talas mogao bi da bude najintenzivniji do sada i jedan od tri najduža.

(Espreso / Telegraf)