DEVASTACIJA ŠRI LANKE UPOZORAVA SVET: Ove zemlje bi mogle da dožive njenu TRAGIČNU SUDBINU!

Šri Lanka je bačena na kolena. Međutim, kako inflacija i dugovi rastu, postoji najmanje desetak država koje bi mogle da se suoče sa sličnom ekonomskom krizom i nestašicama goriva i drugih osnovnih potrepština.

Liban, Surinam i Zambija već ne mogu da izvrše svoje obaveze, a u problemu su i mnoge druge afričke i južnoameričke zemlje.

Svetska banka prognozira da su mnoge zemlje u razvoju u riziku da se suoče sa sličnom finansijskom krizom.

Pandemija koronavirusa je primorala zemlje da pozajmljuju još više novca, a zbog toga su zemlje poput Nigerije i Zambije uradile ono što je učinila i Šri Lanka - najavile su poreske olakšice i energetske subvencije kako bi se umirili nemiri na tržištu. Međutim, to ih je samo približilo više ka ekonomskoj katastrofi.

Bivši predsednik Šri Lanke, Gotabaja Radžapaksa, koji je prošle nedelje pobegao u inostranstvo da bi izbegao narodnu pobunu protiv svoje vladavine, saopštio je da je preduzeo "sve moguće korake" da spreči ekonomsku krizu koja je zahvatila ovu ostrvsku državu.

Parlament je prihvatio ostavku Radžapakse, koji je odleteo na Maldive, a zatim u Singapur, nakon što je stotine hiljada demonstranata izašlo na ulice Kolomba i zauzelo njegovu zvaničnu rezidenciju i kancelarije.

Zemlja se suočava sa najvećom krizom od sticanja nezavisnosti 1948. godine. Lekova nema, vlada nestašica hrane, a redovi za gorivo su dugački i po 5 kilometara. Mnogi su prinuđeni da spavaju u vozilima čekajući benzin kojim neće ni moći da popune ceo rezervoar.

Prema procenama stručnjaka, oko 400 milijardi dolara duga je u igri na svetskom nivou. Argentina se zadužila 150 milijardi, a Ekvador i Egipat oko 40 milijardi dolara.

Mnogo je faktora koji su doprineli nestabilnosti tržišta, počevši od pandemije koronavirusa, a ukrajinski sukob je samo dolio ulje na vatru.

Argentina

U pitanju je zemlja poznata po ogromnom zaduživanju, rezerve su na kritično niskom nivou, a deonice stoje svega 20 centi u odnosu na dolar, dvostruko manje nego što je to bio slučaj nakon restrukturiranja duga 2020. godine.

Privreda Argentine oslanja se na bogate prirodne resurse, izvozno orijentisanu poljoprivredu i raznoliku industriju. Zbog političkih previranja u prošlosti beležila je velike uspone i padove. Od kraja 1970-ih nagomilan je ogroman spoljni dug, a visoka inflacija je dostizala maksimum u razdoblju 1989-1991. Radikalnim monetarnim reformama 1991. argentinski pezos je vezan uz američki dolar i usvojena nova monetarna politika.

Spoljni ekonomski šokovi i velika unutrašnja potrošnja izazvali su sve veći unutrašnji i spoljašnji dug od 1995. do konačnog kolapsa sistema 2001. Zbog vezanosti pezosa za dolar privreda Argentine nije mogla da konkuriše Brazilu, a ni drugim zemljama koje su devalvirale svoju valutu i time učinile svoju robu konkurentnijom. Rezultat je bio veliki uvoz, mali izvoz i ogroman dug. Zemlja je proglasila bankrot 2001, i naglo devalvirala nacionalnu valutu. Strane banke su prestale da građanima isplaćuju ušteđevine, pozivajući se na to da su argentinska preduzeća prestala otplaćivati dugove stranim bankama.

Privreda je počela da se oporavlja 2002, i to bolje nego što su predviđali strani i domaći analitičari. Nakon decenije tržišnih reformi postižu se dobri rezultati, naročito u izvozu, ali još ostaje problem velike zaduženosti.

Pojavila se zabrinutost da će moćna potpredsednica Kristina Fernandez Kiršner okrenuti leđa Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).

Tunis

Veliki broj afričkih zemalja se okreće MMF-u, a Tunis je u najvećem riziku.

Međutim, pomoć MMF-a možda neće biti moguća zbog aktuelnih previranja u zemlji kojom rukovodi Kajes Sajed koji je skoncentrisan na učvršćivanje svoje vlasti.

Budžetski deficit čini 10 odsto, obveznice su porasle na više od 2.800 baznih poena, a javni dug je porastao na 35 milijardi dolara. Ta cifra je podeljena između trenutnog nacionalnog duga od oko 14 milijardi i spoljnog koji je premašio 21 milijardu. Kao i slučaju mnogih drugih zemalja, pandemija je nanela veliku štetu ekonomiji, a ukrajinska kriza je samo pogoršala situaciju.

- Dogovor sa MMF-om je imperativ - rekao je direktor Centralne banke Tunisa Maruan Abasi.

Inflacija je skočila na 7 odsto.

Gana

Javni dug Gane čini 85 odsto njenog BDP-a. Lokalna valuta je izgubila četvrtinu svoje vrednosti ove godine, a inflacija je skočila na 30 odsto.

Egipat

Javni dug čini 95 odsto BDP-a Egipta, a zemlja se suočila sa jednim od najvećih egzodusa stranog novca - oko 11 milijardi, prema podacima JP Morgana. Egipat ima 100 milijardi dugova u tvrdoj valuti koje treba da plati narednih 5 godina, uključujući obveznice od 3,3 milijarde do 2024. godine. MMF-u duguju skoro 6 milijardi dolara koje treba da plate do 2025.

Egipat je najveći uvoznik žita što je značajno poljuljano otkako je započet sukob u Ukrajini.

Liban

Liban već godinama potresa ekonomska kriza, a zemlja neće skoro uspeti da se oporavi od razorne eksplozije koja se dogodila u bejrutskoj luci 2020. godine. Cene hrane su porasle 11 puta, a tamošnja valuta je izgubila 90 odsto vrednosti. Javni dug je porastao na 360 odsto BDP-a. 80 odsto pšenice su uvozili iz Ukrajine što je sada onemogućeno.

Kenija i Etiopija

Kenija troši oko 30 odsto prihoda na otplatu kamata. Obveznice su izgubile skoro polovinu svoje vrednosti, a trenutno je onemogućen pristup tržištu kapitala.

Kenija, Etiopija i Južna Afrika su zemlje koje se navode da bi mogle da nagrabuse zbog ukrajinske krize jer će biti poljuljana njihova finansijska stabilnost. Zemlje poput Somalije i Etiopije se oslanjaju na uvoz iz Ukrajine i Rusije, a istovremeno proživljavaju najgoru sušu u poslednjih 40 godina. Zbog toga je 15 miliona ljudi u opasnosti od gladi, dok organizacije "Oxfam" i "Save the Children" procenjuju da već sada na svakih 48 sekundi umre jedna osoba od gladi.

Iako prekidi u trgovini već utiču na podsaharske zemlje, inflacija, dugovi i devizna kriza će poput domina gurnuti milione Afrikanaca u ponor iz koga će se teško izvući.

Etiopija se usred građanskog rata trudi da postane prva država koja će dobiti pomoć za otplaćivanje duga u okviru programa G20.

Salvador

Zemlja je bitkoin načinila zvaničnom valutom plaćanja, međutim, pitanje je koliko je to bio dobar potez. Procene su da bi Salvador za osam meseci mogao da prestane sa planiranim otplatama. Javni dug je narastao na skoro 22 milijarde dolara.

MMF je ranije upozorio da Salvador ne bi trebalo da koristi bitkoin kao zakonsko sredstvo plaćanja zbog rizika vezanih za tu kriptovalutu.

Međutim, bitkoin ideje predsednika Nadžiba Bukelea nisu tako uspešne u stvarnosti. Inicijativa kojom je bitkoin trebalo da postane opšte prihvaćeno sredstvo plaćanja doživela je pravi fijasko ili tako barem tvrde autori istraživanja “Are Cryptocurrencies Currencies? Bitcoin as Legal Tender in El Salvador”, gde se već u uvodu navodi kako je upotreba bitkoina koncentrisana među mladom muškom populacijom koja (za razliku od siromašnijih slojeva) ionako nema problema s pristupom bankovnom sistemu.

Bukele je potrošio najmanje stotinak miliona dolara na zalihe bitkoina čija se tržišna vrednost rapidno smanjuje.

S javnim dugom koji doseže 85 posto BDP-a, Salvador velikom brzinom juri prema bankrotu.

Dužnička kriza

Nekoliko dana pre nego što su ruske trupe ušle u Ukrajinu, Svetska banka je saopštila da će se najsiromašnije zemlje sveta suočiti sa ozbiljnom dužničkom krizom, i da će to onemogućiti oporavak od recesije izazvane pandemijom. Više od 70 država sa niskim primanjima ove godine treba da otplate dodatni dug od 11 milijardi dolara, što je povećanje od 45 odsto u odnosu na 2020. zbog prekomernog zaduživanja i pozajmljivanja novca 2021.

Potom su UN upozorile da bi ukrajinska kriza mogla da dovede do ozbiljnih posledica u 107 zemalja - rast cena hrane ili goriva kao i zatezanje finansijskih uslova. To znači da je 1,7 milijardi ljudi u problemu. 69 zemalja će iskusiti sva tri problema, a 25 njih se nalazi u Africi, 25 u azijsko-pacifičkom regionu, a 19 u Južnoj Americi.

Pakistan

Pakistan je uspeo da sklopi dogovor sa MMF, a sve se dogodilo u vreme rasta cena uvoza energenata što je zemlju dovelo do ivice bankrota.

Strane devizne rezerve su pale na 9,8 milijardi dolara što jedva može da pokrije pet nedelja uvoza. Pakistanski rupij je na rekordno niskom nivou.

Ekvador

Ekvador pre dve godine nije više bio u stanju da otplaćuje svoja dugovanja, a u krizu je još više zapao zbog nasilnih protesta kojima je nezadovoljni narod želeo da zbaci predsednika Gilerma Lasa.

Nacionalni dug ove zemlje je 2020. premašio 60 milijardi dolara.

Ceo svet u opasnosti

Svetska banka je izvestila da u narednih 12 meseci mnoge države u razvoju jednostavno neće moći da otplaćuju svoja dugovanja. To će biti najveća dužnička generacija jedne generacije.

Kriza se oseća u celom svetu, države su prinuđene da smanjuju izdavanja za javni sektor, druge se zadužuju kako bi mogle da se održe na površini.

Stručnjaci kažu da bi kolaps mogao da se izbegne boljim rukovođenjem zajmova, a otplaćivanje bi moglo da se pauzira u trenucima finansijskih teškoća.

Takođe, trebalo bi uvesti bolje načine kojima bi se rukovodilo kada tržište proživljava enormne šokove. Većina dugova je u stranim valutama, a zemlje bi trebalo da budu osigurane od ovakvih šokova.

Bonus video:

(Espreso/24 sedam)