TEMPERATURNI REKORDI ZABELEŽENI ŠIROM SVETA! Šta je izazvalo ovoliko HAVARIČNO stanje?

Stotine miliona ljudi širom Evrope ove nedelje se suočava sa rekordno visokim temperaturama. Juče je u Britaniji bio najtopliji dan do sada, dok se Španija, Francuska, Portugal, Hrvatska i Grčka bore sa šumskim požarima koje vatrogasci danima, pa čak i nedeljama ne mogu da obuzdaju.

Stručnjaci upozoravaju da su klimatske promene glavni krivac za ove rekordno visoke temperature, iako klimatski skeptici i dalje tvrde da se sve ovo dešava jer se Zemlja približava Suncu.

Prosečna temperatura na našoj planeti porasla je za 1,1 stepen Celzijusovih od predindustrijskog perioda do danas, uglavnom zbog povećanja efekta staklene bašte za koji su krivi ljudi.

Ugljen dioksid je najviše doprineo globalnom zagrevanju, a njegova koncentracija u vazduhu porasla je za 48 odsto između 1750. i 2020. godine. Isto kao što to čini staklo u stakleniku, tako i ugljen dioksid, metan, azot i drugi gasovi zadržavaju sunčevu toplotu. Kako prosečne temperature rastu, sve smo bliže brojki od 1,5 stepeni Celzijusa, a ako se to dogodi biće pogubno za mnoge zemlje jer će toplotni talasi postati intenzivniji, duži i češći.

Prema nedavnoj studiji, jaki toplotni talasi koji su u predindustrijskom periodu mogli da se dogode jednom u deset puta, sada će se dešavati tri puta češće, jer će prosečna temperatura na zemlji porasti za 1,2 stepena Celzijusovih.

Šta kažu stručnjaci?

Koautorka pomenute studije dr Friderike Oto kaže da se ovi toplotni talasi koji su već postali intenzivniji i češći, javljaju upravo zbog klimatskih promena.

- Više ne treba da čekamo rezultate određenih studija kako bismo dokazali da klimatske promene pogoršavaju situaciju na planeti Zemlji, međutim ta istraživanja su i dalje dragocena - kaže ona.

Studija je pokazala da je toplotni talas uništio jedno kanadsko selo prošlog leta. Veliki požari progutali su to mesto nakon što je zabeležena temperatura od 49,6 stepeni Celzijusa. Mogućnost da se ovaj požar dogodi bio je 150 puta verovatniji u odnosu na ranije. Oni koji su se kasnije vratili u ovo selo kako bi pokušali da ga obnove, ponovo su evakuisani prošle nedelje.

Doktorka Merijem Zaharia, koja takođe radi na Institutu kaže da se ove godine dogodilo toliko ekstremnih događaja koji su povezani sa rastom temperature da je teško pratiti svaki od njih.

Međutim, fokusiranje na događaje koj najviše utiču na ljudi i poljoprivredu, trenutno su u fokusu stručnjaka koji se bave izučavanjem klimatskih promena, piše Euronews.

- Zajednička poruka svih nas je da moramo da počnemo da delujemo i nadam se da će se mnogi priključiti našem apelu. Ako reagujemo na vreme možemo da učinimo dovoiljno i ublažimo efekat klimatskih promena za buduće generacije - kaže Zaharia.

Šta uzrokuje toplotni talas u Evropi i koliko će nam biti vruće?

U Velikoj Britaniji, meteorolozi definišu toplotni talas kao period od najmanje tri uzastopna dana u kojem dnevne maksimalne temperature dostižu temperaturni prag koji varira u zavisnosti od okruga. U Londonu on, na primer iznosi 28 stepeni Celzijusa.

Jedan od glavnih državnih meteorologa Ejdan MekGivern rekao je da nije očekivao da će mapa Velike Britanije ikada biti obojena tamno crvenom bojom.

- Znali smo da će se situacija pogoršavati, ali ne da će u Britaniji ovako brzo temperatura dostići 40 stepeni Celzijusa - kaže dr Nikof Kristidis koji izučava arbitraciju klime.

Toplotne talase uglavnom pokreću sistemi visokog pritiska. U ovom slučaju to je "Azorski vis", sistem visokog pritiska koji se obično nalazi u blizini Španije, u severnom Atlantiku, a koji se širi na sever i stvara uslove koje osećamo danas.To se takođe dešava zbog klimatskih promena, pokazuje nedavna studija.

Tome se dodaju vrući, suvi vetrovi koji duvaju iz severne Afrike i Sahare, upozorila je prošle nedelje meteorološkinja Eni Šatlvort.

Vels i Irska su već oborili temperaturne rekorde.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)